ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА

38. поглавље—СВЕТЛОСТ У ТАМИ

*****

Мрачне године разарања и смрти, којима су биле обележене последње године Јудиног царства, бациле би у очајање и најодважнија срца да нису долазила охрабрења преко пророчких порука Божјих весника. Преко Јеремије у Јерусалиму, преко Данила на вавилонском двору, преко Језекиља на обалама реке Хевар, Господ је у својој милости објављивао своје вечне намере и пружао доказе своје спремности да свом изабраном народу испуни обећања, записана у Мојсијевим списима. Оно што је рекао да ће учинити за оне коју му буду верни, Он ће сигурно извршити. »Речју живога Бога, која остаје довека!« (1. Петрова 1,23) PKSerb 314.1

У данима путовања кроз пустињу, Господ се обилно постарао да Његова деца сачувају у сећању речи Његовог закона. Када се буду населила у Ханану, у сваком дому, свакога дана требало је да понављају божанска правила; написана на довратницима и вратима, на спомен плочама. Требало је да буду праћена музиком и да их певају и стари и млади, да их свештеници објављују народу на јавним скуповима и да их управитељи земље свакога дана проучавају. »Размишљај о њему дан и ноћ«, заповедио је Господ Исусу Навину за књигу Закона, »да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путевима својим, да би напредовао куда год пођеш.« (Исус Навин 1,8) PKSerb 314.2

Исус Навин је све Мојсијеве списе прочитао целом Израиљу. »Не би ни једне речи од свега што је Мојсије написао, које не прочита Исус пред свим збором Израиљевим, и женама и децом и странцима који иђаху међу њима.« (Исус Навин 8,35) То је било у складу са изричитом Господњом наредбом да се сваких седам година, за време празника Сеница, јавно читају речи из књиге Закона. »Сабравши народ, људе и жене и децу и дошљаке, који буду у местима твојим«, било је речено духовним вођама у Израиљу, »да чују и уче и да се боје Господа Бога вашега и држе и творе све речи овога закона; и синови њихови, који још не знају, нека чују и уче се бојати Господа Бога вашега, докле сте год живи на земљи у коју идете преко Јордана да је наследите.« (5. Мојсијева 31,12.13) PKSerb 315.1

Да је Израиљ поштовао овај савет у столећима која су долазила, колико би другачија била његова историја! Народ је могао да се нада да ће испунити божанску намеру, једино ако у свом срцу буде сачувао поштовање према Божјој светој Речи. Поштовање Божјег 466 закона Израиљу је давало снагу у току Давидове владавине и у току првих година Соломунове управе; управо је вера у живу Реч омогућила да се оствари реформа у Илијине и Јосијине дане. На те исте Речи истине, највредније наследство Израиља, позивао се и Јеремија настојећи да покрене реформу. Где год је служио, озбиљно је позивао људе: »Слушајте речи овога завета!« Те Речи требало је да им помогну да потпуно схвате Божју намеру да се познавање спасоносне истине прошири по свим народима (Јеремија 11,2). PKSerb 315.2

Опомене пророка у завршним годинама Јудиног отпада, наизглед су имале мало утицаја, и када су халдејске армије трећи и последњи пут дошле да опколе Јерусалим, нада је напустила свако срце. Јеремија је прорекао потпуну пропаст; па је због тога што је предлагао предају, на крају запао у тамницу. Међутим, Бог свој верни остатак, који се још налазио у граду, није препустио потпуном очајању. Пророк је добио нова откривења, у време док се налазио под строгим надзором оних који су одбацивали његову вест о Божјој спремности да опрости и избави, која је постала неисцрпни извор утехе Божјој Цркви од тада па све до данашњих дана. PKSerb 315.3

Ухвативши се чврсто за Божја обећања, Јеремија је, уз помоћ играног приказа, пред становницима осуђеног града показао своју непоколебљиву веру у коначно испуњење намере коју Бог има са својим народом. У присутности сведока, уз пажљиво поштовање свих неопходних законских формалности, он је за седамнаест сикала сребра купио наследно право на њиву у оближњем селу Анатоту. PKSerb 315.4

