Исус Најузвишеније Име Од Свих

Господ славе, 26. октобар

Ако Га оставимо тако, сви ће Га вјеровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ. (Јован 11,48) JNNSer 312.1

Јеврејске старешине претпостављале су да ће се Христово дело завршити Његовом смрћу; али, уместо тога, били су присиљени да прате величанствене призоре на дан Педесетнице. Слушали су ученике, наоружане силом и снагом до тада непознатом, како проповедају Христа, и како своје речи подупиру знацима и чудесима. У Јерусалиму, тврђави јудаизма, хиљаде су отворено признавале своју веру у Исуса из Назарета као у Месију. JNNSer 312.2

Ученици су били запрепашћени и пуни радости због величине ове жетве душа. Они нису посматрали то чудесно окупљање као последицу својих напора; схватили су да су искористили рад другог Човека. Још од Адамовог пада, Христос је својим изабраним слугама поверавао семе своје Речи, да га сеју у људска срца. Он је током свога живота на овој Земљи посејао семе истине и залио га својом крвљу. Обраћење које се догодило на дан Педесетнице било је резултат тог сејања, жетва Христовог рада, која је открила силу Његовог учења. JNNSer 312.3

Докази које су пружали апостоли, иако јасни и уверљиви, сами по себи не би могли да уклоне предрасуде које су се одупирале толиким чињеницама. Међутим, Свети Дух је својом божанском снагом осведочио људе. Речи апостола биле су као оштре стреле Свемогућега у осведочавању људи у њихову страшну кривицу коју су учинили када су одбацили и разапели Господа славе. JNNSer 312.4

Христос је за време обучавања навео ученике да осете своју потребу за Светим Духом. Поуке које им је давао Свети Дух коначно су их оспособиле и они су почели да обављају своје животно дело. Више нису били незналице ни необразовани. Више нису били ни група независних духова или нескладних, међусобно супротстављених личности. Њихове наде нису више биле усмерене световној величини. Били су „једнодушни”, „једно срце и једна душа” (Дела 2,46; 4,32). Христос је испуњавао њихове мисли; унапређивање Његовог царства било је њихов циљ. Умом и карактером постали су слични своме Учитељу, а људи „знадијаху их да беху с Исусом” (Дела 4,13). (Апостолска црква -Христовим трагом, стр. 44.45. оригинал) JNNSer 312.5

За даље размишљање: Ученици су „коначно били оспособљени” пре него што су започели своје животно дело. За шта ја треба да будем оспособљен пре него што започнем своје животно дело? JNNSer 312.6