Ум, Карактер И Личност

62 - СПОРАЗУМЕВАЊЕ

Далекосежни утицај речи. — Глас и језик Божји су дарови који, ако их користимо како треба, служе као сила у раду за Бога. Речи значе много. Оне могу изразити љубав, предање, хвалоспев, мелодију срца упућену Богу, али и мржњу и освету. Речи откривају осећања срца. Оне могу бити мирис живота на живот или смрти на смрт. Језик је свет пун благослова или свет пун зла. (MS 40, 1896; 3BC 1159) УКЛ 482.1

Олуја која пустоши или семе љубави? — Појединце можемо запазити како из своје свакидашње заједнице с Богом излазе оденути у Христовом кротошћу. Њихове речи нису попут олујног невремена које руши све пред собом; оне љубазно силазе с њихових усана. Целом својом стазом они посипају семе љубави и доброте, али то чине потпуно природно, зато што у њиховом срцу живи Христос. Њихов утицај се више осећа него што се види. (MS 24, 1887; 3BC 1159) УКЛ 482.2

Речи које доносе радосну ведрину. — Болни јецаји покренути патњом овога света могу се чути свуда око нас. Грех на нас спушта своју сенку; зато наше мисли морају бити спремне за сваку добру реч и дело. Ми смо свесни да уживамо у Исусовој присутности. Узвишени утицај Његовог Светога Духа поучава и води наше мисли позивајући нас да изговарамо речи које ће доносити радосну ведрину и сунцем обасјавати стазу других људи. (6Т 115, 1900) УКЛ 482.3

Ведре речи. — Ако посматрамо ведру страну живота, наћи ћемо довољно разлога да будемо ведри и срећни. Смешимо ли се људима, осмеси ће нам бити узвраћени; ако изговарамо љубазне, ведре речи, оне ће и нама бити упућене. (Т, 12. фебруар 1885) УКЛ 482.4

Христоцентричне речи. — Људске речи изражавају њихове људске мисли, док су речи које долазе од Христа дух и живот. (5Т 433, 1885) УКЛ 482.5

482 УКЛ 483.1

Анђели ослушкују дачујукакав извештај о небеском Учитељуподносите свету који вас окружује. Нека ваши разговори буду о Њему, који живи да посредује пред Оцем за нас. Када се рукујете са пријатељем, нека слављење Бога буде на вашим уснама и срцу. То ће привући његове мисли Исусу. (ПутХристу, 119; 1892) УКЛ 483.2

Христ је био непосредан. — У Христовој науци нема дугих, усиљених, сложених размишљања. Он је непосредан. Радећи с људима, Он је свако срце читао као отворену књигу па је из неисцрпног блага своје ризнице износио старе и нове ствари да би сликовито приказао или поткрепио своју науку. Он је дотицао срца и побуђивао симпатије. (MS 24, 1891; Евангелизам 171) УКЛ 483.3

Било их је лако разумети. — Христов начин поучавања био је изузетан и привлачан; увек се одликовао једноставношћу. Тајне Небеског царства Христос је људима откривао користећи облике и симболе који су били познати Његовим слушаоцима; једноставни људи су Га радо слушали, јер су могли да разумеју Његове речи. Он није употребљавао звучне речи за које би било потребно користити речник. (CT 240, 1913) УКЛ 483.4

Користио је јасан језик. — Докази су добри тамо где им је место, али се знатно више може постићи једноставним објашњењима из Божје речи. Христ је своје поуке сликовито и тако јасно приказивао да су их и најнеупућенији могли лако схватити. У својим проповедима Он није користио дуге и тешко разумљиве речи; напротив, користио је јасан језик, прилагођен умовима свакодневних људи. У предмет који је излагао Он није дубље улазио него што су они били способни да Га прате. (GW 169, 1915) УКЛ 483.5

Озбиљни предмети насупрот сентименталним бесмислицама. — Има ли ишта вредније од плана спасења, чиме би ум био заокупљен? План спасења је неисцрпан предмет. Исусова љубав, спасење понуђено палом човеку преко Његове бескрајне љубави, светост срца, драгоцена спасоносна истина за ове последње дане, Христова милост — све су то предмети који могу покренути душу и учинити да људи чистога срца осјете радост коју су осетили ученици када је дошао Исус и ходао заједно с њима на њиховом путу у Емаус. УКЛ 483.6

