Велика Борба

11. Поглавље—Време Велике Невоље

»Aу то ће се време подигнути Михаило, велики кнез, који брани свој народ; и биће жалосно време, каквога није било откако је народа до тада; и у то ће се време избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи.« (Данило 12,1) SrPGC 130.1

Када се буде завршило објављивање треће анђеоске вести, милост ће престати да посредује за грешне становнике Земље. Божји народ је завршио своје дело. Примио је »позни дажд”, »освежење од лица Господњега« и постао спреман за тешке тренутке који му предстоје. Анђели журе по Небу. Један анђео, који се вратио са Земље, објављује да је његово дело довршено; јер је свет стављен на коначну пробу, а сви који су остали верни божанским прописима примили су »печат живога Бога”. Тада Исус завршава своју посредничку службу у небеском Светилишту. Он подиже своје руке и гласно каже: »Сврши се«, а све анђеоске чете скидају своје круне, док Он даје свечану изјаву: »Ко чини неправду, нека још чини неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет, нека се још свети.« (Откривење 22,11) Сваки случај већ је решен, било за живот или за смрт. Христос је обавио дело помирења за свој народ и избрисао његове грехе. Број Његових поданика је попуњен; »царство и власт и величина царска под целим небом” треба да буде предата наследницима спасења, а Исус да завлада као Цар над царевима и Господар над господарима. SrPGC 130.2

Када Исус буде напустио Светилиште, тама ће покрити становнике Земље. У овом застрашујућем тренутку праведници ће морати да живе пред очима светога Бога без Посредника. Ограничења која су до тада везивала безаконике уклоњена су и Сотона стиче потпуну власт над коначно непокајанима. Божје велико стрпљење је исцрпљено. Свет је одбацио Његову милост, презрео Његову љубав, погазио Његов закон. Безаконици су прешли границе времена милости, и Божји Дух, коме су се упорно противили, коначно се повукао. Незаштићени божанском благодаћу, немају никакве заштите од нечастивога. Сотона ће зато бацити становнике Земље у велику, коначну невољу. Када Божји анђели престану да задржавају страшне олује људских страсти, биће ослобођени сви елементи сукоба. Цео свет биће увучен у пропаст много страшнију од оне која је задесила стари Јерусалим. SrPGC 131.1

Само један анђео побио је све првенце у Египту и тугом испунио земљу. Када је бројећи народ, Давид увредио Бога један анђео је изазвао страшно пустошење, којим је био кажњен његов грех. Исту разорну снагу коју су показали свети анђели када им је Бог заповедио, показаће и зли анђели када им то Бог буде дозволио. Већ сада су спремне те снаге и само чекају божанску дозволу да на све стране посеју пустош. SrPGC 131.2

Они који поштују Божји закон били су оптужени да су призвали божанске судове на Земљу, па ће бити проглашени кривим и за страшне поремећаје у природи, сукобе и крвопролића међу људима који су испунили Земљу јауцима. Сила која је пратила објављивање последње опомене разгневила је безаконике, њихов гнев је усмерен против свих који су прихватили вест, а Сотона ће још жешће распиривати дух мржње и прогонства. SrPGC 131.3

Када се Божја присутност коначно повукла из јеврејског народа, свештеници и народ то нису знали. Иако су се налазили под сотонском влашћу, иако су их раздирале најстрашније и најпогубније страсти, и даље су себе сматрали Божјим изабраним народом. Служба у Храму била је настављена, жртве су приношене на оскрнављеним олтарима, свакодневно су призивани божански благослови на народ који је био крив за смрт Божјег драгог Сина и који је покушавао да побије Његове проповеднике и апостоле. Исто тако, када неопозива одлука у небеском Светилишту буде изречена и када судбина света буде заувек запечаћена, становници Земље то неће знати. Народ, из чије се средине Божји Дух заувек повукао, наставиће да обавља своје верске форме, а сотонска ревност којом ће их испунити кнез зла да би остварио своје зле планове, биће слична ревности за Бога. SrPGC 131.4

Пошто је светковање седмичног дана одмора, Суботе, постало предмет сукоба у целом хришћанству, пошто су се и верски и световни ауторитети ујединили да наметну законску обавезу светковања недеље, упорно одбијање незнатне мањине да се покори већинском захтеву, изложиће њене припаднике свеопштем презиру. Сви ће истицати да мањина која се противи установи Цркве и закону државе не заслужује никакав обзир, да ће бити много боље да њени припадници страдају неголи да цели народи буду изложени збрки и безакоњу. Исти разлог пре осамнаест столећа (писано крајем деветнаестог столећа - прим. прев) »старешине народне” изнеле су против Христа. Лукави Кајафа је рекао: »И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да сав народ пропадне.” (Јован 11,50) Овај разлог изгледаће им уверљив, па ће коначно бити издат декрет против оних који светкују дан одмора у складу са четвртом заповести, оптужујући их као злочинце који заслужују најтежу казну, и дајући људима слободу да их после истека одређеног времена побију. Римско свештенство старога света и отпали протестантизам новога света поступаће на исти начин према онима који поштују све божанске прописе. SrPGC 132.1

