Ум, Карактер И Личност
47 - МЕНТАЛНА ХИГИЈЕНА 33
Умне способности зависе од здравља. — Здравље је благослов чије су стварне вредности свесни само малобројни, а ипак од њега у великој мери зависи делотворност наших умних и телесних способности. Тело је основа наших склоности и страсти. Да бисмо своје таленте могли употребити у највише сврхе, своје тело морамо одржавати у најбољем физичком стању и у средини са најбољим духовним утицајима. Све што умањује телесну снагу, слаби ум и чини га мање способним да прави разлику између добра и зла. (RH, 20. јуна 1912; Порука младима, 235) УКЛ 373.1
Треба неговати све способности. — Многи не постижу највише резултате у ономе што раде зато што свој ум вежбају једносмерно, занемарујући потребну пажњу активностима за које себе не сматрају способнима. Неке способности су врло слабе и због тога умртвљене, неискоришћене, јер нам се посао који би требало да их покрене у складу са тим ојача, чини непривлачним. Треба да користимо све снаге свога ума и негујемо све своје способности. Опажање, просуђивање, памћење и све могућности за размишљање треба да имају подједнаку снагу, јер би само тако наш ум имао потпуну равнотежу. (3Т 32.33) УКЛ 373.2
Не занемарујмо слабије способности. — Угодно је, али не и најкорисније, користити способности које су природно најјаче, али у исто време занемарујући оне слабе које, заправо, треба јачати. Својим најслабијим способностима посветимо потребну пажњу да би све снаге ума имале потпуну равнотежу и свака од њих обављала свој посао, слично као у добро подешеном механизму. УКЛ 373.3
У напору за очување свих наших способности зависимо од Бога. Хришћани имају одговорност пред Богом да свој ум одгајају тако да јачају све способности и употпуњавају свој развој. Ако то занемаримо, оне никада неће остварити сврху због које постоје. Ми немамо право да занемаримо ниједну способност коју нам је Бог дао. УКЛ 374.1
Гдегод се крећемо, сусрећемо људе оболеле од неке менталне слабости. Они су често здрави у свему, осим у једноме. Узрок је у томе је што је један орган био врло коришћен, док су остали остајали неискоришћени. Тај један орган који је непрекидно коришћен постао је истрошен и болестан, па је и човек постао рушевина. Оваквим поступањем Бог није био прослављен. Да су сви органи били подједнако коришћени, сви би се здраво развијали; не би се догађало да се све радне активности усмере у један део тела, односно ума, и зато ниједан од њих не би отказао. (3Т 33.34, 1872) УКЛ 374.2
Циљ подстиче ум. — Ти би, осим тога, требало да имаш циљ, сврху у животу. Када нема циља, појављује се склоност према беспосличењу; али када пред собом имамо довољно значајан циљ, све способности ума неусиљено прихватају активност. Да би наш живот могао бити успешан, мисли морају бити постојано усмерене постављеном животном циљу, а не остављене да лутају, да се баве неважним приликама или задовољавају испразним сањарењем, које је производ избегавања одговорности. Грађење »кула у ваздуху« изопачује ум. (2Т 429, 1870) УКЛ 374.3
Преоптерећен желудац oslabquje умне способности. — Деци се обично не говори о томе колико је важно да знају када, како и шта треба јести. Допушта им се да слободно удовољавају свом укусу, да једу у било које време, да узму воће када то очи траже, али заједно с колачима, хлебом и маслацем; слаткише једу готово без престанка, што их чини сладокусцима, а то изазива болести пробавних органа. Пробавни органи убрзано слабе, слично млину који ради без престанка; од мозга се тражи животна снага као потпора желуцу у његовом »прековременом раду«, чиме се доприноси слабљењу умних снага. Неприродним подстицањем и трошењем животних снага, деца постају нервозна, не трпе ограничења, самовољна су и раздражљива. (HR, В/1877; CD 181) УКЛ 374.4
