Istorija Otkupljenja

Susret sa Petrom i Jakovom

Barnaba, koji je velikodušno prilagao svoj novac za širenje Hristovog dela i za podmirivanje potreba siromašnih, poznavao je Pavla iz vremena kada se on još protivio vernicima. Sada je pristupio i obnovio poznanstvo, saslušao je Pavlovo iskustvo o njegovom čudesnom obraćenju i iskustva koje je stekao posle toga. On je potpuno poverovao Pavlu i primio ga, uzeo za ruku i 277 doveo apostolima. Ispričao im je njegovo iskustvo koje je upravo čuo - da se Isus sam pokazao Pavlu na putu u Damask; da je razgovarao s njime, da je Pavle ponovo stekao svoj vid kao odgovor na molitvu Ananije, i da je posle toga propovedao u sinagogama toga grada da je Isus zaista Božji Sin. IO 232.2

Apostoli posle toga nisu više oklevali; nisu se mogli protiviti Bogu. Petar i Jakov, koji su u to vreme bili jedini apostoli u Jerusalimu, pružili su desnu ruku zajedništva tom nekada vatrenom progonitelju svoje vere; i njega su sada isto toliko voleli i poštovali koliko su ga nekada izbegavali i koliko su ga se plašili. Ovde su se srela dvojica velikana nove vere - Petar, jedan od izabranih Hristovih pratilaca dok je bio na Zemlji, i Pavle, farisej, koji se posle Hristovog uznesenja sreo s Njime licem u lice, razgovarao s Njime, koji ga je video u viđenju i upoznao prirodu Njegovog rada na Nebu. IO 232.3

Prvi razgovor je bio veoma značajan za oba apostola, ali je potrajao veoma kratko, jer je Pavle bio željan da se prihvati posla svoga Učitelja. I uskoro je isti glas koji je nekada tako žestoko raspravljao sa Stefanom odjeknuo u istoj sinagogi neustrašivo objavljujući da je Isus zaista Božji Sin - zastupajući isti pogled za koji je Stefan umro da ga odbrani. Govorio je o svom prekrasnom iskustvu, i sa srcem koje je gorelo ljubavlju prema svojoj braći i nekadašnjim saradnicima, iznosio dokaze proročanstva, kao što je to i Stefan činio, da je raspeti Isus zaista Božji Sin. IO 233.1

Međutim, Pavle je pogrešno procenio duh svoje jevrejske braće. Isti žestoki gnev koji je nekada buknuo protiv Stefana sada se sručio na njega. Video je da se mora odvojiti od svoje braće i žalost je ispunila njegovo srce. Osećao je da bi rado žrtvovao svoj život kada bi na taj način uspeo da im objavi istinu. Jevreji su počeli da kuju planove da mu oduzmu život, pa su ga učenici pozivali da napusti Jerusalim; ali, on je oklevao, nespreman da ode odatle, željan da još malo poradi na spasenju svoje jevrejske braće. On je tako aktivno učestvovao u mučeništvu Stefana da je bio duboko zainteresovan da opere mrlju smelo svedočeći za istinu za koju je Stefan položio svoj život. Izgledalo mu je kukavički da pobegne iz Jerusalima. IO 233.2