Исус Најузвишеније Име Од Свих

50/364

Победник, 19. фебруар

Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути. (Јован 2,19) JNNSer 55.1

Христос је био утемељивач живота Храма. Његове службе биле су слика жртве Божјег Сина. Свештеничко звање успостављено је да представи Христов посреднички карактер и дело. Целокупан план жртвеног богослужења био је предслика Спаситељеве смрти за откупљење света. Ове жртве неће имати никакво дејство, када велики догађај на који су вековима указивале буде испуњен. JNNSer 55.2

Пошто је целокупно обредно излагање истине симболично указивало на Христа, оно без Њега није имало никакву вредност. Када су Јевреји запечатили своје одбацивање Христа тиме што су Га предали да се погуби, одбацили су све оно што је давало значај Храму и његовим службама. Нестало је његове светости. Он је био осуђен на уништење. Од тога дана жртве и служба у вези са њима постале су безначајне. Као и Каинова жртва нису изражавале веру у Спаситеља. Тиме што су Христа предали на смрт, Јевреји су у ствари разорили свој Храм. Када је Христос разапет, унутрашња завеса у Храму била је раздерана на два дела, од врха до дна, означавајући да је коначна велика Жртва принесена, а систем жртава заувек престао. JNNSer 55.3

„За три дана ћу је подигнути.” Силе таме као да су надвладале приликом Спаситељеве смрти и клицале од радости због своје победе. Међутим, из изнајмљеног Јосифовог гроба Исус је изашао као Победник. „Свукавши поглаварства и власти изведе их на углед слободно, и победи их на њему (крсту).” (Колошанима 2,15) Посредством своје смрти и васкрсења, Он је постао слуга „истинитој скинији, коју начини Господ, а не човјек”. (Јеврејима 8,2) Људи су подигли јеврејски Шатор од састанка, људи су сазидали јеврејски Храм, али горњу Светињу - по чијој је слици била начињена земаљска Светиња - није саградио ниједан земаљски архитекта. „Ево човјека, којему је име Клица... Јер ће Он саградити цркву Господњу, и носиће славу, и сједјеће и владати на свом пријестолу, и до њега биће Свештеник на пријестолу свом.” (Захарија 6,12.13) (Чежња векова, стр. 165.166. оригинал) JNNSer 55.4

За даље размишљање: Сотона је веровао да ће његов план да усмрти Исуса окончати Божји план спасења људског рода. Исход је био супротан томе. Како је Бог употребио тренутке патње да донесе још веће благослове у мој живот? JNNSer 55.5