Pouke Velikog Učitelja

1— Poučavanje U Parabolama

U Hristovim poukama pruženim kroz priče prenosnog značenja ogleda se ono isto načelo kojim se On rukovodio u celokupnoj svojoj misiji na svetu. Da bi nas upoznao sa svojim božanskim životom i karakterom, uzeo je našu prirodu i živeo među ljudima. Božanstvo je bilo otkriveno u ljudskoj prirodi, nevidljiva slava u vidljivom ljudskom obliku. Pošto ljudi nepoznato mogu da nauče samo posredstvom poznatog, nebeski pojmovi prikazivani su kroz zemaljske; Bog se otkrio u obliku čoveka. Tako je isto i u Hristovim poukama: nepoznato se prikazuje kroz poznato, božanske istine predočavaju se posredstvom zemaljskih pojmova koji su ljudima dobro poznati. PVU 5.1

“Sve ovo u pričama govori Isus ljudima...” kaze jevanđelist, “da se zbude što je rekao prorok govoreći: otvoriću u pričama usta svoja, kazaću sakriveno od postanja svijeta” (Mat.13, 34. 35). Isus se služio primerima iz prirode i životna iskustva svojih slušalaca povezivao je sa istinama pisane Božje Reči. Vodeći tako misli slušalaca od prirodnog ka duhovnome, Hristove parabole predstavljaju karike u lancu istine, koji vezuju čoveka sa Bogom, a zemlju sa nebom. PVU 5.2

U poukama uzetim iz prirode, Hristos je govorio o onome što je u početku sazdao sopstvenom rukom i što ima svojstva i moć od Njega primljenu. Sve što je stvoreno, u svom prvobitnom savršenstvu, bilo je izraz Božje zamisli. Za Adama i Evu u njihovom rajskom domu priroda je bila ispunjena saznanjem o Bogu, krcata božanskim poukama. Mudrost je govorila njihovom oku, i oni su je primali u svoje srce, jer su razgovarali s Bogom u delima Njegovih ruku. Čim je sveti par prestupio zakon Svevišnjega, svetlost lica Božjeg iščezla je sa lica prirode. Zemlja je kroz greh postala nagrđena i zaprljana. Ali čak i u svom poremećenom i izobličenom stanju, zadržala je ona još mnogo od svoje prirodne lepote. Očigledne pouke koje Bog želi da pruži kroz prirodu nisu izbrisane; pravilno shvaćena, priroda još uvek govori o svom Tvorcu. PVU 5.3

U danima Hristovim ove pouke su bile izgubljenje iz vida. Ljudi više uopšte nisu prepoznavali Boga u Njegovim delima. Greh ljudskog roda bacio je neprovidni veo na divno lice prirode stvorene Božjom rukom; i tako su Božja dela u prirodi, umesto da pokazuju Boga, postala barijera koja Ga zaklanja od ljudi. Za takve ljude Biblija kaže da “Većma poštovaše i poslužiše tvar nego tvorca” Na ovaj način neznabošci “zaludješe u svojim mislima, i potamnje nerazumno srce njihovo” (Rimlj. 1, 25.21). Tako su i u Izrailju ljudska učenja zauzela mesto božanske Reči. Ne samo priroda nego i žrtvena služba, pa čak i sami Sveti spisi catdog sve što je bilo dato da ljudima otkrije Boga catdog bilo je pretvoreno u sredstva kojima je On u stvari prikrivan. PVU 6.1

Hristos je nastojao da otkloni sve ono što je na bilo koji način zamračivalo istinu. On je došao da mračni veo, koji je grehom bačen na lice prirode, otkloni catdog otvarajući pogledu ljudskom duhovnu slavu i lepotu koja treba da zrači sa svih Božjih tvorevina. Njegove reči davale su poukama sadržinu u prirodi i u Svetim spisima novu svetlost, čineći ih potpuno novim otkrivenjem. PVU 6.2

Isus je brao divne ljiljane i davao ih deci i mladima; i dok su oni gledali u Njegovo mladalačko lice ozareno zracima duševnog spokojstva i blagonaklonosti Njegova Oca, On im je davao pouku: “Pogledajte na ljiljanje u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih” A zatim je usledilo divno obećanje i važna pouka: “A kad travu po polju, koja danas jeste, a sjutra se u peć baca, Bog tako odijeva; a kamoli vas, malovjerni?” PVU 6.3

