Исус Најузвишеније Име Од Свих

Саосећајни Откупитељ, 15. фебруар

Јер Бог који рече да из таме засвијетли Видјело, засвијетли у срцима нашима на свјетлост познања славе Божије у лицу ИсусаХриста. (2. Коринћанима 4,6) JNNSer 51.1

Као Христови ученици не треба да се мешамо са светом само из љубави према задовољству, да бисмо се бесмислицама сјединили са њима. Таква дружења могу да донесу једино штету. Ми не смемо никада да одобравамо грех својим речима или делима, својим ћутањем или присуством. Куд год ишли, треба да носимо Исуса у себи, и откривамо другима драгоценост нашег Спаситеља. Међутим, они који покушавају да сачувају своју веру кријући се унутар камених зидова, губе драгоцене прилике да чине добро. Друштвеним везама хришћанство долази у додир са светом. Свако ко је примио божанско видело, треба да осветљава пут онима који не познају Светлост живота. JNNSer 51.2

Сви треба да постанемо Исусови сведоци. Моћ друштва, посвећена Христовом милошћу, мора се корисно употребити у задобијању душа за Спаситеља. Дозволимо свету да види да нисмо себично обузети личним интересима, већ да желимо да и други деле наше благослове и предности. Нека виде да нас наша вера не чини несаосећајним или строгим. Сви који исповедају да су нашли Христа, нека служе као што је и Он служио - за добро људи. JNNSer 51.3

Свету никада не треба да пружамо лажан утисак да су хришћани туробни, несрећни људи. Ако су наше очи управљене ка Исусу, видећемо саосећајног Откупитеља, а светлост Његове појаве обасјаће нас. Где год влада Његов Дух, ту настава мир. Ту ће бити и радост, јер постоји благо, свето поверење у Бога. JNNSer 51.4

Христос је задовољан својим следбеницима када показују да су иако само људска бића, судеоници у божанској природи. Они нису кипови, него живи људи и жене. Њихова срца, освежена росом божанске милости, отварају се и шире према Сунцу Правде. Светлост која их обасјава, одбија се од њих ка другима у делима која блистају Христовом љубављу. (Чежња векова, стр. 152.153. оригинал) JNNSer 51.5

За даље размишљање: Да ли сам ја срећан хришћанин? Да ли је људима пријатно у мом друштву? Како користим своју „друштвену силу” за изградњу Божјег царства? JNNSer 51.6