Апостолска Црква - Христовим Трагом

Педесет и осмо поглавље— Победоносна Црква

Прошло је вше од осамнаест столећа ¹, откако су апостоли починули од свога труда, али историја њиховог рада и жртава за Христа и даље је чувана као најдрагоценије благо у црвеној ризници.. Та историја, записивана под надзором Светога Духа, била је забележена да с циљем Христови следбеници свих времена буду покренути на већу ревност и савесност у Божјем делу. AASer 425.1

Задатак који је Христос дао својим ученицима, они су испунили. Када су ти весници крста пошли да објављују Јеванђеље, наступило је таквог откривање Божје славе какво смртни људи још никада нису доживели. Уз помоћ божанскога Духа, апостоли су обавили дело које је потресло свет. У само једном нараштају Јеванђеље је било објављено свим народима. AASer 425.2

Величанствени резултати пратили су службу Христових изабраних апостола. У почетку своје службе, неки међу њима су још били неискусни и ненаучени, али је њихова оданост делу (593) свога Учитеља била безгранична, тако да су под Његовим надзором успели да се припреме за дело које им је било поверено. Благодат и истина владали су њиховим срцем, надахњивали њихове побуде и усмеравали њихове потезе. Њихов живот био сакривен са Христом у Богу, себе су потпуно изгубили из вида, јер су заронили у дубине бескрајне љубави. AASer 425.3

Ученици су били људи који су знали како да говоре и како да се усрдно моле, људи који су могли да се ослоне на моћ Снаге Израиљеве. Како су се само чврсто повезали са својим Богом, како су своју личну част уско повезали са Његовим престолом! Господ је био њихов Бог. Његова част била је њихова част. Његова истина је била њихова истина. Сваки напад усмерен против Јеванђеља дубоко је рањавао њихову душу, па су се свим силама свога бића борили за дело Исуса Христа. Они су заиста могли да уздижу речи живота, јер су добили божанско, небеско помазање. Очекивали су много, па су зато у покушавали много. Христос им се лично показао и зато су од Њега очекивали да их води. Њихово схватање истине и њихова снага да савладају противљење били су усклађени са њиховом жељом да буду у складу са Божјом вољом. Исус Христос, Божја мудрост и сила, биле су теме сваког њиховог излагања. Његово име - једино име под Небом дано људима којим бисмо се могли спасити - уздизали су сваки пут. Када су објављивали савршенство Исуса Христа, васкрслог Спаситеља, њихове речи покретале су срца, и људи и жене били су задобијани за Јеванђеље. Мноштво људи који су некада срамотили Спаситељево име и презирали Његову моћ, сада су себе сматрали ученицима Разапетога. (594) AASer 426.1

Апостоли нису обављали своју мисију у својој снази, већ у сили живога Бога. Њихово дело није било лако. Почетно деловање Хришћанске цркве било је праћено тешкоћама и горким мукама. У току свога рада апостоли су се непрестано суочавали са одрицањима, лажним оптужбама и прогонствима; али, нису марили за свој живот и радовали су се, када би били позвани да страдају за Христа. Неодлучност, колебљивост, бесциљност - нису имали места у њиховим напорима. Били су спремни да се троше и да буду потрошени. Свест о одговорности која их је прожимала прочишћавала је и обогаћивала њихово искуство, а небеска благодат откривала се у освајањима која су постизали за Христа. Бог је силом своје свемоћи деловао преко њих и чинио да Јеванђеље буде победоносно. AASer 426.2

На темељима које је поставио лично Исус Христос, апостоли су градили Божју Цркву. Слика подизања Храма у Библији је често употребљава на у описивању развоја Цркве. Захарија говори о Христу као о Клици која треба да гради Божји Храм. Говори о незнабошцима као о помоћницима у том делу: »И који су далеко доћи ће и градиће Цркву Господњу!” Исаија изјављује: »И туђини ће сазидати зидове твоје!« (Захарија 6,12.15; Исаија 60,10) AASer 427.1

Пишући о грађењу овога Светилишта, Петар каже: »Кад дођете к њему, као камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран, и ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.” (1. Петрова 2,4.5) (595) AASer 427.2

У каменолому јеврејског и незнабожачког света радили су апостоли, вадећи камење које ће бити узидано на темеље. Павле у свом писму верницима у Ефесу пише: »Тако дакле више нисте туђи и дошљаци, него живите са светима и домаћи сте Богу, назидани на темељу апостола и пророка, где је камен од угла сам Исус Христос, на коме сва грађевина састављена расте за цркву свету у Господу, на коме ћете се и ви сазидати за стан Божји у духу.” (Ефесцима 2,19-22) AASer 427.3