U besedi izgovorenoj na Gori, ove reči nisu bile upućene samo deci i mladima, nego i svima okupljenima u velikom mnoštvu gde je bilo ljudi i žena opterećenih životnim brigama i poteškoćama, razočaranjem i tugom. Isus je nastavio: “Ne brinite se dakle govoreći: šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odjenuti? Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i otac vaš nebeski da vama treba sve ovo” Zatim je pružio svoje ruke prema sakupljenom mnoštvu i rekao: “Nego ištite najprije carstva Božijega, i pravde Njegove, a ovo će vam se sve dodati” (Mat. 6, 28-33). PVU 7.1

Na ovaj način Isus je protumačio poruku koju je sam dao u ljiljanima i travi u poju. On i danas želi da mi ovu poruku čitamo na svakom ljiljanu i na svakoj travci. Njegove reči su pune obećanja, i one jačaju naše pouzdanje u Boga. PVU 7.2

Hristovo učenje i poimanje istine je tako dalekosežno i duboko da je svaku pojavu ili promenu u prirodi mogao iskoristiti da bi prikazao neku značajnu istinu. Prizori i pojave na kojima se naše oči i danas zadržavaju povezani su sa nekom duhovnom istinom, tako da se parabole Velikog Učitelja mogu razabrati iz same prirode. PVU 7.3

U početku svoje javne službe Hristos je narodu govorio jednostavnim jezikom, tako da je svaki Njegov slušalac mogao lako i da shvati istine koje zaista mogu umudriti na spasenje. Međutim, u srcima mnogih istina nije uhvatila dubok koren, te je opet brzo iščezla. “Zato im govorim u pričama (prenosnog značenja), kaže On, “jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumiju. Jer je odrvenilo srce ovijeh ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili...” (Mat. 13, 13-15). PVU 7.4

Hristos je želeo da ljude podstakne na istraživanje. On je nastojao da bezbrižne probudi i da im u srca utisne istinu. Način proučavanja posredstvom priča sa prenosnim značenjem bio je veoma popularan i cenjen ne samo kod Jevreja, nego i kod drugih naroda. PVU 7.5

Uspešniji i delotvorniji metod poučavanja ni Hristos nije mogao upotrebiti. Da su Njegovi slušaoci čeznuli za spoznajom onoga što je božansko, oni bi razumeli Njegove reči, jer je On uvek bio spreman da ih iskrenom istraživaču razjasni. PVU 7.6

Narodu koji nije bio spreman da primi, pa čak ni da shvati izložene istine, Hristos je često ponavljao svoje pouke; i to je bio jedan od razloga što im je govorio u parabolama. Povezujući svoje pouke sa prirodom, svakodnevnim doživljajima i prizorima iz života catdog privukao je pažnju slušalaca i time delovao na njihova srca. Kada su kasnije posmatrali predmete i pojave kojima je Hristos ilustrovao svoje pouke, sećali su se reči božanskog Učitelja, a srca su im bila otvorena za prijem Svetog Duha, i značenje Spasiteljevih reči postojalo im je sve jasnije. Razumeli su sve ono što im je ranije bilo tajanstveno, i sve ono što u početku nisu mogli da shvate postalo je očevidno. PVU 8.1

Isus je tražio prilaz do svačijeg srca. Služeći se različitim ilustracijama, On je uspevao ne samo da istinu prikaže u njenim različitim fazama, već i da apeluje na srca različitih slušalaca. PVU 8.2

Slikama uzetim iz njihovog svakodnevnog života probudio je njihovo interesovanje. Nijedan od onih koji su slušali Spasitelja nije se u Njegovom prisustvu mogao osećati zaboravljenim ili zanemarenim. Najniži i najgrešniji čuli su u Njegovim poukama glas pun milosrđa, ljubavi i nežnosti. PVU 8.3