Онај ко је своја вредна осећања управио Христу, уживаће у светим сећањима и у таквом односу прикупљаће божанску снагу. Али неко други, коме таква врста односа не доноси задовољство и који је најзадовољнији причањем сентименталних бесмислица, удаљио се од Бога и постаје мртав за свете и племените жеље. Оно што је чулно, земаљско, такви људи приказују као небеско. (5Т 600, 1889) УКЛ 483.7

Чежња за људским саосећањем. — Кад разговор добије карактер лакоумности и наговештава незадовољену чежњу за људским саосећањем и уважавањем, знамо да то произилази из сфере чежњиве сентименталности, а тада ни млади ни седокоси више нису сигурни. Када је Божја истина постојано начело у срцу, она ће бити као живи извор. Могући су покушаји да се она потисне, допринеће да избије на неком другом месту. Она је ту и не може се потиснути. Истина у срцу је извор живота. Она крепи уморне и обуздава зле помисли и речи. (5Т 600,601, 1889) УКЛ 484.1

Никада не изговарај реч сумње. — Сви имају невоље, жалости које тешко подносе, искушења којима се тешко одупиру. Своје невоље немојте износити смртницима, који су као и ви, изнесите све у молитви Богу. Нека постане правило у вашем животу да никада не изустите ниједну реч сумње или обесхрабрења. Ви можете много даучините да разведрите живот других и ојачате њихове напоре речима наде и свете ведрине. (ПутХристу, 119.120; 1892) УКЛ 484.2

Наше речи утичу на нас. — Али речи су више него израз карактера; оне имају снагу да утичу на карактер. Људи су под утицајем сопствених речи. Често у једном тренутку покренути од сотоне, изражавају своју љубомору или рђаве претпоставке; изражавајући оно у шта стварно не верују; али израз врши утицај на мисли. Преварени су својим речима и почињу веровати да је истина оно што је изговорено сотониним подстицањем. Пошто су једном изразили неко мишљење или одлуку, често су исувише горди да је повуку и покушавају да докажу како су у праву, све док не дође дотле да поверују да заиста и јесу. УКЛ 484.3

Опасно је изговорити реч сумње, опасно је ставити под знак питања и критиковати божанску светлост. Навика непромишљеног и потцењивачког критиковања делује на карактер тако што развија непоштовање и неверство. Многи су попуштајући овој навици, продужили несвесни опасности, док нису постали спремни да критикују и одбаце дело Светога Духа. (Чежња векова, 323; 1898) УКЛ 484.4

Укоравање повратно делује на онога ко укорава. — Речи укоравања повратно делују на душу онога који их изговара. Одгајање језика треба да почне лично у нама. Ни о коме не говоримо лоше. (MS 102, 1904) УКЛ 485.1

Изговарајте речи које дају храброст и наду. — Постоје многе одважне душе жестоко притешњене искушењем, готово у прилици да клону у сукобу са собом и силама зла. Немојте обесхрабрити такве у њиховој жестокој борби. Бодрите их речима које доносе храброст и наду и које ће их подстицати на њиховом путу. На тај начин, Христова светлост зрачиће из вас. »Ниједан од вас не живи себи.« (Римљанима 14,7) Нашим несвесним утицајем други могу бити охрабрени и оснажени или обесхрабрени и одвојени од Христа и истине. (Пут Христу, 120; 1892) УКЛ 485.2

Мали знаци пажње и речи љубави. — Збир животне среће чине мали знаци пажње, бројни мали гестови и једноставни знаци учтивости. С друге стране, занемаривање љубазних, охрабрујућих речи пуних љубави и малих знакова пажње доприносе стварању збира беде у животу. Закључићемо, да одрицање од себе за добро и срећу оних који нас окружавају, заправо чини велики део записа о нашем животу на Небу. Показаће се и чињеница да брига о себи, без обазирања на добро и срећу других, не промиче будном оку нашег небеског Оца. (2Т 133.134, 1868) УКЛ 485.3

Чувајмо се презирања, равнодушности или ругања. — Сви људи треба да саберу драгоцено благо љубави, не само за оне које воле, него и за сваку душу која је руком и срцем присутна у Божјем делу, јер су Господњи сви који обављају тај посао. Он ради управо преко њих. Научите поуке о љубави из Исусовог живота. УКЛ 485.4

