Исус Најузвишеније Име Од Свих

Анђео завета, 6. август

Господе Боже Израиљев, нема Бога таквога какав си Ти ни на Небу ни на Земљи, који чуваш завјет и милост слугама својим, који ходе пред Тобом свијем срцем својим. (2. Дневника 6,14) JNNSer 229.1

Све то дешавало се на усамљеном, планинском подручју, пуном дивљих звери и којим су се кретали разбојници и убице. Сам и незаштићен, Јаков се у дубоком очајању бацио на земљу. Била је већ поноћ. Све што му је у животу било драго, налазило се далеко од њега, изложено опасности и смрти. Најстрашнија од свега била му је помисао да је својим грехом навукао ову опасност на та невина бића. Усрдно и са сузама упутио је своју молитву Богу. Изненада је осетио снажну руку на својим плећима. Помислио је да неки непријатељ угрожава Његов живот... JNNSer 229.2

У тами два борца су се трудила да стекну предност над противником. Није се чула ниједна реч, али је Јаков улагао крајње напоре и ниједног тренутка није престајао да пружа отпор. Док се тако борио за свој живот, свест о кривици тиштала му је душу, пред очима су му били греси, који су га одвајали од Бога. Али, у тој великој невољи сетио се Божјег обећања и целим срцем затражио је Његову милост. Борба је настављена скоро до зоре, када је странац ставио свој прст на Јаковљеву бутину и тиме га потпуно онеспособио. JNNSer 229.3

Патријарх је тек тада препознао свога противника. Схватио је да се сукобио с небеским весником и да му зато ни надљудски напори нису могли осигурати победу. Био је то Христос, „ Анђео завета ”, који се сада открио Јакову. Патријарх је био немоћан, осећао је неиздрживе болове, али његов захват није попуштао. Пун покајања и сломљен, чврсто се држао Анђела, „плакао и молио му се” (Осија 12,4), тражећи благослов. Морао је да буде сигуран да му је грех опроштен. Физички бол није био довољан да му скрене мисли од тог циља. Његова одлучност бивала је све чвршћа, његова вера све јача и истрајнија, што је борба дуже трајала. Анђео је покушао да се ослободи, тражио је од Јакова: „Пусти ме, зора је!” Јаков је одговорио: „Нећу те пустити док ме не благословиш!” Да се сада радило о хвалисавој, дрској самоуверености, Јаков би сместа био уништен; међутим, биле су то речи човека који признаје своју недостојност, а ипак се узда у Бога, сигуран да ће Он остати веран свом завету. (Стварање, патријарси и пророци, стр. 196.197. оригинал) JNNSer 229.4

За даље размишљање: Да ли се држим Бога док ме не благослови или сам склон да брзо одустанем? JNNSer 229.5