Развој је резултат труда. — Децу треба учити да развој и умних и телесних снага зависи од њих самих; он је резултат труда. (ST, 9. фебруара 1882; CG 206) УКЛ 375.1
Непроменљиви закони. — Правилне телесне навике стварају услове за развој интелектуалне снаге. Интелектуална снага, телесна снага и дуговечност зависе од непроменљивих закона. (CTBH 28, 1890; CD 29) УКЛ 375.2
Ум јача ако се према њему исправно поступа. — Сваког дана људи на одговорним положајима морају да доносе одлуке од којих зависе значајни резултати. Често морају брзо да мисле, а ово успешно могу постигну само они који примењују строгу умереност. Ум јача исправним коришћењем телесних и умних снага. Ако напор није велики, нова снага долази са сваким новим оптерећењем. На посао оних, који треба да разматрају значајне планове и доносе значајне одлуке, утиче зло изазвано неправилном исхраном. Поремећен желудац изазива несређено и непоуздано стање ума. То често покреће раздражљивост, грубост и неправедност. Многи планови који би били благослов за свет, одбачени су, а многе неправедне, деспотске, чак и сурове мере, спровођене су као последица болесног стања изазваног рђавим навикама у исхрани. (У потрази за бољим животом, 308.309; 1905) УКЛ 375.3
Избегавајте прекомеран рад. — Слушам о радницима чије се здравље руши под притиском одговорности које носе. Тако не треба бити. Бог жели да се сетимо да смо смртни људи. Не претрпавајмо се послом. Не смемо бити под оптерећењем које ће исцрпљивати наше телесне и умне снаге. Потребно нам је још сарадника, да би се нешто од терета скинуло с плећа оних који су у овом тренутку претешко натоварени. (RH, 28. април 1904; Евангелизам 660) УКЛ 375.4
Спајање две године у једну. — Студенту или ученику који жели да у једној години заврши две, не би требало допустити да оствари своје намере. Двоструки посао значи код многих људи преоптерећивање ума и занемаривање телесних активности. Није разумно очекивати да ће ум прихватити прекомерну количину хране за ум; осим тога, велики је грех преоптеретити ум будући да то значи и преоптерећењи пробавни органи. (CT 296, 1913) УКЛ 375.5
Прекомерно учење умањује способност владања собом. 34 — Исто тако, прекомерно учење, повећава прилив крви у мозак, ствара болесну раздражљивост која умањује снагу самосавлађивања и често даје маха појавама изненадних заноса и прохтева. Тако се отварају врата пороку. Злоупотреба или неупотреба физичких сила у највећој мери одговорна је за плиму покварености која се шири светом. »Понос, изобиље хлеба и безбрижан мир«, исто су тако смртни непријатељи људског напретка у овом нараштају као и онда када су проузроковали уништење Содома. (Васпитање, 209; 1903) УКЛ 376.1
Различити предмети размишљања. — Ум често губи равнотежу, бавећи се искључиво једном облашћу размишљања. Али, сваку способност без опасности могуће је изложити напору, ако су менталне и физичке силе подједнако оптерећене и ако се предмети проучавања мењају. (Васпитање, 209; 1903) УКЛ 376.2
Не занемарујмо изучавање природних науке. — У делу самообразовања много би се више могло постићи, када бисмо сагледали све своје прилике и предности. Истинско образовање је много више од онога што га школе могу дати. Иако се наука не сме занемарити, постоји и више образовање које се може стећи једино успостављањем животне везе с Богом. Нека сваки ученик прихвати своју Библију и тако се повеже с великим Учитељем. Нека се ум увежба и научи реду да би могао да се суочи с тешким проблемима приликом потраге за божанском истином. (Поуке великогучитеља, 334; 1900) УКЛ 376.3
Нечисти ваздух штети умним способностима. — Многи људи стално се жале и трпе различите неугодности. То се догађа готово увек због тога што не раде мудро или што не поштују законе здравља. Они често предуго остају унутра, у загрејаним просторијама, пуним загађеног ваздуха. У таквим околностима они се прихватају појачаног учења, проучавања или писања, готово без телесних активности или промене у послу. Последица је успорен крвоток и слабљење умних способности. (4Т 264, 1876.) УКЛ 376.4
