Исус Најузвишеније Име Од Свих

Кротак и понизан, 18. март

Него је понизио сам Себе узевши обличје слуге, поставши као и другиљуди и на очи нађе се као човјек. (Филибљанима 2,7) JNNSer 83.1

Дошавши да пребива међу нама, Исус је желео да открије Бога и људима и анђелима. Он је био Реч Божја - Божја мисао која се могла чути. У својој молитви за своје ученике Он је казао: „И показах им име Твоје”, (Јован 17,26) - „милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином” - „да љубав којом си Мене љубио у њима буде, и Ја у њима.” Међутим, ово откривење није дато само Његовој деци на Земљи. Наш мали свет је уџбеник за васиону. Божја дивна намера милости, тајна спасоносне љубави - тема је у коју „анђели желе завирити” и која ће бити проучавана кроз бескрајне векове. Избављена и безгрешна бића у Христовом крсту наћи ће своју науку и своју песму. Тако ће постати јасно да је слава која блиста са Христовог лица слава самопожртвоване љубави. У светлости са Голготе видеће се да је закон те љубави пуне самоодрицања, закон живота за Земљу и Небо; да љубав која „не тражи своје” има свој извор у Божјем срцу; да се у Ономе који је био кротак и понизан открио карактер Онога који пребива у светлости којој ниједан човек не може приступити. JNNSer 83.2

У почетку Бог се открио у свим делима стварања. То је био Христос који је разастро небеса и положио темеље Земљи. То је била Његова рука која је поставила светове у простору и обликовала пољско цвеће. „Поставио је горе својом силом.” „Његово је море и Он га је створио.” (Псалам 65,6; 95,5) Он је испунио Земљу лепотом и ваздух песмом. Он је исписао поруку Очеве љубави на свим делима на Земљи, у ваздуху и на небу. JNNSer 83.3

Иако је грех сада оштетио савршено дело, ипак остаје оно што је исписано. Чак и данас све што је створено објављује славу Његовог савршенства. Не постоји ништа - осим себичног човековог срца - што живи само за себе. Нема птице која сече ваздух, ни животиње која се креће по земљи, а да не служи неком другом животу! Нема ниједног листа у шуми или скромне влати траве, који немају своју службу. Свако дрво, грм и лист изливају животни састојак без кога ни човек ни животиња не би могли живети, а опет и човек и животиња служе животу дрвета, грма и листа. Цвеће одише мирисом и открива своју лепоту као благослов овом свету. (Чежња векова, стр. 19-21. оригинал) JNNSer 83.4

За даље размишљање: У данашњем свету кротост се сматра слабошћу. Како примером у данашњем тешком животу могу показати Христову кротост, а да не постанем нечији отирач? JNNSer 83.5