Божји народ биће тада изложен призорима жалости и очајања које пророк описује као време муке Јаковљеве. »Јер овако вели Господ: чусмо вику од препадања, страха, а мира нема... И у свих се променила лица и пребледела. Јаох! Јер је велик овај дан, није било таквога, и време је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити од ње.” (Јеремија 30, 5-7) SrPGC 132.2

Јаковљева ноћ страха, када се у молитви рвао за избављење од Исавове руке (1. Мојсијева 32,24-30), представља искуство Божјег народа у ово време невоље. Због преваре коју је учинио да би стекао очев благослов, намењен Исаву, Јаков је побегао да спасе живот, уплашен смртоносним претњама које му је брат упутио. Пошто је у изгнанству провео много година, кренуо је после Божјег наређења, са женама и децом, крдима и стадима, на путу повратка у родну земљу. Када је стигао до границе земље, ужаснула га је порука да му Исав излази у сусрет на челу чете ратника, свакако обузет осветничким намерама. Јаковљева пратња, ненаоружана и без одбране, била је наизглед осуђена да падне као беспомоћна жртва насиља и покоља. Терет забринутости и страха отежавао му је и претешко бреме властите кривице, свести да је својим грехом навукао ову опасност. Божја милост била је његова једина нада, једина његова одбрана могла је да буде само молитва. Међутим, није пропустио ништа од онога што је сам могао да учини да поправи неправду учињену брату и тако одврати зло које се приближавало. Христови следбеници, када се буде приближило време невоље, треба да учине све што је у њиховој моћи да се пред људима покажу у правој светлости, да уклоне предрасуде, да савладају опасност која утрожава слободу савести. SrPGC 133.1

Пошто је удаљио своју породицу да не гледа његово очајање, Јаков је остао сам да се суочи с Богом. Признао је свој грех и захвално прихватио Божју милост, док се у дубокој понизности позивао на завет учињен с његовим очевима и на обећање које је добио приликом ноћног виђења код Ветиља и у земљи свога изгнанства. Био је то одлучујући тренутак у његовом животу; јер је све стајало на коцки. Окружен ноћном тамом, далеко од свих људи, наставио је да се моли и исказује понизност пред Богом. Изненада, неко му је положио руку на плећа. Помислио је да неки непријатељ хоће да му одузме живот, и зато се очајнички, свом снагом, успротивио нападачу. Када је зора почела да свиће, странац се послужио својом натприродном снагом; јер је на његов додир овај снажни човек остао као паралисан, и као беспомоћни, уплакани, понизни молитељ пао око врата свом тајанственом противнику. Јаков је схватио да се сукобио с Анђелом завета. Иако немоћан, изложен неиздржљивим боловима, није се одрекао свога циља. Дуго је трпео немир, кајање и невоље због свога греха, а сада је хтео да буде сигуран да му је преступ опроштен. Изгледало је као да божански посетилац жели да оде, али Јаков га је чврсто држао и молио за благослов. Анђео је захтевао: »Пусти ме, зора је«, али Јаков је узвикивао: »Нећу те пустити док ме не благословиш!« To је био израз поверења, чврстине и истрајности! Да је то био хвалисав, дрзак захтев, Јаков би одмах био уништен, али, на његовој страни била је сигурност онога који је признао своју слабост и недостојност, који се узда у милост Бога који држи свој завет! SrPGC 133.2

»Бори се с анђелом, и надјача!« (Осија 12,5) Понизношћу, покајањем и личним предањем, овај грешни, залутали смртник чврсто се држао Величанства Неба! Дрхтавим рукама ухватио се за Божја обећања и срце Неизмерне љубави није могло да одбије грешникову молбу. Као доказ његове победе и као охрабрење другима да пођу за његовим примером, било му је промењено име, тако да је уместо имена које је подсећало на његов грех, добио друго које је говорило о његовој победи. Чињеница да се Јаков одржао у борби с Богом била је потврда да ће победити и људе. Више му није било тешко да се суочи с гневом свога брата, јер је Господ постао његова одбрана. SrPGC 134.1

Сотона је оптужио Јакова пред Божјим анђелима, захтевајући право да га уништи због греха који је починио, утицао је и на Исава да крене против њега; током целе ноћи рвања, покушавао је да му наметне свест о кривици да 6и га обесхрабрио и навео да престане да се ослања на Бога. Јаков је био скоро доведен до очајања, али је знао да ће без помоћи Неба бити уништен. Искрено се покајао због свог великог греха и препустио Божјој милости. Ништа га није могло одвратити од његовог циља, чврсто је загрлио Анђела и упућивао своју молбу усрдним, болним вапајима, све док није надвладао. SrPGC 134.2

Сотона ће као што је утицао на Исава да крене против Јакова, покренути и безаконике да у време велике невоље нападну припаднике Божјег народа. Као што је оптуживао Јакова, тако ће подизати оптужбе и против припадника Божјег народа. Он целокупно човечанство сматра својим поданицима; само мала група, која држи Божје заповести, одупире се његовој надмоћи. Када 6и могао да их избрише са лица земље, његова победа била 6и потпуна. Он види да их штите Божји анђели, схвата да су им греси опроштени, али не зна да је њихов случај већ решен у небеском Светилишту. Он има тачан извештај о гресима на које их је навео, и у пренаглашеној светлости представља их пред Богом, истичући да су ти људи, у истој мери као и он, заслужили да буду лишени Божје наклоности. Он тврди да Господ не може остати праведан уколико њима опрости грехе, а уништи њега и његове анђеле. Полаже право на њих као на свој плен и тражи да му буду предати у руке да их уништи. SrPGC 134.3

