Исус Најузвишеније Име Од Свих

Звезда наде, 4. јул

А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега. (Галатима 4,4) JNNSer 195.1

Побуна Израиља против Божјег закона и власти изазвала је њихову пропаст. Част коју им је Бог указао тиме што је Његов Син тако поступао према њима, увећала је њихов грех. Оптужбе Јевреја да Христос није поштовао Мојсијев закон биле су без имало основа. Христос је био Јеврејин, и, до часа своје смрти на крсту, поштовао је закон обавезујући за Јевреје. Међутим, кад је тип сусрео антитип, приликом Христове смрти, тада је приношење крви животиња постало безвредно. Христос је дајући свој живот принео једну узвишену жртву, коју су све претходне предсказивале, што је укинуло вредност свих приношења жртава у оквиру јеврејског закона. JNNSer 195.2

Од времена пада између Бога и људског рода није постојала никаква непосредна комуникација, једино преко Христа, а Бог је, на посебан начин, поверио свом Сину случај палог човечанства. Христос је преузео дело откупљења. Његова намера је била да сачува пуну част Божјег закона, упркос томе што га је људска породица преступила. Он ће искупити од његовог проклетства све послушне који ће пригрлити дар милости прихватајући помирење које је тако дивно понуђено... JNNSer 195.3

Адам и Ева су након стварања познавали Божји првобитни закон. Он је био утиснут у њихова срца, и они су били упознати са захтевима закона. Када су прекршили Божји закон, и отпали од свог стања срећне невиности, и постали грешници, будућност палог људског рода није била откривена ниједним зраком наде. Бог се сажалио и Христос је осмислио план за њихово спасење тако што ће лично понети кривицу. Када је проклетство било изговорено над земљом и људским родом, заједно са проклетством било је изнето и обећање да се преко Христа нуди нада и опроштење за преступ Божјег закона. Иако су се суморност и тама надвиле, попут мртвачког покрова, над будућношћу, ипак захваљујући обећању о Откупитељу, звезда наде обасјала је мрачну будућност. Христос је прво Адаму објавио јеванђеље. Адам и Ева осетили су искрену жалост и покајање због своје кривице. Веровали су у Божја драгоцена обећања и били спасени од крајњег уништења. (Review and Herald, 29. април 1875) JNNSer 195.4

За даље размишљање: Да сам ја Адам, какав би осећај био да знам да је Бог нашао начин да спасе свет коме је мој грех тако страшно наудио? JNNSer 195.5