Исус Најузвишеније Име Од Свих

Анђео божанске присутности, 18. август

И чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо. (4. Мојсијева 13,34) JNNSer 241.1

„Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.” Ускоро је дошло до провале незадовољства и отворене побуне; сотона је стекао потпуну власт над њима, па се могло помислити да је народ изгубио разум. Људи су почели да проклињу Мојсија и Арона, заборављајући да Бог слуша њихове погрдне речи, да је Анђео божанске присутности, обавијен стубом од облака, сведок ужасних излива њиховог гнева. Огорчени, гласно су викали: Камо да смо помрли у земљи Мисирској! Или да смо помрли у овој пустињи! А онда су се окренули и против Бога: „Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и дјеца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир? И рекоше међу собом: Да поставимо старјешину, па да се вратимо у Мисир.” JNNSer 241.2

Погођени до сржи побуном народа, осећајући колико је њихов грех огроман, „Мојсије и Арон падоше ничице пред свијем збором синова Израиљевијех”. Поново су Халев и Исус Навин покушали да увере народ. Њихов јасан, звонки глас надјачао је буру жалости и бунтовних приговора: „Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља. Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млијеко и мед. Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте се.” JNNSer 241.3

Међутим, скуп није послушао њихову искрену молбу. Неверне уходе биле су врло гласне у осуђивању Халева и Исуса Навина, па је одјекнуо позив да их заспу камењем. Побеснела гомила дограбила је камење да побије ове верне људе. Насрнули су уз дивљачку вику када им је камење изненада поиспадало из руку. Заћутали су и почели да се тресу од страха. Бог се умешао да спречи њихове убилачке намере. Слава Његове присутности, слична заслепљујућој светлости, обасјала је Шатор од састанка... Појавио се Неко моћнији од њих и нико се више није усуђивао да пружи отпор. (Review and Herald, 20. мај 1902) JNNSer 241.4

За даље размишљање: Да ли сам икада ражалостио Светог Духа у налету побуне? Да ли је мој гнев икада зауставио Божје благослове намењене мени? JNNSer 241.5