Ум, Карактер И Личност

38 - УРАВНОТЕЖЕНОСТ ОБРАЗОВАЊА

Образовање има вечне последице. — Образовање је дело чији ће учинак деловати у бескрајним вековима вечности. (6Т 154, 1900) УКЛ 303.1

Обновити склад бића. — Прави циљ васпитања је обнављање Божјег лика у души. У почетку је Бог створио човека по свом обличју и дао му многе племените способности. Његов ум је био правилно уравнотежен и све снаге његовог бића биле су усклађене. Међутим, пад у грех и његове последице изопачили су те дарове. Грех је потамнио и скоро избрисао Божји лик у човеку. Да би та слика била обновљена створен је план спасења, а човеку је дарован живот као време пробе. Велики циљ живота је повратак човека у стање савршенства у коме је био када је створен - то је циљ у којем се седињују сви остали. Задатак родитеља и учитеља у делу васпитања и образовања младих је да подрже ову божанску намеру; чинећи тако, они постају »Богу помагачи«. (1. Коринћанима 3,9). (Стварање, патријарси и пророци, 595;1890) УКЛ 303.2

Развијати све способности. — Човек је добио од Бога разноврсне способности ума, душе и тела да би постигао највиши степен савршенства. Али, овај процес не сме се претворити у себично усавршавање себе ради, јер је Божји карактер, по чијем узору желимо да се обликујемо, оличење доброте и љубави. Свака способност, свака особина коју нам је Спаситељ поклонио, мора се употребити Њему на славу и за уздизање наших ближњих. Управо у томе ове особине и налазе своју најчистију, најплеменитију и најрадоснију примену. (Стварање, патријарси и пророци, 595; 1890) УКЛ 303.3

Право образовање је широко. — Право образовање више је од студија. Оно има ширину и обухвата складан развој свих телесних способности и умних моћи. Оно нас учи Божјој љубави и страху и служи као припрема за верно обављање животних дужности. (CT 64, 1913) УКЛ 303.4

Свеобухватни развој за све дужности. — Они који желе да буду Божји сарадници морају се трудити да сваки орган свога тела и сваку способност свога ума доведу до савршенства. Истинско образовање је приправљање свих телесних, менталних и моралних снага за обављање сваке дужности; то је увежбавање тела, ума и душе за божанску службу. То је васпитање које ће задржати своју вредност и у вечном животу. (Поуке великогучитеља, 330; 1900) УКЛ 304.1

Све способности треба да се развију до крајње точке својих могућности. — Божји је план да наша школа у Батл Крику достигне виши стандард интелектуалног и моралног образовања од било које друге установе те врсте у нашој земљи [САД]. Младе треба упућивати у важност његовања својих телесних, умних и моралних снага да би не само достигли највиши домет у школском образовању, већ и научили да прослављају Бога кад Га упознају; да би изградили складни карактер и на тај се начин потпуно припремили за корисну улогу у овоме свету стичући и моралне предуслове за добијање живота у бесмртности. (4Т 425, 1880.) УКЛ 304.2

Образовање у свим гранама науке је сила. — Школе које су основане у нашој средини предмет су велике и свечане одговорности, јер су с њом повезани важни циљеви. Школе су на посебан начин »гледање« и анђелима и људима. Постигнуто образовање у свим научним гранама је сила, а и Божји је план да се напредна наука предаје у нашим школама у оквиру припреме за рад који ће претходити завршним призорима земаљске историје. Истина треба да стигне у најудаљеније крајеве Земље, ношена од стране оних који су школовани и образовани за такав посао. Тако, док је, с једне стране, научно образовање сила, с друге је стране образовање или знање које је Исус дошао подарити свету било, заправо, познавање Јеванђеља. Светло истине треба је своје сјајне зраке да упути у најудаљеније и најскровитије делове Земље; прихватање или одбацивање Божје поруке одлучивало је о вечној судбини душа. (RH, 1. децембра 1891; FE 186) УКЛ 304.3

Млади треба да буду »људи мисли«. — Свако људско биће, створено по Божјем обличју, обдарено је способношћу сличној Створитељевој - слободном личношћу, способношћу мишљења и деловања. Људи у којих је ова способност развијена, то су људи који носе одговорности, који су вође у подухватима и који утичу на карактер других. Задатак правог васпитања је да развија ову способност, да вежба младе да мисле, а не само да одражавају мисли других људи. УКЛ 304.4

