ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

57. поглавље—РЕФОРМА

*****

(Ово поглавље засновано је на тексту
из Књиге Немијине 13. главе )

Свечано и јавно Јудин народ обавезао се да ће поштовати Божји закон. Али, када се Јездрин и Немијин утицај неко време није осећао, многи су одступили од Господа. Немија се вратио у Персију. За време његове одсутности из Јерусалима, увукла су се зла која су претила да изопаче народ. Идолопоклоници нису само стекли упориште у граду, већ су својим присуством опоганили чак и свето подручје Храма. Брачном везом успостављено је пријатељство између Елијасива, првосвештеника, и Товије Амонца, огорченог непријатеља Израиља. На темељу ове непосвећене везе, Елијасив је дозволио Товији да заузме просторију повезану са Храмом, која је до тада била употребљавана за чување десетака и народних прилога. PKSerb 454.1

Због суровости и издајничког понашања Амонаца и Моава ца према Израиљу, Бог је преко Мојсија заповедио да они заувек буду искључени са скупова Његовог народа (види: 5. Мојсијева 23, 3-6). Пркосећи тој наредби, првосвештеник је народне прилоге избацио из једне просторије Божјег дома да би начинио место овом представнику изопштеног народа. Не може се показати већи презир према Богу него што је исказивање наклоности према непријатељу Бога и Његове истине. PKSerb 454.2

Вративши се из Персије, Немија је дознао за ово дрско обесвећење и одмах предузео неопходне мере да уклони незваног госта. Објаснио је: »И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клети. И заповедих, те очистише клети, и унесох у њих опет посуђе дома Божјега, дарове и кад.« PKSerb 455.1

Не само да је Храм био обесвећен, већ су и прилози били употребљавани у забрањене сврхе. Све је то обесхрабривало народ у великодушном прилагању, тако да је изгубио ревност и ватреност и почео да оклева у давању десетка. Ризнице Божјега дома су биле недовољно снабдевене; многи певачи и други људи у служби Храму, који нису добијали довољну хранарину, напустили су Божје дело и запослили се на другом месту. PKSerb 455.2

Немија се бацио на посао да искорени ове злоупотребе. Окупио је све оне који су напустили посао у Господњем дому и »поставио их на њихово место«. То је обновило поверење народа »и сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме«. Људи, који »се за верне држаху« били су постављени за »надстојнике над спремама« и »беше им посао делити браћи својој«. PKSerb 455.3

Друга последица повезивања с идолопоклоницима било је не поштовање Суботе, знака по коме су се Јевреји као поштоваоци правога Бога разликовали од свих других народа. Немија је установио да су незнабожачки трговци и продавци из околних земаља, долазећи у Јерусалим, наводили многе Израиљце да Суботом учествују у пословима. Било је и оних који нису дозволили да буду наговорени да жртвују начела, али су други грешили и заједно с незнабошцима улагали напоре да савладају обзире савесних. Многи су се усуђивали да отворено крше Суботу. Немија пише: PKSerb 455.4

»У то време видех у Јудеји где газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши их на магарце; и вино, и грожђе и смокве и свакојаке товаре и носе у Јерусалим у суботу... и Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудиним у Јерусалиму.« PKSerb 455.5

Овакво понашање могло се спречити да су се управитељи послужили својим ауторитетом, али жеља да унапреде своје интересе навела их је да дају предност безбожности. Немија их је неустрашиво укорио због занемаривања дужности. Строго је рекао: »Какво је то зло које чините и скврните суботу? Нису ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гнев на Израиља скврнећи суботу!« Заповедио је тада да се »када дође сен на врата јерусалимска уочи суботе«, врата затварају и да се не отварају све док Субота не прође; имајући више поверења у своје момке него у људе које ће поставити јерусалимске власти, наместио их је код врата да надзиру спровођење његових наредаба. PKSerb 455.6

Неспремни да се одрекну својих намера, »преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима 192 PKSerb 456.1

једном и другом«, надајући се прилици да свој посао обаве или са грађанима или са сељанима. Немија их је упозорио да ће бити кажњени ако наставе да се тако понашају. Оштро им се обратио: PKSerb 456.2

»Зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас!« »Од тада не долазише у суботу.« Наместио је Левите да чувају врата, знајући да ће они уживати веће поштовање од обичних стражара. Осим тога, пошто су били уско повезани са службом Богу, било је разумно очекивати да ће бити ревнији у служби послушности Његовом закону. PKSerb 456.3