Пошто Сотона упорно оптужује припаднике Божјег народа због њихових греха, Господ му дозвољава да их изложи најтежим искушењима. Тако ће њихово поверење у Бога, њихова вера и чврстина бити стављени на сурову пробу. Док разматрају прошлост, њихове наде се race, јер у целом свом животу не могу да сагледају много добра. Потпуно су свесни својих слабости и своје недостојности. Сотона зато покушава да их застраши, истичући да је њихов случај безнадежан, да се мрље њихове грешности никада неће опрати. Нада се да ће тако поколебати њихову веру и учинити да попусте пред његовим искушењима, да погазе свој завет верности Богу. SrPGC 135.1

Иако ће Божји народ бити окружен непријатељима, који ће желети да га униште, бојазан коју ће осећати неће бити страх од прогонства истине ради, његови припадници плашиће се да се нису покајали за сваки свој грех и да ће тако, због неке своје слабости, пропустити да доживе испуњење Спаситељевог обећања: »Ја ћу тебе сачувати од часа искушења, које ће доћи на сав васиони свет!” (Откривење 3,10) Када би сигурно знали да су им греси опроштени, не 6и се плашили ни мучења ни смрти, али ако се буду показали недостојним и ако буду изгубили живот због неке своје карактерне слабости, онда 6и Божје свето име било осрамоћено! SrPGC 135.2

Са свих страна слушају о заверама издајника, прате деловање побуне, и тада се у њима јавља снажна жеља, искрена чежња душе, да се тај велики отпад већ једном заврши, и да људском безакоњу коначно дође крај. Међутим, док траже од Бога да заустави дело побуне, окривљују себе што немају довољно снаге да се одупру и потисну моћну поплаву зла. Да су макар улагали све своје способности у службу Христу, да су ишли напред из снаге у снагу, сотонске силе не 6и сада имале довољно моћи да их нападају - то су мисли које прогањају. SrPGC 135.3

Они муче своје душе пред Господом, указујући да су се већ довољно покајали због многих греха које су починили и позивају се на Спаситељево обећање: »Нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; и учиниће мир са мном!” (Исаија 27,5) Њихова вера не слаби зато што њихове молитве нису одмах услишене. Иако подносе највећа страховања, ужас и очајање, не престају да се моле. Они се ослањају на Божју снагу као што је некада учинио Јаков ослањајући на Анђела, јер и молитва њихове душе гласи: »Нећу те пустити докле ме не благословиш!« SrPGC 136.1

Да се Јаков није покајао за грех који је учинио, када је преваром стекао право првенаштва, Бог не би услишио његову молитву и не 6и милостиво сачувао његов живот. Тако би у време велике невоље, и припадници Божјег народа били побеђени да су гајили непризнате грехе којих су постали свесни у време борбе са страхом и бригама, јер би очајање поткопало њихову веру и више не би имали смелости да од Бога траже избављење. Међутим, иако су дубоко свесни своје недостојности, немају прикривених греха који би тек могли да буду откривени. Њихови греси су се већ пре тога појавили на суду и били избрисани, и зато их се они више не сећају. SrPGC 136.2

Сотона многе наводи на помисао да Бог не обраћа пажњу на човекову неверност у мањим животним питањима, али Он је у свом поступању према Јакову показао да никада ни на који начин неће одобрити или отрпети зло. Сотона ће победити све који покушавају да оправдају или прикрију своје грехе, дозвољавајући им да непризнати и неопроштени остану у небеским књигама. Што је узвишеније њихово звање и виши положај који заузимају, то је страшније њихово понашање у Божјим очима и сигурнија победа њиховог великог непријатеља. Они који одлажу своју припрему за дан Господњи неће је остварити у време велике невоље нити у било које касније време. Случај свих таквих људи остаје безнадежан. SrPGC 136.3

Хришћани по имену, који ће се неспремни укључити у тај последњи страшни сукоб, признаће, у свом очајању своје грехе речима пуним ужасног страха, док ће се безаконици наслађивати њиховим мукама. Ова признања биће веома слична признањима које су дали Исав и Јуда. Они који ће их чинити, јадиковаће због последица преступа, а не због своје кривице. Они неће осетити никакву истинску скрушеност, нити одвратност према злу. Они ће свој грех признати из страха од казне, и као некада фараон, вратиће се свом противљењу Небу чим казна буде повучена. SrPGC 137.1

Јаковљев случај представља и доказ да Бог неће одбацити оне који су били преварени, искушани и навучени на грех, a који су My се вратили у искреном покајању. Сотона се труди да уништи ове људе, али Бог шаље своје анђеле да их теше и штите у време опасности. Сотонини напади биће сурови и одлучни, његове обмане страшне, али Господње око је над својим народом и Његове уши слушају његову вику. Њихове муке су велике, пламен огњене пећи као да ће их већ захватити, али ће их Велики Ливац извести као злато очишћено у огњу. Божја љубав према својој деци исто је тако снажна и нежна у време њихових најтежих невоља као што је била у сунчаним данима њиховог највећег благостања, међутим било је неопходно да прођу кроз огњену пећ, њихова световност морала је да изгори да би се Христов лик у њима савршено одразио. SrPGC 137.2