Клонимо се штетних навика. — Свака навика која ослабљуј е физичку или менталну снагу, онеспособљава човека да служи свом Створитељу. (Велика борба, 473; 1885) УКЛ 376.5
Како очувати умне снаге. — Онај ко је спреман да поједностави све своје навике, ко обуздава апетит и захтеве, и влада својим страстима, моћи ће да сачува своје умне снаге у стању у коме ће оне бити јаке, активне и животне, брзе да уоче све оно што захтева размишљање или деловање, брзе да разликују свето и несвето и спремне да се прихвате сваког посла на славу Богу и за добро људи. (ST, 29. септембар 1881; 2BC 1006) УКЛ 377.1
Електрична струја утиче на животне снаге. — Физичка неактивност слаби не само умну већ и моралну снагу. Мождани живци, који су повезани са целим организмом, представљају средство преко кога Небо саобраћа са човеком и утиче на његов унутрашњи живот. Све што спречава ток електричне струје у живчаном систему, слабећи тако животне снаге и умањујући умне способности, смањује и осетљивост моралне природе. (Васпитање, 209; 1903) УКЛ 377.2
Независно размишљање и морално разлучивање. — Образовање које се састоји од вежбања памћења и не охрабрује самостално размишљање, има моралне последице о којима се веома мало мисли. Када ученик жртвује способност самосталног расуђивања и закључивања, постаје неспособан да разликује истину од лажи, и пада као лак плен преваре. Њега није тешко навести да се поведе за традицијом и обичајима. (Васпитање, 230; 1903) УКЛ 377.3
За постизање највиших резултата. — Телесне и умне снаге, заједно са осећањима, треба тако усмеравати да постижу највише резултате. (Pamphlet, The Circulation of Our Health Journals, стр. 1, 1901; CH 445) УКЛ 377.4
Проучавање природе јача способности. — Ове поуке, потекле непосредно из природе, одликују се једноставношћу и непорочношћу и управо зато неупоредиво су драгоцене. Свима су потребне поуке које долазе из овог извора. Лепота природе удаљава душу од греха и световне заводљивости и приближава је непорочности, миру и Богу. Мисли ученика често су заокупљене људским теоријама и начином размишљања који се лажно називају науком и филозофијом. Управо зато ови људи морају да успоставе тесну везу с природом. Нека схвате да дела стварања и хришћанство славе истог Бога. Нека науче да се духовно и природно налази у савршеном међусобном складу. Нека све што њихове очи виде и њихове руке опипају, искористе као поуку за изградњу карактера. Тако ће ојачати своје менталне снаге, разви- ти карактер, а цео живот оплеменити. (Поуке великогучитеља, 24.25; 1900) УКЛ 377.5
Проучавање Библије даје снагу уму. 35 — Они који чезну за знањем да би могли бити на благослов ближњима, и сами ће примити благослов од Бога. Проучавање Његове речи покренуће њихове менталне снаге на озбиљну делатност. Наступиће ширење и развијање способности, а ум ће стећи нову снагу и делотворност. (Поуке великог учитеља, 334; 1900) УКЛ 378.1
Обраћење уклања из ума таму незнања. — Божја воља открива се у Библији. Истине Божје речи су речи Највишега. Човек који допусти да те истине постану део његовог живота, сам у сваком погледу постаје ново створење. Он не добија нове умне снаге, већ се уклања тама која је због незнања и греха замаглила његов разум. Речи »Даћу вам ново срце«, значе »Даћу вам нов ум«. Промена срца увек је праћена јасним осведочењем о хришћанској дужности разумним прихватањем истине. Човек који Божјој речи поклања непосредну пажњу уз много молитве, задобиће моћ јасног размишљања и здравог расуђивања, онако као да је, обративши се Богу, достигао бољу висину интелигенције. (RH, 18. децембар 1913; ML 24) УКЛ 378.2