Исус Најузвишеније Име Од Свих

Једини извор помоћи, 17. октобар

И нећете да дођете к Мени да имате живот. (Јован 5,40) JNNSer 303.1

Ти ниси одбацивао и одбијао само слуге, представнике и пророке, већ самога Свеца Израиљева, свог Откупитеља. Ако, дакле, будеш уништен, сам ћеш бити одговоран... JNNSer 303.2

Христос је у Јерусалиму гледао симбол света окорелог у неверству и бунтовништву, света који жури у сусрет осветничким Божјим судовима. Јади грешног рода, који су тиштали Његову душу, изнудили су са Његових усана тај изразито горак крик. Гледао је трагове греха који су се могли сагледати у људској беди, сузама и крви; Његово срце било је покренуто бескрајним сажаљењем према невољнима и напаћенима на Земљи; чезнуо је да им свима помогне. Међутим, ни Његова рука није могла да заустави плиму људских страдања; само ће ретки потражити свој једини Извор помоћи. Био је спреман да своју душу препусти смрти само да им спасење стави надохват руке; али само ретки појединци доћи ће к Њему да добију вечни живот. JNNSer 303.3

Величанство Неба је у сузама! Син вечног Бога узнемирен у духу, изнемогао од брига! Овај призор испунио је чуђењем цело Небо. Приказао нам је бескрајну грешност греха; показао нам је колико је тежак задатак, чак и за моћ Вечнога, да спасе кривца од последица преступања Божјег закона. Исус је, гледајући унапред према последњем нараштају, видео свет изложен превари сличној оној која је изазвала разорење Јерусалима. Јевреји су учинили велики грех одбацивањем Христа; велики грех хришћанског света биће одбацивање Божјег закона, који представља темељ Његове владавине и на Небу и на Земљи. Господње заповести биће презрене и проглашене ништавним. Милиони у оковима греха, сотониних робова, осуђених да доживе другу смрт, одбиће да слушају речи истине у дан свога похођења. Страшне ли заслепљености! Ужасног ли безумља! JNNSer 303.4

Христос се поново, два дана пре Пасхе, када је последњи пут изашао из Храма у коме је обелоданио лицемерје јеврејских старешина, заједно са ученицима, попео на Маслинску гору и сместио са њима на травнатој падини која се уздизала изнад града. Још једном се загледао у његове зидине, његове куле и палате. Још једном је могао да гледа Храм и његову блиставу лепоту, сличну прекрасној дијадеми која је украшавала свето брдо. (Велика борба, стр. 22.23. оригинал) JNNSer 303.5

За даље размишљање: У којој области свог живота можда одбацујем Исусов позив? JNNSer 303.6