Време невоље и страха које нам предстоји захтева веру која ће бити у стању да издржи умор, одлагање и глад - веру која се ни у најтежој проби неће поколебати. Време пробе обећано је свима да 6и могли да се припреме за то доба. Јаков је победио зато што је био истрајан и одлучан. Његова победа доказ је моћи истрајне молитве. Сви који се ослањају на Божја обећања, као што је то он учинио, који буду озбиљни и истрајни као што је он био, успеће као што је он успео. Они који нису спремни да се одрекну себе, да се боре са Богом, да се моле дуго и озбиљно за Његове благослове, неће их ни добити. Борити се са Богом - колико је мало оних који знају шта то значи! Колико је мало оних који су икада изашли пред Бога с дубоком чежњом која је снажно покренула све снаге њиховог бића! Када таласи очајања, које никакве речи не могу изразити, преплаве душу молитеља, како су ретки они који се с непоколебљивом вером ослањају на Божја обећања! SrPGC 137.3

Они који сада показују тако мало вере налазе се у великој опасности да поклекну пред снагом сотонских обмана и декрета који ће извршити насиље над савешћу. Ако успеју да издрже пробу, упашће у још веће очајање и страх у време велике невоље, јер нису стекли навику да се ослањају на Бога. Поуке о вери које нису усвојили на време, биће присиљени да науче под страшним притиском обесхрабрења. SrPGC 138.1

Сада морамо да упознамо Бога стављајући на пробу Његова обећања. Анђели бележе сваку искрену и озбиљну молитву. Било 6и много боље да се одрекнемо својих себичних задовољстава, неголи да занемаримо везу са Богом. Најдубље сиромаштво, највеће самоодрицање, уз Његово одобравање, боље је од богатства, части, удобности и пријатељства без Њега. Морамо наћи времена за молитву. Уколико својим мислима дозволимо да буду обузете световним интересима, Господ нам може дати неопходно време удаљујући од нас наше идоле у облику злата, наших кућа, нашег плодног земљишта. SrPGC 138.2

Млади никада не 6и били наведени на грех када би одбијали да пођу било којим путем осим оним за који могу затражити Божји благослов. Када би се весници који носе последњу свечану опомену свету молили за Божји благослов, не хладно, равнодушно и немарно, већ ватрено и са вером, као што је то чинио Јаков, имали 6и прилику да кажу: »Бога видех лицем к лицу и душа се моја избави!” (1. Мојсијева 32,30) Небо 6и их прогласило кнезовима, који имају снаге да победе у борби са Богом и људима. SrPGC 138.3

»Жалосно време каквога никада није било« ускоро ће наступити, и зато нам је неопходно искуство које сада још немамо и које многи занемарују да стекну. Често се догађа да невoље изгледају много страшније док их очекујемо, али то се не односи на кризу која је пред нама. Најживахнија машта не може да опише праву величину тог искушења. У време велике невоље, свака душа мораће да стоји сама за себе пред Богом. »Ако 6и Ноје, Данило и Јов били у њој (земљи), тако ја жив био, говори Господ, неће избавити сина ни кћери, него ће своје душе избавити правдом својом.” (Језекиљ 14,20) SrPGC 138.4

Сада, док наш узвишени Првосвештеник још обавља службу помирења за нас, треба да настојимо да постигнемо савршенство у Христу. Наш Спаситељ, чак ни у мислима није био наведен да попусти сили кушања. Сотона у људском срцу налази неке слабости које може да искористи као упоришта, уколико гајимо неку грешну жељу, преко које његова кушања добијају снагу. Међутим, Христос је овако рекао о себи: »Јер иде кнез овога света, и у мени нема ништа!« (Јован 14,30) Сотона није успевао да у Божјем Сину пронађе било шта што 6и му омогућило да Га победи. Христос је држао заповести свога Оца, и у Њему није било греха који би Сотона могао искористити као своју предност. To је стање које морају да постигну сви који желе да опстану у време велике невоље. SrPGC 139.1

У овом животу морамо се одвојити од греха, вером у Христову крв помирења. Наш љубљени Спаситељ позива нас да My се придружимо, да своје слабости сјединимо с Његовом снагом, наше незнање с Његовом мудрошћу, нашу недостојност с Његовим заслутама. Божје провиђење је школа у којој треба да се научимо Исусовој кроткости и понизности. Господ нам увек показује пут којим можемо поћи, не зато што ће нам бити утоднији или лакши, већ зато што нас води правим циљевима у животу. На нама је да сарађујемо са снагама којима се Небо служи да би се наш карактер ускладио с божанским узором. Нико не може занемарити или одложити овај посао да своју душу не изложи најстрашнијој опасности. SrPGC 139.2

Апостол Јован чуо је у виђењу глас са Неба који је говорио: »Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има.« (Откривење 12,12) Страшни призори навели су ово небеско биће да гласно изговори ове речи. Сотонин гнев ће се све више појачавати како се његово време буде скраћивало, па ће и његово дело преваре и уништења достићи врхунац у време велике невоље. SrPGC 139.3