Isus je imao još jedan razlog da govori u parabolama. U mnoštvu koje se oko Njega sakupljalo, bilo je sveštenika i rabina, književnika i starešina, irodovaca i poglavara, licemera i častoljubivih ljudi koji su, više od svega drugog, budno pazili kako bi podigli bilo kakvu optužbu protiv Njega. Njihovi špijuni pratili su Ga dan za danom, na svakom koraku ne bi li uhvatili neku reč iz Njegovih usta koja bi im dala povoda da osude i zauvek ućutkaju Onoga koji je catdog kako su oni strahovali catdog mogao privući k sebi čitav svet. Spasitelj je poznavao karakter ovih ljudi, i zato je prikazivao istinu na takav način da oni u tome nisu mogli naći baš ništa zbog čega bi Ga mogli izvesti pred Sinedrion. Hristos je u svojim parabolama često korio licemerstvo i bezbožnost onih koji su zauzimali visoke društvene i crkvene položaje. Iznosio je istinu slikovitim rečima koje su imale veoma oštro dejstvo. Da je ove istine iznosio u otvorenim optužbama i žigosanju njihovih greha oni Ga ne bi dalje ni slušali i ubrzo bi učinili kraj Njegovoj misiji. Ali On je, izbegavajući zamke, iznosio slikovito samo istinu i to tako jasno da nikakvoj sumnji nije bilo mesta; a za one koji su bili iskrena srca Njegove pouke bile su od neprocenjive koristi. Preko svih tvorevina Božjih u svetu prirode, On je upućivao svoje slušaoce na Božju premudrost i Njegovu beskrajnu milost i dobrotu. Kroz prirodu i životna iskustva poučavao je ljude o Bogu. “Jer što se na njemu ne može vidjeti, od postanja svijeta moglo se poznati i vidjeti na stvorenjima, i njegova vječna sila i Božanstvo...” (Rimlj. 1, 20). PVU 8.4

U Spasiteljevom poučavanju posredstvom priča prenosnog značenja možemo videti šta u stvari predstavlja istinsko “više obrazovanje” Hristos je mogao ljudima otkriti najdublje istine znanosti i nauke, mogao je obelodaniti tajne koje zahtevaju vekovne napore istraživanja i naučnog rada. Mogao je na području nauke dati takve nagoveštaje koji bi predstavljali podstrek za naučna istraživanja i pronalaženja sve do kraja sveta; ali On to nije učinio. Hristos nije kazao ništa da bi zadovoljio ljudsku radoznalost ili slavoljublje i pružio priliku za postizanje svetske veličini. U svakoj svojoj pouci, Hristos je misli ljudi dovodio u vezu sa velikim mislima Beskonačnoga. On nije upućivao ljude da proučavaju ljudske teorije o Bogu, o Njegovoj Reči ili delima, nego ih je učio da Ga posmatraju, kako se otkriva u svojim delima, u svojoj Reči, i u svom proviđenju. PVU 9.1

Hristos se nije zadržavao na apstraktnim teorijama nego je iznosio ono što je bitno za razvoj karaktera i što povećava čovekovu sposobnost da upozna Boga i da čini dobro. Govorio je o istinama kojima se treba rukovoditi u svakodnevnom životu i koje će položiti temelj za večni život. PVU 9.2

Hristos je bio taj koji je još Mojsiju dao uputstva za odgoj Izrailja. U pogledu Gospodnjih zapovesti i uredaba On je rekao: “napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sjediš u kući svojoj PVU 9.3

i kad ideš putem, kad liježeš i kad ustaješ. I veži ih sebi na ruku, za znak, i neka ti budu kako počeonik među očima. I napiši ih na dovratnicima od kuće svoje i na vratima svojim” (V Mojs. 6, 7-9). U svojim poukama, Isus je pokazao kako se ova zapovest može ispuniti, -kako se zakon i načela carstva Božjega mogu prikazati tako da otkriju svu svoju lepotu i dragocenost. PVU 9.4

Kad je sinove Izrailjeve pripremao da budu Njegovi naročiti predstavnici pred drugim narodima, Gospod im je dao dom u prirodi, catdog između brda i dolina. U svom porodičnom životu kao i u bogosluženju, oni su stalni biil u dodiru sa prirodom i rečju Božjom. Tako je i Hristos svoje učenike poučavao na jezeru, na padini gore, u poljima i šumarcima gde su mogli da posmatraju dela prirode kojima je On ilustrovao svoje pouke. I pošto su se na taj način učili od Isusa, oni su stečeno znanje mogli kasnije praktično da upotrebe kao Njegovi saradnici. PVU 10.1