Мушкарци треба да буду опрезни када се обраћају својој околини. У управљању Господњом баштином не сме бити себичности и господарења. Горко подругивање не сме се појавити ни у једном уму или срцу. У гласу се не сме запазити никаква примеса презира. Довољно је да изговориш себичну реч, заузмеш равнодушан или неповерљив став, покажеш да си оптерећен каквом предрасудом или завишћу — биће то довољна мера погрешних потеза да неку душу за дуго или чак трајно одвојиш од Христа. (Lt 50, 1897) УКЛ 485.5

Налажење погрешака и укоравање потичу превару. — Брате мој, твоје бахате речи погађају твоју децу. Како одрастају, у њима ће расти и склоност према критиковању. Изналажење грешака упропашћава твој живот и неповољно се одражава на живот твоје супруге и деце. Твоја деца немају основе да ти поклоне своје поверење нити да признају своје пропусте, знајући да ће после тога неизбежно стићи твој груби укор. Твоје речи често су као олујно невреме које уништава нежне биљке. Немогуће је проценити штету која на такав начин настаје. Твоја деца користе се преваром да би избегла твоје грубе речи. Она ће избегавати истину само да би избегла укоре и кажњавање. Грубо, хладно наређивање неће им донети никакво добро. (Lt 8а, 1896.; Темељи срећнога дома 439.440) УКЛ 486.1

Уклони сваку неопрезну реч. — Запамти да ћеш се својим речима оправдати и својим речима осудити. Ти треба да обуздаш свој језик. Речи које изговараш представљају посејано семе које доноси добре или зле родове. Сада је твоје време сејања. УКЛ 486.2

Добар човек из добре клети доноси добро. Зашто? Зато што је Христос стално присутан у души. Истина која посвећује ризница је мудрости за све оне који примењују истину. Она као жива вода извире за вечни живот. Онај у чијем срцу не пребива Христос, бавиће се јевтиним чаврљањем и претеривањем у изјавама, што доноси само зло. Језик који изговара изопачене, безвредне речи и простачке изразе очекује врело смреквино угљевље. (MS 17, 1895) УКЛ 486.3

Гунђање спречава раст. — Неки људи поседују изванредне способности, али су заостали у напредовању. Они не напредују према победи. Тако су способности којима их је Бог обдарио постале безвредне јер су неискоришћене. Многи од тих људи нашли су се међу онима који гунђају. Они гунђају јер их, како сматрају, други не цене. Али они сами себе довољно не цене да би сарађивали с највећим Учитељем кога је свет икада познавао. (RH, 10. март 1903) УКЛ 486.4

Избегавај критичке, безосећајне и окрутне речи. — Господ ће свакоме од нас помоћи тамо где нам је потребна помоћ у великом послу савладавања самог себе. Нека закон доброте буде на твојим уснама и уље милости у твом срцу. То ће донети дивне резултате. Ти ћеш бити њежан, саосећајан и учтив. Теби су потребне све ове врлине. Ти мораш примити Светога Духа који треба да освоји твој карактер. Он ће тада бити као свети огањ с миомирисом који ће се подизати Богу, не с усана које осуђују, него у улози Исцелитеља људских душа. Твој лик одражаваће божански лик. УКЛ 486.5

Не треба да изговориш ниједну оштру, критичку, безосећајну или окрутну реч. То је обичан огањ који се мора уклонити из свих наших саветовања и комуникација с нашом браћом. Од сваке душе у својој служби Бог захтева да своје кадионице пале угљевљем светога огња. УКЛ 487.1

Ти мораш повући несвете, окрутне и грубе речи које с таквом лакоћом долазе с твојих усана, да би Божји Дух могао да говори преко људског оруђа. Гледајући у Христов карактер, ти ћеш се променити у Његово обличје. Само Христова милост може променити твоје срце, а тада ћеш одсјајивати лик Господа Исуса. Бог нас позива да будемо слични Њему — чисти, свети и неокаљани. Ми треба да носимо божанско обличје. (Lt 84, 1899; 3BC 1164) УКЛ 487.2

Речи које уништавају живот. — Ти ћеш бити изложен окрутним искушењима. Предај своје поверење Господу Исусу Христу. Имај на уму да ћеш својом жестином ранити самога себе. Ако по сваку цену желиш бити с Христом на Небу, твоје речи неће бити напуњене набојем који рањава срца и који може уништити живот. (Lt 169, 1902) УКЛ 487.3

