Исус Најузвишеније Име Од Свих

Стена векова, 6. јул

Кад дођете к Њему, као Камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран: и ви као живо камење зидајте се у кућу духовну. (1. Петрова 2,4.5) JNNSer 197.1

Апостоли су градили на сигурном темељу, на Стени векова. На тај темељ стављали су камење које су вадили из света. Градитељи нису радили без сметњи. Њихово дело било је изразито отежано противљењем Христових непријатеља. Морали су да се боре против лицемерја, предрасуда и мржње оних који су градили на лажним темељима. Многи међу онима који су радили као градитељи Цркве могли би се упоредити с градитељима јерусалимских зидова у Немијине дане, о којима је записано: „И који зидаху и који ношаху терет и који товараху, сваки једном руком рађаше а у другој држаше копље.” (Немија 4,17) Цареви и намесници, свештеници и главари, покушавали су да униште Божји Храм. Међутим, иако суочени са тамницама, мукама и смрћу, верни људи настојали су да Божје дело напредује и грађевина је расла, прекрасна и складна. Понекад су градитељи били скоро заслепљени димом сујеверја који се гомилао око њих. Понекад су били скоро савладани насиљем својих противника. Али, непоколебљивом вером и непресушном храброшћу ишли су напред и настављали с радом. JNNSer 197.2

Један за другим најистакнутији међу градитељима падали су од руке непријатеља. Стефан је био каменован; Јаков убијен мачем; Павлу је одрубљена глава, Петар је разапет, Јован послан у прогонство. Црква је, ипак, расла. Нови радници попуњавали су места оних који су пали, а камен за каменом је узиђиван у грађевину. Тако је полако напредовало грађење храма Божје Цркве. JNNSer 197.3

Столећа сурових прогонстава пратила су оснивање Хришћанске цркве, али никада није недостајало људи који су дело грађења Божје Цркве сматрали важнијим и од самог живота. О таквима је овако записано: „А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице; камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помријеше, идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти, којијех не бијаше достојан свијет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљскијем.” (Јеврејима 11,36-38) (Апостолска црква -Христовим трагом, стр. 596-598. оригинал) JNNSer 197.4

За даље размишљање: Шта сам спреман да жртвујем да бих наставио да градим Божју цркву? JNNSer 197.5