Са сваке људске тачке гледишта, ова куповина земљишта на територији која се већ налазила под влашћу Вавилонаца, изгледала је као неразумно дело. Сам пророк је прорицао разорење Јерусалима, опустошење Јудеје и потпуну пропаст царства. Сам је најављивао дуго раздобље робовања у далеком Вавилону. Пошто је већ био у поодмаклим годинама, никако се није могао надати да ће извући неку личну корист из ове куповине. Међутим, на темељу проучавања пророчанстава, која су већ била записана у Библији, у његовом срцу обликовало се чврсто уверење да Господ намерава да својој поробљеној деци врати њихова стара имања у Земљи обећања. Јеремија је очима вере, гледао је прогнанике како се враћају после дугих година изгнанства и поново запоседају земљу својих отаца. Куповином имања у Анатоту желео је да допринесе, колико год је то могуће, да се и други надахну надом која је толико утехе донела његовом срцу. PKSerb 316.1

Када је потписао уговор о купопродаји и добио потписе сведока, Јеремија је наредио Варуху, свом секретару: »Узми ову књигу, књигу о куповини, запечаћену и ову књигу отворену, и метни их у земљан суд да остану дуго времена, јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: још ће се куповати куће и њиве и виногради у овој земљи.« (Јеремија 32,14.15) PKSerb 316.2

Обесхрабрење у Јуди, у време ове необичне куповине, било је такво да је одмах после договора о појединостима и о чувању писаних докумената, Јеремијина непоколебљива вера била стављена на тешку пробу. Да ли је, у свом настојању да охрабри Јуду, отишао предалеко? Да ли је, у својој жељи да учврсти поверење у обећања Божје Речи, распламсао лажну наду? Они који су склопили заветни однос с Богом, већ одавно су почели да се ругају свему ономе што је Он чинио за њих. Да ли ће обећања изабраном народу икада доживети своје потпуно испуњење? PKSerb 316.3

Сметен у духу, погнут од жалости због патњи оних који су одбијали да се покају за своје грехе, пророк је завапио Богу, тражећи да му открије своје намере са човечанством. PKSerb 316.4

»О, Господе, Господе«, молио се усрдно. »Ето, ти си створио небо и земљу силом својом великом и мишицом својом подигнутом, ништа теби није тешко! Чиниш милост на тисућама, и враћаш за безакоње отачко у недра синовима њиховим након њих; Боже велики, силни, којему је име Господ над војскама; велики у намерама и силни у делима, јер су очи твоје отворене на све путеве људске да даш свакоме према путевима његовим и према плоду дела његових; који си чинио знаке и чудеса до данас у земљи мисирској и у Израиљу и међу свим људима, и стекао си себи име какво је данас; јер си извео народ свој Израиља из земље мисирске знацима и чудесима и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотом великом; и дао си им ову земљу, за коју се закле оцима њиховим да ћеш им је дати, земљу где тече млеко и мед. Али, ушавши у њу 471 и наследивши је не послушаше гласа твојега, и по твом закону не ходише, и што си им год заповедио да чине, не чинише, зато си учинио те их снађе све ово зло.« (Јеремија 32,17-23) PKSerb 317.1

Навуходоносорове армије обављале су припреме да на јуриш заузму зидине Сиона. Хиљаде су гинуле у последњој очајничкој одбрани града. Још више хиљада умирало је од глади и болести. Судбина Јерусалима била је већ запечаћена. Опсадни торњеви непријатељске војске, већ су надвисивали зидине. »Ево, опкопи дођоше до града да га узму«, наставио је пророк своју молитву, »и од мача и од глади и од помора град ће се дати у руке Халдејцима који га бију; и што си год рекао, збива се, ето видиш! А ти ми велиш, Господе, Господе, купи ту њиву за новце и узми сведоке, а град се предаје у руке Халдејцима!« (Јеремија 32,24.25) PKSerb 317.2