Tako treba i mi da upoznamo Tvorca kroz Njegova dela. Knjiga prirode predstavlja veliki udžbenik koji, zajedno sa Svetim Pismom, treba koristiti pri upoznavanju drugih sa Božjim karakterom i vraćanju izgubljene ovce u Njegovo stado. Dok čovek na takav način proučava dela Božja, Sveti Duh munjevito deluje na njegove misli i osvedočava ga. Ovo nije ubeđenje koje se postiže logičkim razmišljanjem, već shvatanje dubljeg značenja i primanje duhovnih istina pisane Božje Reči srcem, ukoliko srce nije suviše pomračeno da upozna Boga, oko suviše zamagljeno da Ga vidi a uho suvše gluvo da čuje njegov glas. PVU 10.2

U ovim poukama uzetim direktno iz prirode, leži jednostavnost i čistota, što im daje najveću vrednost. Pouke koje se mogu naći na tom izvoru potrebne su svakome. Priroda u svojoj lepoti odvraća dušu od greha i zemaljskih uživanja, i vodi je čistoti, miru i Bogu. Misli studenata i onih koji traže istinu često su isuviše obuzete ljudskim teorijama i nagađanjima, lažno nazvanim razumom i filozofijom. Takvima je naročito potreban neposredan dodir sa prirodom. Njima treba predočiti na sva stvorena dela u prirodi i hrišćanstvo imaju jednog istog Boga; da između prirodnog i duhovnog postoji savršeni sklad, i da sve što njihove ruke mogu dodirnuti, a oči videti može da predstavlja određenu pouku u izgradnji karaktera. Na taj način oni bi ojačali svoje duhove snage, razvili svoj karakter i oplemenili svoj život. PVU 10.3

Hristova namera kad je svoje pouke davao u vidu priča sa prenosnim značenjem bila je istovetna sa provobitnom namenom subote. U suboti, kao danu odmora, Bog je ljudima dao spomen svoje stvaralačke moći, da Ga upoznaju po Njegovim delima. Subota nas upućuje da, posmatrajući stvorena dela u svetu prirode, slavimo njihovog Tvorca. Želeći da mi upravo to shvatimo, Hristos je svoje pouke povezao sa lepotama prirode. Na sveti dan od odmora, više nego svakog drugog dana, moramo proučavati poruke koje je Bog za nas napisao u prirodi. Hristove parabole moramo proučavati tamo gde ih je On i izgovorio, u poljima i šumarcima, pod otvorenim nebom, okružen zelenilom i cvećem. Približivši se tako srcu prirode, osetićemo stvarnije i prisutnost Hristovu, i čuti Njegov glas kako govori našem srcu o svom miru i ljubavi. PVU 11.1

Međutim, Hristos svoje pouke nije povezivao samo sa danom počinka, nego i sa ostalim radnim danima u sedmici. On daje mudrost i onome koji upravlja plugom i seje seme. U oranju i sejanju, u gajenju useva i žetvi, On nam pruža prikladnu ilustraciju o svom delu milosti u našem srcu. On želi da mi u svakom korisnom poslu i u svakom životnom pozivu nađemo pouku o božanskoj istini. Tada nam naši svakodnevni poslovi neće toliko obuzeti misli i pažnju da zaboravimo na Boga; nego će nas, naprotiv, stalno podsećati na našeg Tvorca i Iskupitelja. Pomisao na Boga provlačiće se kao zlatna nit kroz sve brige i poslove svakodnevnog života. I za nas će slava i uzvišenost Njegovog lica uvek odsjajivati na licu prirode. Na taj način ćemo dobijati uvek nove pouke o božanskim istinama i dorasti do uzora Njegove čistote. Tako ćemo biti “naučeni od Gospoda” (Is. 54, 13) i na što smo pozvani u onome i ostanimo “pred Gospodom” (I Kor. 7, 24). PVU 11.2