У 1. Коринћанима је написао: »По благодати Божијој која ми је дана ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину, али сваки нека гледа како зида. Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, који је Исус Христос. Ако ли ко зида на овоме темељу злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу, свакога ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте.« (1. Коринћанима 3,10-13) AASer 427.4

Апостоли су градили на сигурном темељу, на Стени векова. На тај темељ стављали су камење које су вадили из света. Градитељи нису радили без сметњи. Њихово дело било је изразито отежано противљењем Христових непријатеља. Морали су да се боре против лицемерја, предрасуда и мржње оних који су градили на лажним темељима. Многи (596) међу онима који су радили као градитељи Цркве могли би се упоредити с градитељима јерусалимских зидова у Немијине дане, о којима је записано: »И који зидаху и који ношаху терет и који товараху, сваки једном руком рађаше а у другој држаше копље.« (Немија 4,17) AASer 427.5

Цареви и намесници, свештеници и главари, покушавали су да униште Божји Храм. Међутим, иако суочени са тамницама, мукама и смрћу, верни људи носили су дело напред; и грађевина је расла, прекрасна и складна. Понекад су градитељи били скоро заслепљени димом сујеверја који се гомилао око њих. Понекад су били скоро савладани насиљем својих противника. Али, непоколебљивом вером и непресушном храброшћу ишли су напред и настављали с радом. AASer 428.1

Један за другим најистакнутији међу градитељима падали су од руке непријатеља. Стефан је био каменован; Јаков убијен мачем; Павлу је одрубљена глава, Петар је разапет, Јован послан у прогонство. Црква је, ипак, расла. Нови радници попуњавали су места оних који су пали, а камен за каменом је узиђиван у грађевину. Тако је полако напредовало грађење храма Божје Цркве. AASer 428.2

Столећа сурових прогонстава пратила су оснивање Хришћанске цркве, али никада није недостајало људи који су дело грађења Божје Цркве сматрали важнијим и од самог живота. О таквима је овако написано: »А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице; камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше, идоше (597) у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти, којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.« (Јеврејима 11,36-38) AASer 428.3

Непријатељ сваке праведности није остављао ниједну могућност неискоришћеном у својим напорима да заустави дело поверено Господњим градитељима. Али, Бог »не остави себе непосведочена” (Дела 14,17). Подизали су се радници који су успешно заступали веру која је једном била дата светима. Историја је забележила чврстину и хероизам тих људи. Као и апостоли, многи од њих пали су на свом месту, али је грађење храма постојано ишло напред. Радници су били убијани, али је дело напредовало. Валденжани, Џон Виклиф, Хус и Јероним, Мартин Лутер, Цвингли, Кранмер, Латимер, Нокс, хугеноти, Џон и Чарлс Весли и мноштво других уграђивали су у темеље материјал који ће издржати пробу векова. Они који су се тако племенито трудили да унапреде ширење Божје речи, и они који су својом службом у незнабожачким земљама припремили пут за објављивање последње велике вести - и они су у каснијим годинама помогли подизање грађевине. AASer 428.4

У раздобљу које је протекло од времена апостола, грађење Божјега храма никада није престајало. Ми можемо гледати уназад кроз столећа и видети живо камење од кога је састављен, како блиста као зраци светлости у таму заблуда и сујеверја. Током целе вечности ови скупоцени драгуљи сијаће све већим сјајем, сведочећи о сили Божје истине. Блистава светлост (598) овог углачаног камења наглашаваће оштру разлику између светлости и таме, између злата истине и троске заблуде. AASer 429.1

Павле и остали апостоли, и сви праведници који су живели после њих, одиграли су своју улогу у грађењу храма. Међутим, грађевина још није завршена. Ми који живимо у ово доба, такође имамо посао који морамо обавити, имамо улогу коју морамо одиграти. Ми морамо уграђивати у темељ материјал који ће издржати пробу огњем - злато, сребро и драго камење, »прекрасно израђени у двору” (Псалам 144,12) Онима који тако граде за Господа, Павле овако поручује: »И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату. А чије дело изгори, отићи ће у штету, а сам ће се спасти тако, као кроз огањ.” (1. Коринћанима 3,14.15) Хришћанин који савесно објављује речи живота, водећи људе и жене путем светости и мира, доноси на темељ материјал који ће издржати пробу, а у царству Божјему биће слављен као мудри градитељ. AASer 429.2