Страшне појаве натприродног карактера ускоро ће се показати на небу као доказ моћи демона који чине чуда. Духови ђаволски придружиће се царевима земаљским и целоме свету да их учврсте у заблуди, да их наведу да се уједине са Сотоном у његовој последњој борби с небеском влашћу. Тако ће сви, владари и поданици, бити подједнако преварени деловањем ових сила. Подићи ће се људи који ће се представљати као Христос, захтевајући част и обожавање које припада Откупитељу света. Чиниће сјајна дела исцељења и тврдиће да имају откривења с Неба која се супротстављају сведочењу Писма. SrPGC 140.1

Сотона ће се представити као Христос и то ће бити завршно дело у великој драми обмане. Црква као испуњење својих нада дуго изјављује да очекује Спаситељев долазак. Сада ће велики варалица учинити да све изгледа као да је Христос заиста дошао. Сотона ће се у различитим крајевима на Земљи показивати међу људима као величанствено биће блиставог сјаја, по изгледу слично Божјем Сину кога Јован описује у Откривењу (Откривење 1,13-15). Слава која га окружује надмашиваће све што су очи смртника до тада виделе. Победоносни поклици одјекиваће ваздухом: »Христос је дошао! Христос је дошао!« Људи ће падати ничице пред њим, исказујући 12му тако своје обожавање, док ће он подизати своје руке да их благослови, као што је Христос благосиљао своје ученике док је био на Земљи. Његов глас биће мек и пригушен, али врло мелодичан. Нежним речима, пуним саучешћа, објашњаваће људима неке узвишене небеске истине које је и Спаситељ објашњавао; лечиће болести међу људима, а онда и даље се представљајући као Христос, тврдити да је променио дан одмора са Суботе на недељу, и заповедиће свима да светкују дан који је он благословио. Изјавиће да они који упорно светкују седми дан, обешћашћују његово име одбијајући да слушају његове анђеле које им је слао да их обасјају истином. Биће то силна, скоро ненадмашна обмана. Слично Самарјанима које је преварио Симон маг, мноштво, од најмањега до највећега, послушаће његове обмане и говорити: Ово је »велика сила Божја”! (Дела 8,10) SrPGC 140.2

Међутим, припадници Божјег народа неће бити заведени. Учења овог лажног Христа неће бити у складу с Библијом. Његови благослови упућени су обожаваоцима звери и иконе њезине, истој оној групи за коју Библија тврди да ће осетити непомешани Божји гнев. SrPGC 140.3

Сотони, осим тога, неће бити дозвољено да подражава начин Христовог доласка. Спаситељ је опоменуо своје следбенике на преваре у том смислу, и јасно прорекао начин свог Друтог доласка. »Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса, да 6и преварили, ако буде могуће, и изабране. ... Ако вам, дакле, реку: ево га у пустињи, не излазите, ево га у собама, не верујте. Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити и долазак сина човечиjera.” (Матеј 24,24-27. 31; 25,31; Откривење 1,7; 1. Солуњанима 4,16.17) Овај долазак, према томе, нико неће моћи да подражава. Он ће бити видљив свима - гледаће га цео свет. SrPGC 141.1

Само они који су марљиво проучавали Писма и који су стекли љубав према истини биће заштићени од ове снажне обмане која ће заробити свет. Сведочење Библије помоћи ће им да препознају прерушеног варалицу. За све људе наступиће време пробе. Решетање, изазвано овим кушањем, показаће ко су истински хришћани. Да ли су припадници Божјег народа већ сада тако чврсто утемељени на Његовој речи да се неће повести ни за сведочењем својих чула? Хоће ли се, у таквој кризи, држати Библије и само Библије? Сотона ће их, ако буде могуће, спречити да се припреме да опстану у онај дан. Он ће деловати с циљем да им закрчи пут, да их ухвати у мрежу земаљског блага, да их наведе да прихвате тешке, заморне одговорности, да своје срце преоптерете бригама овога света и да их дан пробе изненади као лупеж. SrPGC 141.2

Пошто ће декрет који ће различити хришћански владари издати против оних који држе Божје заповести, ускратити овим људима заштиту власти и предати их у руке онима који желе н>ихово уништење, припадници Божјег народа напустиће градове и села и окупити се као групе на најусамљенијим и најзабаченијим местима. Многи ће наћи уточиште у планинским областима. Као и хришћани из пијемонтских долина, они ће од високих предела на Земљи учинити своја светилишта и захваљивати Богу на »уточишту на стенама«. (Исаија 33,16) Међутим, многи припадници свих народа и свих класа, поштовани и презрени, богати и сиромашни, бели и црни, биће бачени у најнеправедније и најсуровије окове. Божји изабраници проводиће и тешке дане, везани у ланцима, иза затворских решетака, осуђени да буду убијени, неки препуштени да умру од глади у мрачним, одвратним тамницама. Ниједно људско ухо неће бити спремно да чује њихове вапаје; ниједна људска рука готова да им пружи помоћ. SrPGC 141.3

