Исус Најузвишеније Име Од Свих

Небески цар, 17. јануар

Знајући да се пропадљивијем сребром или сребром не искуписте... него скупоцјеном крвљу Христа, као безазлена и пречиста Јагњета. (1. Петрова 1,18.19) JNNSer 21.1

Исус је посматрао невине жртве и видео да су Јевреји од ових великих скупова начинили призоре крвопролића и грубости. Уместо понизног покајања због греха, умножавали су жртвовање животиња, као да се Бог може поштовати службом без срца. Срца свештеника и поглавара отврднула су у себичности и лакомству. Од правих симбола који су указивали на Божје Јагње начинили су средства за стицање добити. На тај начин у очима народа светост службе приношења жртава била је у великој мери изгубљена. Исусов оправдани гнев био је покренут. Знао је да ће Његову крв, која ће се ускоро пролити за грехе света, свештеници и старешине ценити исто тако мало као што цене крв животиња коју су непрекидно проливали. JNNSer 21.2

Христос је преко пророка говорио против оваквих поступака. Самуило је рекао: „Зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас Његов? Гле, послушност је боља од жртве и покорност је боља од претилине овнујске.”... JNNSer 21.3

Он који је лично дао ова пророчанства, сада је последњи пут поновио опомене. Народ је прогласио Исуса за израиљског цара испуњавајући тако пророчанство. Он је примио њихово указивање почасти и прихватио царско звање. Морао је да делује као личност у таквом положају. Знао је да ће бити узалудни Његови напори да поправи искварено свештенство; ипак, Његово дело морало је бити извршено и овом неверном народу морао је бити дат доказ његове божанске мисије. JNNSer 21.4

Продорни Исусов поглед поново је прешао преко обесвећеног предворја Храма. Све су очи биле окренуте Њему. Свештеник и поглавар, фарисеј и многобожац, задивљено су посматрали Њега који је стајао пред њима у величанству небеског Цара. Божанска природа блеснула је кроз људску природу, заоденувши Христа достојанством и славом коју никада раније није показао... Христос је проговорио у сили која је потресла народ као моћна олуја: „У писму стоји: Дом Мој Дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.” Његов глас одзвањао је кроз Храм као труба. (Чежња векова, стр. 590.591. оригинал) JNNSer 21.5

За даље размишљање: Када сам ја осетио оправдани гнев као Исус у Храму? JNNSer 21.6