Исус Најузвишеније Име Од Свих

Живи Чокот, 11. март

Будите у Мени и Ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не буде на чокоту, тако и ви ако у Мени не будете. (Јован 15,4) JNNSer 76.1

Јованова љубав према Учитељу није била само људско пријатељство, већ љубав грешника који се каје, који је осетио да је откупљен драгоценом Христовом крвљу. Он је сматрао највишом чашћу да ради и страда у Господњој служби. Његова љубав према Исусу навела га је да воли све за које је Христос умро. Његова вера била је практичног карактера. Расуђивао је да љубав према Богу треба да се покаже у љубави према Његовој деци. Стално изнова се могло чути како говори: „Љубазни, кад је овако Бог показао љубав према нама, и ми смо дужни љубити један другога.” (1. Јованова 4,11) „Да имамо ми љубав према Њему, јер Он најприје показа љубав према нама. Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега, кога види, како може љубити Бога, кога не види?” (1. Јованова 4,19.20) Апостолов живот био је у складу са његовим учењима. Љубав која је сијала у његовом срцу за Христа, нагнала га је да уложи најозбиљнији, неуморан труд за своје ближње, нарочито за своју браћу у Хришћанској цркви. Био је силан говорник, ватрен и веома озбиљан, а његове речи имале су убедљиву снагу. JNNSer 76.2

Љубав пуна поверења и несебичне оданости, која се показала у Јовановом животу и карактеру, нуди поуке неизмерне вредности за Хришћанску цркву. Неки би га могли представити као личност која независно од божанске благодати гаји такву љубав; али Јован је у својој природи имао озбиљне карактерне мане: био је охол и частољубив, брз да се вређа, да омаловажава и рањава. JNNSer 76.3

Дубина и жар Јованове љубави према Учитељу нису представљали узрок Христове љубави према њему, већ последицу те љубави. Јован је чезнуо да буде сличан Исусу, и под преображавајућим утицајем Христове љубави, постао је кротак и смеран у срцу. Његово ја сакрило се у Исусу. Био је уско повезан са Живим Чокотом и тако постао учесник у божанској природи. Такав ће увек бити исход заједнице са Христом. То је право посвећење. JNNSer 76.4

У карактеру појединца могу постојати изразите мане: рђава нарав, раздражљиво расположење, завист и љубомора могу вршити утицај; па ипак ако особа постане истински Исусов ученик, сила божанске благодати ствара од њега ново створење. (Review and Herald, 15. фебруар 1881) JNNSer 76.5

За даље размишљање: Да ли сам данас Исусу дао дозволу да уклони недостатке мог карактера и настави да преображава мој живот? JNNSer 76.6