Немија је затим своју пажњу посветио опасности која је запретила Израиљу од склапања бракова и дружења с идолопоклоницима. Он пише о томе: »Још видех у то време Јудејце који се беху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама. И синови њихови говораху пола азотски и не знадијаху говорити јудејски, него језиком и једнога и другога народа.« PKSerb 456.4

Ове незаконите везе изазивале су велику збрку у Израиљу; наиме, неки који су се упуштали били су људи на високим положајима, управитељи од којих је народ имао право да очекује савет и добар пример. Предвиђајући пропаст која ће запретити народу уколико се ово зло настави, Немија је озбиљно поразговарао са преступницима. Указујући им на Соломунов случај, подсетио их је да међу свим народима није било цара који би се с њиме могао упоредити, цара коме би Бог дао тако велику мудрост; а ипак су жене идолопоклонице одвојиле његово срце од Бога и његов пример покварио је Израиљ. Немија је озбиљно рекао: »А вама ли ћемо допустити да чините такво велико зло?« »И заклех их Богом да не дају кћери својих синовима њиховим нити да узимају кћери њихових за синове своје или за себе.« PKSerb 456.5

Када им је објавио Божје заповести и претње, када их је подсетио на страшне казне које је Израиљ у прошлости навукао на себе због тог греха, њихова савест се пробудила и започело је дело реформе које је отклонило Божји претећи гнев и донело им Његово одобравање и Његов благослов. PKSerb 457.1

Чак је и међу онима који су обављали свете службе било људи који су оклевали да се растану од својих жена незнабошкиња, изјављујући да не могу натерати себе да то учине. Међутим, није било изузетака, није било обзира ни према чину ни према положају. Ко је год, иако се радило о свештенику или управитељу, одбио да прекине своју везу са идолопоклоницима, сместа је био удаљен из службе Господу. Првосвештеников унук који се оженио кћерком познатог Санавалата, није био само удаљен из службе, већ и протеран из Израиља. Немија се молио: »Помени их, Боже мој, што оскврнише свештенство и завет свештенички и левитски!« PKSerb 457.2

Колико је душевног бола ова неопходна строгост нанела верном Божјем слузи показаће само Божји суд. Између супротних елемената вођена је стална борба и само пост, понизност и молитва могли су да му осигурају успех. PKSerb 457.3

Многи који су се оженили идолопоклоницама одлучили су да заједно с њима пођу у изгнанство и да се, по угледу на оне који су били протерани из збора Израиљева, придруже Самарјанима. У истом смеру кренули су и неки који су заузимали висока места у Божјем делу и после извесног времена своју судбину потпуно повезали с њиховом. Желећи да ојачају овај савез, Самарјани су обећали да ће још потпуније прихватити јеврејску веру и јеврејске обичаје. Отпадници, жељни да надмаше своју некадашњу браћу, подигли су храм на брду Гаризиму да буде такмац Божјем дому у Јерусалиму. Њихова религија и даље је била мешавина јудаизма и паганизма, а њихово тврђење да припадају Божјем народу претварало се, из нараштаја у нараштај, у извор раскола, супарништва и непријатељства између та два народа. PKSerb 457.4

У делу реформе које треба да се данас обави, потребни су људи који, по угледу на Јездру и Немију, неће улепшавати ни оправдавати грех, нити ће избегавати да бране Божју част. Они на којима почива терет овог посла неће остајати мирни када се чини зло, нити ће зло покривати огртачем лажног милосрђа. Они ће имати на уму да Бог не гледа ко је ко, и да је строгост према неколицини у ствари милост према многима. Они ће, такође, имати на уму да онај који укорава зло увек мора да буде надахнут Христовим духом. PKSerb 458.1

У свом раду Јездра и Немија били су понизни пред Богом, признавали су своје грехе и грехе свога народа и тражили помиловање као да су сами били преступници. Радили су стрпљиво и тешко, молили се и патили. Највеће тешкоће у раду није им причињавало отворено непријатељство незнабожаца, већ тајно противљење такозваних пријатеља који су, стављајући свој утицај у службу зла, десетоструко повећавали терет који је притискао Божје слуге. Ти издајници давали су Господњим непријатељима материјал којим ће се служити у својој борби против Божјег народа. Њихове зле страсти и бунтовна воља увек су били у рату с једноставним Божјим захтевима. PKSerb 458.2

Успех који је пратио Немијине напоре показује шта молитва, вера и мудра, енергична акција могу да постигну. Немија није био свештеник; он није био ни пророк, није показивао жељу за висо ким титулама. Он је био реформатор који се појавио у важном тренутку. Његов циљ био је да његов народ буде прав пред Богом. Надахнут узвишеним намерама, усмерио је све снаге свога бића да их оствари. Чврсто, непоколебљиво поштење обележавало је његове напоре. Када би се суочио са злом и противљењем добру, заузимао је тако одлучно држање да је и народ био покренут да ради с новом ревношћу и храброшћу. Народ није могао да превиди његову верност, његово родољубље и његову дубоку љубав према Богу; видећи све то, био је спреман да пође за њим. PKSerb 458.3