Разговор о сумњи појачава сумње. — Ми не треба да говоримо о својим сумњама и невољама, јер се оне увећавају кад год их споменемо. Сотона је извојевао победу, али када кажемо: »Стражу над својом душом поверићу Њему као Верном Сведоку«, ми сведочимо да смо се Исусу Христу потпуно предали. Бог нам тада дарује светло и ми смо радосни у Њему. Ми желимо да станемо под Сунца Праведности и тада ћемо постати светло свету. »Којега не видјевши љубите и којега сад не гледајући но вјерујући Га радујете се радошћу неисказаном и прослављеном« (1. Петрова 1,8; MS 17, 1894) УКЛ 487.4

Разговор о вери појачава веру. — Ако о вери више говориш, то ћеш је више имати. Што се више бавиш разочарањем и говориш другима о својим невољама, увећавајући их док о њима говориш не би ли измамио саосећање за којим тежиш, то ћеш доживљавати више разочарања и невоља. Зашто бисмо тужили над оним што не можемо избећи? Бог нас позива да затворимо прозоре своје душе на страни која је према Земљи и отворимо их на страни према Небу, да би Он могао прожети наша срца славом која светли с небеског прага. (MS 102,1901) УКЛ 487.5

Укор је понекад потребан. — Иако наше речи увек треба да буду благе и нежне, не смемо изговорити ниједну реч која би преступника наводила на помисао да Бог није незадовољан његовим животом. То је приземна и лажна врста саосећања. Нема допуштења за претерано показивање љубави, за сентиментално саосећање. Преступницима је потребно саветовање и укори који понекад морају бити и оштри. (MS 17, 1899) УКЛ 488.1

Шта откривају речи.— Ти никада не можеш претерати пазећи на оно што говориш, јер речи које изговараш показују која сила управља твојим умом и срцем. Ако Христос влада у твом срцу, твоје речи откриваће чистоту, лепоту и мирис карактера изграђеног и обликованог према Његовој вољи. Али сотона је после свог пада постао опадач браће па се и ти мораш чувати да не покажеш исти дух. (Lt 69, 1896) УКЛ 488.2

Потребно је понављање. — Када једном пређеш своју тему, немој мислити да ће твоји слушаоци задржати у мислима све оно што си изложио. Постоји опасност да пребрзо прелазиш с тачке на тачку. Изнеси кратке поуке јасним, једноставним језиком и често их понављај. Кратке проповеди памтиће се неупоредиво боље од дугих. Наши говорници треба да имају на уму да предмети које износе могу бити нови једном делу њихових слушалаца па је због тога потребно кључну мисао поновити више пута. (GW 168, 1915.) УКЛ 488.3

Нервоза и ужурбаност кваре споразумевање. — Проповедници и учитељи треба посебно да воде рачуна о његовању гласа. Они треба да уче да не говоре нервозно и ужурбано, већ спорим, јасним, чистим изговором негујући мелодичност гласа. УКЛ 488.4

Спаситељев глас био је музика за уши оних који су навикли на монотоно, беживотно проповедање књижевника и фаризеја. Он је говорио полако и утицајно, наглашавајући речи којима је желе да привуче посебну пажњу својих слушалаца. Старо и младо, неуки и образовани, могли су да схвате пунину значења Његових речи. То би било немогуће да је Исус говорио ужурбано и да је без предаха журно низао реченицу за реченицом. Људи су Га слушали врло пажљиво; за Њега је речено да није говорио као књижевници и фарисеји, јер је Његова реч била као у Онога који има власт. (CT 239.240, 1913) УКЛ 488.5

Јасно изражавање и одговарајући нагласак. — Озбиљном молитвом и марљивим трудом свладаћемо вештину говора. Под том вештином подразумева се јасно изговарање сваког слога и стављање нагласка тамо где му је место. Говори полако. Многи говоре брзо ловећи речи једну за другом, тако брзо да се губи утицај онога што говоре. Угради Христов дух и живот у оно што говориш. (CT 254.255, 1913) УКЛ 488.6

Говори мелодично, реченицу по реченицу. — У својим млађим данима имала сам обичај да прегласно говорим. Господ ми је показао да на људе не могу оставити одговарајући утисак ако допустим да мој глас достигне неприродну висину. Тада ми је био показан Христос и Његов начин говора и у Његовом гласу чула сам дивну мелодију. Лаган и смирен, Његов глас је допирао до оних који су слушали; Његове речи продирале су у њихова срца па су, пре него што би изговорио нову реченицу, могли пратити оно што говори. Неки као да мисле да морају јурити кроз свој говор, јер ће у противном изгубити надахнуће, а и људи ће изгубити надахнуће. Ако је то надахнуће, нека га изгубе; што пре, то боље. (MS 19б, 1890; Евангелизам 670) УКЛ 489.1