Хоће ли Господ заборавити свој народ у овом тешком часу? Да ли је заборавио верног Ноја, када је својим судовима походио претпотопни свет? Да ли је заборавио Лота, када је огањ падао с неба да затре градове у равници? Да ли је заборавио Јосифа окруженог идолопоклоницима у Египту? Да ли је заборавио Илију, када му је Језавеља запретила заклетвом да ће поделити судбину Валових пророка? Да ли је заборавио Јеремију у мрачној и одвратној јами његове тамнице? Да ли је заборавио тројицу младића у распаљеној пећи? Или Данила у јами лавовској? SrPGC 142.1

»Али Сион рече: остави ме Господ, заборави ме Господ. Може ли жена заборавити пород свој, да се не смилује на чедо утробе своје? А да 6и га и заборавила, ја нећу заборавити тебе! Гле, на длановима сам те изрезао.« (Исаија 49,14-16) Господ над војскама каже: »Јер ко тиче у вас, тиче у зеницу ока његова!” (Захарија 2,8) SrPGC 142.2

Иако их непријатељи могу затворити у тамницу, тамнички зидови не могу прекинути везу између њихове душе и Христа. Онај који види све њихове слабости, који је упознат са сваком њиховом невољом, стоји изнад свих земаљских сила; анђели ће долазити к њима у њихове усамљеничке ћелије, доносећи светлост и мир са Неба. Затвор може изгледати као палата, јер у њему бораве богати вером, мрачни зидови могу бити обасјани небеском светлошћу као у време када су се Павле и Сила молили и певали поноћну хвалу у тамници у Филиби. SrPGC 142.3

Божји судови походиће оне који покушавају да тлаче и уништавају Његов народ. Његово бескрајно стрпљење према безаконицима као да је осмелило људе да преступају Његов закон, али њихова казна тиме неће бити ништа мање извесна и страшна, иако је тако дуго одлагана. »Јер ћe Господ устати као на гори Ферасиму, разгневиће се као у долу гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да доврши посао свој, необични посао свој.” (Исаија 28,21) За нашег милостивог Бога дело кажњавања је необично дело. »Тако био ја жив, говори Господ, Господ, није ми мило да умре безбожник.« (Језекиљ 33,11) Господ је »милостив, жалостив, спор на гнев, и обилан милосрђем и истином... опрашта безакоња и неправде и грехе«. Ипак, »никако не правда кривца”. »Бог милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином... који не правда кривога.« (Наум 1,3; 2. Мојсијева 34,6.7) Он ће страшним праведним казнама одбранити ауторитет свог погаженог Закона. Оштрина казне која чека преступника може се оценити и према Господњем оклевању да је изврши. Народ с којим је имао толико стрпљења, и кога неће ударити све док се на Његовом рачуну не напуни мера његовог безакоња, коначно ће попити чашу божанског гнева непомешаног с милошћу. SrPGC 142.4

Када Христос буде завршио своју посредничку службу у небеском Светилишту, непомешани гнев, којим је запрећено онима који се клањају звери, њеној икони и примају њен жиг (Откривење 14,9) биће изливен. Зла, изливена на Египат, у време Божје припреме да избави Израиљ, била су слична оним још страшнијим и свеобухватнијим која ће се излити на свет непосредно пре коначног избављења Божјег народа. Писац Откривења, описујући ова страшна зла, овако говори: »И посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг зверин и који се клањају икони њезиној.« И море »поста као крв у мртваца и свака душа жива умре у мору”. »И трећи анђео изли чашу своју на реке и на изворе водене, и поста крв.« Иако су ове казне заиста страшне, Божја праведност је потпуно схватљива. Божји анђео објављује: »Праведан си Господе, који јеси и који беше, и свет, што си ово судио, јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.« (Откривење 16,2-6) Осуђујући припаднике Божјег народа на смрт, они су навукли на себе кривицу за њихову крв, односно као да су је сами својим рукама пролили. Христос је на исти начин Јевреје свога времена прогласио кривима за крв светих људи која је била проливена све од Авељевог времена, јер су били надахнути истим духом као и убице пророка. SrPGC 143.1

Сунце је у злу које следи, добило снагу »да жеже људе огњем. И опалише се људи од велике врућине«. (Откривење 16,8.9) Пророци овако описују стање на Земљи у то страшно време: »Опусте поље, тужи земља, јер је потрвено жито.” »Сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости међу синовима људским.« »Семе иструну под грудама својим, пусте су житнице.« »Како уздише стока, како су се смела говеда, јер немају паше... усахнуше потоци водени, и огањ сажеже паше у пустињи.« »И песме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ, биће мноштво мртвих телеса, која ће се свуда ћутећи побацати.” (Јоило 1,10-12. 17-20; Амос 8,3) SrPGC 144.1

Ова зла нису свеопшта, јер би становници Земље били потпуно истребљени. Међутим, ипак ће бити најстрашнија од свих која су икада задесила смртне људе. Сви судови над људима, пре завршетка времена милости, били су помешани с милошћу. Христова посредничка крв штитила је грешнике од пуне мере казне за њихове кривице, али гнев непомешан с милошћу биће изливен на суду. SrPGC 144.2