Марљивост на дужности добијеној од Бога представља важан део истинске религије. Људи треба да искористе околности и да као Божја оруђа остваре Његову вољу. Брза и одлучна акција у право време донеће славне победе, док ће одлагање и немар изазвати пораз и само срамотити Бога. Ако вође у делу истине нису ревни, ако су равнодушни и бесциљни, и Црква ће бити немарна, равнодушна и склона уживањима; али ако су вође испуњене светом одлучношћу да служе Богу и само Богу, народ ће бити уједињен, пун наде и жељан посла. PKSerb 458.4

Божја реч је пуна оштрих и изразитих супротности. Грех и светост стоје насупрот једно другоме да бисмо, посматрајући их, могли да избегнемо прво и прихватимо друго. Странице које описују Санавалатову и Товијину мржњу, лаж и преваре, описују и Јездрину и Немијину племенитост, оданост и пожртвовање. Нама је препуштено да изаберемо за киме ћемо се повести. Страшне последице кршења Божјих заповести стављене су насупрот благословима који произлазе из послушности. Ми сами морамо да одлучимо хоћемо ли да претрпимо прво или да уживамо друго. PKSerb 459.1

Дело обнове и реформе, које су обавили повратници из ропства под вођством Зоровавеља, Јездре и Немије, даје слику рада на духовној обнови који треба обавити у току завршних дана историје ове Земље. Остатак Израиљев био је слаб народ, изложен насиљу својих непријатеља; али преко њега Бог је намеравао да сачува на Земљи знање о себи и свом Закону. Припадници тог остатка били су заштитници правог богослужења; чувари светих пророчанстава. Различита су била искуства која су стицали док су обнављали Храм и јерусалимске зидове; јако је било противљење с којим су се суочавали. Терети које су носили њихови предводници у овом послу били су тешки, али су ти људи ишли напред с непољуљаним поверењем, понизни у духу, чврсто ослоњени на Бога, верујући да ће Он своје дело довести до победе. Немија, као и цар Језекија, »приону уз Господа и не одступи од њега, него одржа заповести које заповеди Господ... и Господ беше с њим«. (2. О царевима 18,6.7) PKSerb 459.2

Духовно обновљење, коме је било симбол дело обављено у Немијино време, описано је речима пророка Исаије: »И они ће сазидати давнашње пустолине, подигнуће старе развалине и поновиће градове пусте, што леже разваљени од много нараштаја.« PKSerb 459.3

»И твоји ће сазидати старе пустолине, и подигнућеш темеље који ће стајати од колена на колено, и прозваћеш се: који сазида развалине и поправи путеве за насеље.« (Исаија 61,4; 58,12) PKSerb 459.4

Пророк овим речима описује народ који у време општег от пада од истине и праведности жели да уздигне начела која представљају темељ Божјег царства. То су они који поправљају пукотину начињену у Божјем закону - у заштитном зиду који је Он поставио око својих изабраних - којима ће послушност Његовим прописима праведности, истине и непорочности послужити као стална и трајна заштита. PKSerb 460.1

Речима чије се значење не може погрешно разумети, пророк описује посебно дело народа остатка који гради зид. »Ако одвратиш ногу своју од суботе да не чиниш што је теби драго на мој свети дан и ако прозовеш суботу милином, свети дан Господњи славним, и будеш га славио не идући својим путевима и не чинећи што је теби драго, ни говорећи речи, тада ћеш се веселити у Господу и извешћу те на висине земаљске и даћу ти да једеш наследство Јакова оца својега, јер уста Господња рекоше.« (Исаија 58,13.14) PKSerb 460.2

Све божанске установе треба обновити у време послетка. Пукотина начињена у Закону, у време, када су људи променили Суботу, треба да буде поправљена. Божји народ остатка, који ће стајати пред светом као народ реформатора, треба да покаже да је Божји закон темељ сваке трајне реформе и да Субота из Четврте заповести треба да стоји као споменик стварања, као стални подсетник који указује на Божју силу. Јасним и одређеним реченицама они треба да објављују неопходност послушности свим прописима Декалога. Покренути Христовом љубављу, они треба да сарађују с Њим у обнављању пустих места. Они треба да поправе пукотину, да обнове путеве за насеље (види: Исаија 58,12). PKSerb 460.3