Уместо да ограничимо њихово проучавање на оно што су људи рекли или написали, упутимо ученике на изворе истине, на простране области истраживања у природи и откривењу. Нека размишљају о великим истинама као што су дужност и опредељење, и ум ће се развити и ојачати. Уместо образованих слабића, из васпитних установа треба да излазе људи који ће бити способни да мисле и делују, људи који су господари а не робови околности, људи који се одликују ширином ума, јасноћом мисли и храброшћу у својим уверењима. (Васпитање, 17.18; 1903) УКЛ 305.1

Образовање развија карактер. — Образовање и школовање младих важан је и свечан посао. Права изградња карактера велики је циљ који треба остварити, да би човек-појединац био уистину способан да извршава животне дужности на Земљи и да, коначно, уђе у будући, вечни живот. Вечност ће открити начин на који је тај посао био обављан. Када би проповедници и учитељи имали потпуно осећање своје одговорности, ми бисмо били сведоци другачијег поретка прилика у данашњем свету. Међутим, њихови погледи и циљеви су преуски. Они не схватају важност свог посла и његових резултата. (4Т 418, 1880) УКЛ 305.2

Највећа вредност је изградња карактера. — Студенти [у аустралијској школи Авондејл] врло су марљиви и верни. Они напредују у умној снази и чврстини и активности својих мишића. Ово је право образовање које ће из наших школа извести младиће који нису слаби и неспособни и чије образовање није једнострано, већ свестрано — телесно, умно и морално. УКЛ 305.3

Они који су приступили изградњи свог карактера, не смеју заборавити темељ постављен за достизање највише вредности образовања. То ће захтевати самопожртвованост, али она је неизбежна. Телесно образовање, ако је правилно примењено, послужиће као припрема за умна напрезања. С друге стране, ако је заступљено само једно, човек остаје непотпун. УКЛ 305.4

Телесно оптерећење, удружено с умним напорима, одржава ум и моралне квалитете у здравијем стању па се и посао обавља неупоредиво боље. У условима оваквог школовања ученици ће из наших школа излазити спремни за практичан живот, способни да своје интелектуалне способности употребе на најбољи начин. Ако желимо да будемо праведни према својим ученицима и студентима, телесне и умне активности морају се слагати. На том програму ми смо радили и овде [Аустралија] и потпуно смо задовољни, без обзира на неповољности под којима ученици и студенти морају да раде. (SpT Series A, бр. 4, стр. 16, 27. август 1895; ТМ 241) УКЛ 305.5

Многи не схватају права начела. — Многим студентима толико се жури да заврше школовање да нису темељити ни у чему што предузимају. Само малобројни имају довољно храбрости и самоконтроле да буду начелни. Већина студената не схвата стварни циљ образовања и зато не предузимају потребне кораке да га достигну. Многи се снажно предају студирању математичких и језичних предмета, истовремено занемарујући истраживање које је неупоредиво значајније за срећу и успех у животу. Многи од оних који су, заједно с геолозима, способни да истражују дубине Земљине утробе или крстарити небом у друштву астронома, не показују ни наговештај занимања за задивљујуће механизме властитог тела. Ту су опет други који вам могу тачно рећи од колико се костију и кошчица састоји људско тело прецизно описујући сваки телесни орган, а да ипак ништа не знају о законима здравља и начину лечења болести, као да је живот под управом слепе судбине, а не прецизних и непромењивих закона. (ST, 29. јуна 1892; FE 71.72) УКЛ 306.1

Образовање не обухвата само мозак. — Студенти који су стекли образовање из књига и уџбеника, а остали без познавања практичних послова, не могу се похвалити складним образовањем. Они су занемарили снаге које треба посветити пословној страни живота. Образовање се не састоји само од кориштења мозга. Телесна активност је саставни део школовања, незаобилазно важан за сваку младу особу. Ако ученика или студента не упутимо како да се укључи у неки користан посао, недостајаће му значајан део образовања који ће за собом оставити празнину. (CT 307.308, 1913) УКЛ 306.2