Многи ће у тај дан пожелети заштиту Божје милости коју су тако дуго презирали. »Гле, иду дани, говори Господ Господ, када ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих. И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу и неће је наћи.” (Амос 8,11.12) SrPGC 144.3

Ни припадници Божјег народа неће бити ослобођени патњи, али иако прогоњени и злостављани, иако ће трпети оскудицу и страдати због несташице хране, неће бити препуштени пропасти. Онај исти Бог који се постарао за Илију, неће запоставити ниједно од своје пожртвовне деце. Онај који броји сваку влас на њиховој глави постараће се за њих, и у време глади биће нахрањени. Док безаконици буду умирали од глади и болести, анђели ће штитити праведне и задовољавати њихове потребе. Ономе који »ходи праведно« упућено је обећање: »Хлеб ће му се давати, воде му се неће премицати!« »Сиромахе и убоге који траже воде а ње нема, којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити!” (Исаија 33,15.16; 41,17) SrPGC 144.4

»Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору, али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Господу спасења својега.« (Авакум 3,17.18) SrPGC 145.1

»Господ је чувар твој, Господ је сен твој, он ти је с десне стране. Дању те неће сунце убити, ни месец ноћу. Господ ће те сачувати од свакога зла, сачуваће душу твоју Господ.” (Псалам 121,5-7) »Он ће те избавити од замке птичареве, и од љутога помора; перјем својим осениће те, и под крилима његовим заклонићеш се; истина је његова штит и ограда. Нећеш се бојати страхоте ноћне, стреле која лети дању, помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори. Пашће поред тебе тисућа, и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи. Само ћеш гледати очима својим, и видећеш плату безбожницима. Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште. Неће те зло задесити и ударац неће досегнути до колибе твоје!« (Псалам 91,3-10) SrPGC 145.2

Ипак, људском оку чиниће се да ће припадници Божјег народа ускоро морати да своје сведочанство запечате крвљу као што су то чинили мученици пре њих. Они сами почеће да се плаше да их је Господ оставио да падну од руке својих непријатеља. To ће бити време ужасног душевног страха. И дању и ноћу викаће Господу за избављење. Безаконици ће ликовати и чуће се подругљиви гласови: »Где је сада ваша вера? Зашто вас Господ не избави из наших руку ако сте заиста Његов народ?« Међутим, чекаоци ће се сетити високих свештеника и главара како подрутљиво довикују Исусу који умире на голготском крсту: »Друтима поможе, а себи не може помоћи! Ако је цар Израиљев нека сиђе с крста па ћемо га веровати.” (Матеј 27,42) Као Јаков, сви се боре са Господом! Њихова лица показују трагове њихове унутрашње борбе. Бледило обузима свако лице. Али, они не престају да упућују своје искрене молитве. SrPGC 145.3

Када 6и људи могли да добију небеску способност гледања, видели би чете силних анђела који стоје око оних који су одржали реч трпљења Христова. Нежно и са саучешћем, анђели посматрају њихову невољу и слушају њихове молитве. Они чекају реч свога Заповедника да их избаве из опасности. Међутим, мораће нешто дуже да чекају. Припадници Божјег народа морају да попију чашу невоља и да се крсте крштењем страдања. Управо ово одлагање, иако болно за њих, представља најбољи одговор на њихове молбе. Док се труде да стрпљиво дочекају Господње деловање, показују веру и наду и стрпљење, особине које су им недостајале у њиховом верском искуству. Међутим, изабраних ради скратиће се ово време велике невоље. »А камоли Бог неће одбранити изабраних својих који га моле дан и ноћ? Кажем вам да ће их одбранити брзо.” (Лука 18,7.8) Крај ће доћи много брже него што људи очекују. Пшеница ће бити прикупљена и повезана у снопове за Божју житницу; а кукољ ће бити везан у снопље да буде препуштен огњу уништења. SrPGC 146.1

Небески стражари, верни повереној дужности, настављају да стражаре. Иако је општим декретом било означено време када треба да буду побијени они који држе Божје заповести, њихови непријатељи у неким случајевима желели 6и да им одузму живот и пре одређеног времена. Међутим, нико није могао да прође поред моћних чувара који брину о свакој верној души. Неки ће бити нападнути за време изласка из градова и села, али мачеви подигнути против њих ломиће се и падати немоћни као сламке. Друге ће одбранити анђели у облику ратника. SrPGC 146.2

Бог је током свих времена деловао преко светих анђела и помагао своме народу и избављао га. Небеска бића живо су учествовала у људском животу и пословима. Анђели су се појављивали у одећи која је блистала као муња, или су долазили одевени у обично путничко рухо. Анђели су пред Божје слуге излазили изгледајући као људи. Одмарали су се у подневним часовима под храстовима као да су уморни. Прихватали су гостопримство у људским домовима. Служили су као водичи путницима које је затекла ноћ. Својим рукама, палили су ватру на олтару. Отварали су тамничка врата и ослобађали Божје слуге. Одевени у небеску одећу, дошли су да одвале камен са Спаситељевог гроба. SrPGC 146.3