О апостолима је било овако записано: »А они изиђоше и проповедаше свуда, и Господ их потпомага, и реч потврђива знацима који су се потом показивали.” (Марко 16,20) Као што је некада слао своје апостоле, Христос тако и данас шаље вернике своје Цркве. Иста сила која је пратила апостоле, осигурана је и њима. Ако Бога учине својом снагом, Он ће радити заједно са њима, и они се узалуд неће трудити. Нека схвате да је дело у које су се укључили, дело на које је Господ ставио свој печат. Бог је рекао (599) Јеремији: »Не говори: дете сам, него иди куда те год пошљем, и говори што ти год кажем. Не бој се, јер сам ја с тобом да те избављам!” Господ је онда испружио своју руку и додирнуо усне свога слуге, говорећи: »Ето, метнух речи своје у уста твоја!« (Јеремија 1,7-9) Он нас позива да изађемо и говоримо речи које нам је дао, осећајући Његов свети додир на својим уснама. AASer 429.3

Христос је својој Цркви доделио свети задатак. Сваки верник мора да буде канал преко кога ће Бог изливати на свет богатства своје благодати, неиспитљиво богатство Христово. Спаситељ више од свега жели да стекне оруђа којима ће свету представити свој Дух и свој карактер. Свету је заиста најпотребније да се Спаситељева љубав покаже преко људских оруђа. Цело Небо чека људе и жене преко којих ће Бог моћи да силу хришћанства открије људима. AASer 430.1

Црква је Божје средство за објављивање истине; она је од Њега добила налог да обави посебно дело; ако буде одана Њему, послушна свим Његовим заповестима, тада ће се у њој показати савршенство божанске благодати. Уколико буде верна својој заклетви, уколико буде одала част Господу Богу Израиљеву, неће бити силе која би јој се могла супротставити. AASer 430.2

Ревност за Бога и Његово дело покретала је ученике да с незадрживом снагом сведоче за Јеванђеље. Зар слична ревност не би требало да се распламти и у нашим срцима, тако да одлучно објављујемо истину о Откупитељевој љубави, о Христу и то разапетоме? Предност је сваког хришћанина, не само да очекује долазак свога Спаситеља, већ и да га убрза. (600) AASer 430.3

Ако се Црква буде оденула у рухо Христове праведности, ако се буде ослободила свих обавеза према свету, пред њом ће гранути зора блиставог и славног дана. Божје обећање, које јој је дао, остаће чврсто довека. Он ће је учинити вечно савршеном, радошћу многих нараштаја. Истина, заобилазећи оне који су је презрели и одбацили, коначно ће славно победити. Иако ће понекад изгледати као да је њено напредовање успорено, оно никада неће бити заустављено. Када се Божја порука буде суочавала са противљењем, Он ће јој додати нову снагу, тако да ће моћи да шири још снажнији утицај. Снабдевена божанском енергијом, она ће и кроз најчвршће препреке пробити свој пут и савладати сваку сметњу. AASer 430.4

Шта је одржавало Божјега Сина у току Његовог живота пуног напора и жртве? Он је сагледао резултате труда своје душе и био је потпуно задовољан. Упућујући поглед према вечности, видео је срећу оних, који су Његовим понижењем примили опроштење и вечни живот. Својим ушима слушао је узвике откупљених. Чуо је спасене како певају Мојсијеву и Јагњетову песму. AASer 430.5

Ми можемо погледати у будућност, видети сјај Неба. У Библији су нам откривене лепоте будуће славе, призори сликани Божјом руком, тако драги Његовој Цркви. И ми можемо вером стати на праг вечнога града, и чути нежну добродошлицу упућену онима који су у овом животу сарађивали са Христом, сматрајући чашћу да страдају Њега ради. Када буду изговорене речи: »Ходите, благословени Оца мојега«, они ће положити своје круне пред ноге свога Спаситеља и узвикнути: »Достојно је јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов (601)... Ономе што седи на престолу, и Јагњету благослов и част и слава и држава ва век века!” (Матеј 25,34; Откривење 5,12.13) AASer 431.1

Тамо ће откупљени поздравити оне који су их довели Спаситељу и сви ће се сјединити у слављењу Онога који је умро да би људска бића могла добити живот који се може упоредити са Божјим животом. Сукоб ће бити завршен. Невољама и страдањима доћи ће крај. Песме победе испуњаваће цело Небо када се сви откупљени буду придружили радосној мелодији: »Достојно је, достојно је Јагње заклано, које је живо, славни Победник!” AASer 431.2

»Потом видех, и гле, народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и колена и народа и племена, стајаше пред престолом и пред јагњетом, обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим. И повикаше гласом великим, говорећи: спасење Богу нашему, који седи на престолу и Јагњету!« (Откривење 7,9.10) AASer 431.3

»Ово су који дођоше од невоље велике и опраше хаљине своје и убелише хаљине своје у крви Јагњетовој. Зато су пред престолом Божјим и служе му дан и ноћ у цркви његовој; и онај што седи на престолу уселиће се у њих. Више неће огладнети ни ожеднети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина. Јер Јагње, које је насред престола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу са очију њихових.« »И смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више, јер прво прође.« (Откривење 7,14-17; 21,4) AASer 431.4