Говорне способности под влашћу разума. — Твој утицај треба да буде далекосежан, а твоје говорне способности под влашћу разума. Када напрежеш говорне органе, губи се модулација гласа. Треба одлучно да савладаш склоност према брзом говорењу. Бог од људи као својих оруђа захтева службу којом ће бити обухваћено све што могу дати. Све таленте поверене људском оруђу треба неговати, ценити и користити као драгоцени дар Неба. Радници у жетвеном пољу Божје су слуге, канали преко којих Он може да преноси светло са Неба. (SpT Series А, бр. 7, стр. 10, 6. јануар 1897; Евангелизам 668) УКЛ 489.2

Вештина читања има врхунску вредност. — Највишу вредност вештина правилног читања достиже уз одговарајући нагласак. Без обзира на то колико си знања можда стекао у другим областима, ако си пропустио да негујеш свој глас и начин говора тако да можеш говорити и читати разговетно и паметно, све твоје образовање имаће малу вредност, јер без културе гласа ти не можеш лако и јасно да се споразумеваш, преносиш оно што си научио. (MS 132, 1902.; Евангелизам666) УКЛ 489.3

Стварно и измишљено. — Кад је једном приликом славни глумац Бетертон обедовао са др Шелдоном, [тадашњим] кентерберијским надбискупом, надбискуп му је рекао: »Реците ми, молим Вас, Господе Бетертоне, како то да ви глумци тако снажно утичете на своје слушаоце говорећи им измишљене ствари?« УКЛ 489.4

»Господине,« одговорио је Бетертон, »уз дужно покоравање Вашој милости, допустите ми да кажем да је разлог једноставан: све зависи од снаге одушевљења. Ми на позорници говоримо о измишљеним стварима као да су стварне, док ви на проповедаоници говорите о истинитим стварима као да су измишљене.« (CT 255, 6. јул 1902) УКЛ 490.1

Живот и говор у окружењу. — Иако смо са свих страна окружени безакоњем, ми не треба да му приступимо. Не говорите о безакоњу и злу у свету, већ уздижите своје мисли и говорите о свом Спаситељу. Када свуда око себе видите безбожност, то ће учинити да будете још срећнији што је Он ваш Спаситељ, а сви ми Његова деца. (MS 7, 1888) УКЛ 490.2

Упознај речитост тишине. — Када неко једном попусти гневноме духу, он је исто онолико затрован колико и човек који је принео чашу устима. Упознај речитост тишине и знај да Бог поштује откуп Христове крви. Васпитај сам себе; ми морамо учити из дана у дан. Морамо се кретати према висинама, све више и ближе Богу. Уклони препреке с царског пута. Начини пут којим ће Цар ходати међу нама. Уклони нечисте речи и приче из својих уста. (види: Колошанима 3,8; MS 6, 1893) УКЛ 490.3

Свето уздржање. — Без вере није могуће угодити Богу. У својим породицама можемо видети Божје спасење, али морамо веровати у Њега, живети за Њега и неговати трајну, постојану веру и поуздање у Бога. Ми морамо укротити своју наглу природу и владати својим речима, па ћемо извојевати велике победе. УКЛ 490.4

Ако не владамо својим речима и својом природом, ми смо сотонине слуге и њему смо покорени. Он нас држи као своје робове. Свака свађа и неугодне, несношљиве, раздражљиве речи заправо су жртва принесена његовом сотонском величанству. То је уједно и врло скупа жртва, скупља од било које жртве коју приносимо Богу, јер уништава мир и срећу читавих породица, уништава здравље и постаје на крају узрок губитка вечног живота и среће. УКЛ 490.5

Уздржање које Бог очекује од нас за наше је добро. Оно увећава срећу наших породица и свих који нас окружују. Оно оплемењује наш укус, посвећује просуђивање и доноси нам смиреност ума и, коначно, вечни живот. Ако негујемо то свето уздржање, ми ћемо напредовати у милости и понизности и тада ће нам бити лако да говоримо оно што је право. Телесна, гневљива природа биће покорена. Спаситељ који пребива у нама јачаће нас свакога сата. Анђели који служе боравиће у нашим пребивалиштима и радосно ће Небу носити ведре извештаје о нашем напредовању према божанском животу, док ће анђео записничар исписивати охрабрујући срећан извештај. (1Т 310, 1862) УКЛ 490.6