Бог је милостиво одговорио на молитву свога слуге. »Реч Господња Јеремији« у том тренутку очајања, када је вера тог весника истине била кушана огњем, гласила је: »Гле, ја сам Господ Бог свакога тела, еда ли је мени што тешко?« (Јеремија 32,26.27) Град је требало да ускоро падне у руке Халдејаца, његова врата и палате требало је да буду предане огњу и спаљене, али упркос чињеници да је уништење било неминовно и да ће становници Јерусалима бити одведени у ропство, ипак је морала да се испуни Господња вечна намера са Израиљем. Одговарајући даље на молитву свога слуге, Господ је поручио онима на које су падали Његови судови: PKSerb 317.3

»Ево, ја ћу их сабрати из свих земаља у које их разагнах у гневу свом и у јарости својој и у великој љутини, и довешћу их опет на ово место и учинити да наставају без страха. И биће ми народ, и ја ћу им бити Бог. И даћу им једно срце и један пут да би ме се бојали вазда на добро своје и синова својих након њих. И учинићу с њима завет вечан, да се нећу одвратити од њих чинећи им добро, и даћу им страх свој у срце да не одступе од мене. И радоваћу им се чинећи им добро и засадићу их у овој земљи тврдо свим срцем својим и свом душом својом.« PKSerb 318.1

»Јер овако вели Господ: као што сам довео на тај народ све ово зло велико, тако ћу довести на њих све добро које им обричем. Тада ће се куповати њиве у овој земљи, за коју ви кажете да је пуста и да нема у њој ни живинчета и да је дана у руке Халдејцима. Куповаће њиве за новце, и писаће књиге и печатити и узимати сведоке у земљи Венијаминовој и по околини јерусалимској и у градовима Јудиним и у градовима по горама и у градовима по равници и у градовима јужним, јер ћу повратити робље њихово, говори Господ.« (Јеремија 32,37-44) PKSerb 318.2

Потврђујући ова обећања о избављењу и обновљењу, »дође реч Господња Јеремији други пут док још беше затворен у трему од тамнице, говорећи: Овако вели Господ који чини то, Господ који удешава и потврђује то, којему је име Господ: зови ме и одазваћу ти се, и казаћу ти велике и тајне ствари за које не знаш. Јер овако вели Господ, Бог Израиљев, за домове овога града и за домове царева Јудиних који ће се развалити опкопима и мачем... ево, ја ћу га исцелити и здравље му дати, исцелићу их и показаћу им обиље мира, постојанога мира. Јер ћу повратити робље Јудино и робље Израиљево, и сазидаћу их као пре. И очистићу их од свакога безакоња њихова којим ми сагрешише, и опростићу им сва безакоња њихова... и биће ми мило име и хвала и слава у свих народа на земљи који ће чути за све добро што ћу им учинити, и уплашиће се и дрхтаће ради свега добра и ради свега мира што ћу им ја дати«. PKSerb 318.3

»Овако вели Господ: на овом месту, за које ви велите да је пусто и да нема у њему ни човека ни живинчета, у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским опустелим да нема човека ни становника ни живинчета, опет ће се чути глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин, глас оних који ће говорити: славите Господа над војскама, јер је добар Господ, јер је довека милост његова; који ће приносити приносе захвалне у дому Господњему, јер ћу вратити робље ове земље као што је било пре, говори Господ.« PKSerb 318.4

»Овако вели Господ над војскама: на овом месту пустом, где нема човека ни живинчета, и у свим градовима његовим, опет ће бити торови пастирски да почивају стада. У градовима по горама, у градовима по равници и у градовима јужним и у земљи Венијаминовој и око Јерусалима и у градовима Јудиним опет ће пролазити стада испод руку бројачевих, вели Господ.« PKSerb 319.1

»Ево иду дани, говори Господ, када ћу извршити ову добру реч коју рекох за дом Израиљев и за дом Јудин.« (Јеремија 33,1-14) PKSerb 319.2