Анђели су у људском облику често присуствовали скуповима праведних, али посећивали су и скупове безаконика, као што су долазили Содом да начине извештај о његовим становницима, и утврде да ли су прекорачили границе Божјег стрпљења. Господ тежи да чини милост, и због неколицине оних који My стварно служе, обуздава катастрофе и продужава спокојство мноштву. Колико мало оних који греше против Бога знају да су за свој живот дужни оном малом броју верних које су уживали да исмевају и тлаче? SrPGC 147.1

Иако владари овог света тога нису свесни, много пута на њиховим скуповима анђели су наступали као говорници. Људске очи су их гледале, људске уши слушале њихове позиве, људске усне устајале против њихових предлога и исмејавале њихове савете, људске руке су их вређале и злостављале. Ови небески весници у скупштинским дворанама и судницама показивали су богато познавање људске историје, они су боље заступали потлачене него њихови најспособнији и најречитији заступници. Они су осујетили многе намере и зауставили зла која би веома оштетила Божје дело и изазвала велике патње Божјег народа. У време опасности и невоље »анђели Господњи станом стоје око оних који се њега боје и избављају их”. (Псалам 34,7) SrPGC 147.2

Божји народ са искреном чежњом, очекује знак доласка свога Цара. Када стражари буду чули питање: »Стражару, шта би ноћас? Стражару, шта 6и ноћас”, одговор ће одлучно гласити: »Доћи ће јутро, али и ноћ!« (Исаија 21,11.12) На облацима изнад планинских врхова већ блиста светлост. Ускоро ће се показати Његова слава. Сунце правде већ се спрема да засија пуном снагом. И јутро и ноћ су пред вратима - рађање бескрајног дана за праведне, и сутон вечне ноћи за безаконике. SrPGC 147.3

Док они који се боре шаљу своје молитве Богу, вео који их раздваја од невидљивога света као да је већ потпуно уклоњен. Небеса блистају зором вечнога дана, и као мелодија анђеоских песама до ушију допиру речи: »Останите верни својој заклетви! Помоћ долази!” Христос, свемоћни Победник, подиже пред својим уморним борцима круну бесмртне славе, а са отворених врата Неба одзвања Његов глас: »Гле, ја сам с вама! He бојте се! Знам све ваше жалости, носио сам ваше туге. Ви се не борите с непознатим непријатељима! Ја сам водио битку уместо вас и у моје име постали сте и више него победници!” SrPGC 147.4

Спаситељ ће нам послати помоћ управо у тренутку када је најпотребнија. Његове стопе утабале су пут према Небу. Сваки трн који је ранио нашу ногу ранио је и Његову. Сваки крст који смо били позвани да носимо, Он је понео пре нас. Господ дозвољава сукобе да би нам душу припремио за мир. Време велике невоље је тешко доба за Божји народ, али то је и време у коме сваки искрени верник треба да подигне свој поглед, да вером утледа дугу обећања која се надвија над њим. SrPGC 148.1

»Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион певајући, и весеље вечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека беже. Ја, ја сам утешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човека смртнога и сина човечијега који је као трава? И заборавио си Бога, творца својега... и једнако се бојиш сваки дан гнева онога који те притешњује када се спрема да затире? А где је гнев онога који притешњује? Брзо ће се опростити сужањ, неће умрети у јами, нити ће бити без хлеба. Јер сам ја Господ Бог твој, који раскидам море, да валови његови буче; Господ над војскама име ми је! Ја ти метнух у уста речи своје и сеном руке своје заклоних те.” (Исаија 51,11-16) SrPGC 148.2

»Зато, чуј ово невољни и пијани, али не од вина! Овако вели Господ твој, Господ и Бог твој, који брани свој народ: ево узимам из твоје руке чашу страшну, талог у чаши гнева својега нећеш више пити! Heгo ћу је дати у руке онима који те муче, који говорише души твојој: сагни се да пређемо, и ти си подметао леђа своја да буду као земља и као улица онима који прелазе.« (Исаија 51,21-23) SrPGC 148.3

Божје око, гледајући кроз векове, усмерено је на кризе кроз које ће морати да прођу припадници Његовог народа када се земаљске силе буду сврстале против њих. Као заробљеници или изгнаници, они ће бити у страху од смрти, од глади или од насиља. Али Светац Израиљев, који је разделио Црвено море пред својим народом, показаће своју моћну силу и избавити их из ропства. »Ти ће ми бити благо, вели Господ над војскама, у онај дан када ја ушчиним, и бићу им милостив као што је отац милостив своме сину који му служи.« (Малахија 3,17) Када 6и крв Христових верних сведока била проливена у том тренутку, она не 6и, као крв мученика, била слична семену посејаном да донесе жетву за Господа. Њихова верност не би била сведочанство којим 6и друти прихватили истину, јер су упорна срца одбила таласе милости да се више никада не врате. Када би праведни сада били остављени да падну као плен својих непријатеља, била 6и то победа кнеза таме. Псалмиста каже: »Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба, склонио би ме под кровом шатора својега, на камену гору попео би ме!” (Псалам 27,5) Христос је рекао: »Хајде, народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се за час, докле прође гнев. Јер, гле, Господ излази из места својега да походи становнике земаљске за безакоње њихово.” (Исаија 26,20.21) Славно ће бити избављење оних који су стрпљиво чекали Његов долазак и чија су имена записана у Књизи живота. SrPGC 148.4