Исус Најузвишеније Име Од Свих

Омиљени Заповедник, 4. септембар

Видите какву нам је љубав дао Отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо; зато свијет не познаје нас, јер Њега не позна. (1. Јованова 3,1) JNNSer 259.1

Рабини су имали изреку да на Небу влада радост када буде уништен онај који је згрешио против Бога, док је Исус говорио да је дело уништења страно Богу, да се цело Небо радује када се Божји лик обнови у душама које је створио. JNNSer 259.2

Када онај који је одлутао далеко у грех жели да се врати Богу, суочава се са критиком и неповерењем. Има оних који сумњају у истинитост његовог покајања, или оних који полугласно говоре: „Није он чврст; сумњам да ће издржати!” Такве особе не обављају Божје дело, већ дело сотоне, који је опадач браће своје. Служећи се њиховом критиком, нечастиви се нада да ће обесхрабрити душу и да ће је отерати још даље од Бога и наде. Нека зато покајани грешник размишља о радости на небу која настаје приликом повратка једне изгубљене душе. Нека почива у Божјој љубави и нека се не обесхрабри фарисејским ругањима и сумњичењима. JNNSer 259.3

Рабини су сматрали да се Исусова кратка прича односи на царинике и грешнике; али она има и шире значење. Исус не представља изгубљеном овцом само појединачне грешнике, већ и свет који је отпао од Бога и постао опустошен грехом. Овај свет је само атом међу бескрајним световима којима Бог управља, а ипак је тај мали грешни свет - једна изгубљена овца - драгоценији у Његовим очима од деведесет и девет светова који нису одлутали од стада. Христос, омиљени Заповедник у небеским дворовима, оставио је свој високи положај, одложио славу коју је имао код Оца, да спасе тај један изгубљени свет. Због тога је оставио безгрешне светове у свемиру, деведесет и девет оних који су Га љубили, и дошао на ову Земљу да буде прободен због наших грехова, да буде сатрвен због наших опачина (види: Исаија 53,5). У своме Сину Бог је дао Себе да би могао да ужива у радости примајући изгубљену овцу која се враћа. „Видите какву нам је љубав дао Отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо.” (1. Јованова 3,1) (Поуке великог Учитеља, стр. 190.191. оригинал) JNNSer 259.4

За даље размишљање: Када се небо последњи пут радовало због мог покајања за грех? JNNSer 259.5