Тако је Божја Црква била охрабрена у једном од најтежих раздобља у својој дугој борби са силама зла. Иако је изгледало да је сотона славио победу у својим напорима да уништи Израиљ, Господ је био моћнији од догађаја тога времена, и у годинама које су долазиле пружио је свом народу могућност да поврати оно што је било изгубљено у прошлости. PKSerb 319.3

Његова порука Цркви је гласила: »Ти се, дакле, не бој, Јакове, слуго мој... и не плаши се, Израиљу; јер, ево, ја ћу те избавити из даљне земље, и семе твоје из земље ропства твојега, и Јаков ће се вратити и почивати, и биће миран, и нико га неће плашити! Јер сам ја с тобом, говори Господ, да те избавим!« »Јер ћу те исцелити и ране ћу ти излечити!« (Јеремија 30,10.11.17) PKSerb 319.4

Када буде свануо радосни дан обновљења, племена подељеног Израиља ујединиће се у један народ и признати Господа за владара над »свим породицама Израиљевим«. »Они ће ми бити народ«, објавио је Бог. »Певајте весело ради Јакова, и подвикујте ради главе народима; јављајте, хвалите и говорите: спаси, Господе, народ свој, остатак Израиљев! Ево, ја ћу их довести из земље северне, 475 и сабраћу их с крајева земаљских, и слепа и хрома... вратиће се... плачући, и с молитвама ћу их довести натраг; водићу их покрај потока правим путем, на којем се неће спотицати, јер сам Отац Израиљу и Јефрем је првенац мој!« (Јеремија 31,1.7-9) PKSerb 319.5

Понижени у очима народа, они који су некада били признати као миљеници Неба, уздигнути изнад свих других племена на Земљи, требало је да у прогонству науче лекцију послушности, тако неопходну за њихову будућу срећу. Све док нису научили ту поуку, Бог за њих није могао да учини оно што је желео. »Него ћу те покарати с мером, нећу те оставити сасвим без укора«, објавио је Он, објашњавајући своју намеру да ће их казнити ради њиховог духовног добра (Јеремија 30,11). Они који су уживали Његову нежну љубав, ипак, неће бити заувек одбачени; пред свим народима на Земљи Бог ће остварити свој план да привидни пораз претвори у победу, да спасе уместо да уништи! Пророку је била поверена порука: PKSerb 319.6

»Који расеја Израиља, скупиће га и чуваће га као пастир стадо своје, јер искупи Господ Јакова, и избави га из руку јачега од њега. И доћи ће и певаће на висини Сионској, и стећи ће се к добру Господњему, ка житу, вину и уљу, јагањцима и теоцима, и душа ће им 476 бити као врт заливен; и неће више тужити... и променићу жалост њихову у радост, и утешићу их, и развеселићу их по жалости њиховој. И напитаћу свештеницима душу претилином, и народ ће се мој наситити добра мојега, вели Господ.« PKSerb 320.1

»Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: још ће ову реч говорити у земљи Јудиној и у градовима његовим, када доведем натраг робље њихово: Господ да те благослови, стане правде, света горо! Јер ће се населити у њој Јуда, и сви градови његови, и ратари и који иду за стадом. Јер ћу напојити уморну душу, и наситити сваку клонулу душу.« PKSerb 320.2

»Ево, иду дани, говори Господ, када ћу учинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нови завет, не као онај завет, који учиних с оцима њиховим, када их узех за руку да их изведем из земље Мисирске, јер онај завет мој они покварише, а ја им бејах муж, говори Господ. Него, ово је завет што ћу учинити с домом Израиљевим после ових дана, говори Господ: метнућу завет свој у њих, и на срцу њихову написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ. И неће више учити пријатељ пријатеља ни брат брата, говорећи: познајте Господа, јер ће ме знати сви од малога до великога, говори Господ; јер ћу им опростити безакоња њихова, и греха њихових нећу више помињати.« (Јеремија 31, 10-14. 23-25. 31-34) PKSerb 320.3