Телесну и умну страну треба подједнако оптеретити. — Много је речено и написано о важности школовања ума за најузвишенију службу. То је понекад послужило као повод за мишљење да ће, ако је ум научен користити своје највише способности, и ојачати телесну и моралну природу у смеру развоја целог човека. Време и искуство показали су да је то заблуда. Имали смо прилике да видимо младиће и девојке који одлазе као дипломирани студенти из наших високих школа, који нису били оспособљени за правилну употребу дивног тела које им је Бог дао. Цело тело је предвиђено за активности, а не за ленчарење. УКЛ 306.3

Ако се телесне снаге не оптерете у истој мери као и умне, ове друге трпе превелико оптерећење. Док год сваки део људског организма не буде извршавао задатке које су му одређене, умне способности никада неће моћи да буду употребљене до крајњих граница својих могућности. Природне способности морају стајати под управом природних закона, док се таленти морају изградити да делују у складу са тим законима. Учитељи у нашим школама не могу занемарити ниједан од ових чинилаца а да се то не представи као избегавање одговорности. Охолост их може навести да теже високим световним мерилима интелектуалних достигнућа, која студенте приказују у блиставом светлу. Али када дођу чврсти захтеви који су од кључног значења у оспособљавању мушкараца и жена за сваку тешку ситуацију у практичном животу, испоставља се да су ти студенти само делимично спремни за постизање успеха у животу. Њихово непотпуно образовање често постаје узрок неуспеха у било којој пословној активности да се ради. (5Т 522, 1889) УКЛ 307.1

Не бежати од животних терета. — Младима треба утиснути мисао да их образовање не учи како могу избећи неугодне животне дужности и тешке терете; већ како се бољим методама и узвишенијим циљевима може олакшати рад. Научите их да истински животни циљ није стицање највећег добитка за себе, већ одавање части своме Створитељу обављањем свога дела послова у свету и пружањем руке помоћнице онима који су слабији или имају мање знања. (Васпитање, 221.222; 1903) УКЛ 307.2

Потреба за складним развојем. — Правилна употреба способности најдрагоценија је лекција која се може научити. Од нас се не тражи да уложимо умни напор и ту станемо, или да се телесно напрежемо и ту станемо, већ да на најбољи могући начин употребимо различите делове од којих се састоји механизам људског тела — мозак, кости, мишиће, главу и срце. (YI, 7. април 1898; SD 171) УКЛ 307.3

Незнање не повећава духовност. — Младићи не треба да прихватају тумачења Библије и држања предавања о пророчанствима, ако не располажу потребним знањем из важних библијских истина које покушавају да објасне другима. Они могу показати недостатке у основним знањима и затоа неће моћи да остваре онолико добра колико би могли да су имали предности одговарајућег школовања. Незнање неће повећати ни понизност ни духовност некога ко се представља као Христов следбеник. Истине из божанске Речи најбоље може оценити интелектуално јак хришћанин. Христа могу најбоље прославити они који Му служе разумом. Велики циљ образовања јесте да нас оспособи за кориштење талената које нам је Бог дао на начин на који ће најбоље бити приказана библијска вера, а Бог прослављен. (3Т 160, 1872) УКЛ 307.4

Образовање захтева озбиљан рад. — Учитељи треба да упуте ученике и студенте да самостално мисле и јасно разумеју истину. Није довољно само да учитељ објасни и да ученик или студент то верује; потребно је побудити радозналост, жељу за истраживањем; студента треба подстакнути да истину изрази својим језиком, доказујући на тај начин да је свестан њене снаге и да је примењује. Тако животно важне истине треба утиснути у ум у оквиру озбиљног рада и труда. Можда ће то бити спор процес, али ће зато више вредети него да само трчимо преко важних предмета не посвећујући им потребну пажњу. Бог очекује да Његове установе надмаше световне, јер оне представљају Њега. Људи који истински сарађују с Богом показаће свету да на кормилу стоји неко већи од људског оруђа. (6Т 154, 1900) УКЛ 308.1

Поставимо јасне путоказе. — Млади треба да поставе јасно означене путоказе који ће их водити у тешким приликама. Када наступи време невоље и кризе које изискује активне и добро изграђене телесне снаге и јасан, снажан и практичан ум, када ваља обавити тежак посао, када је сваки потез пресудан и када се тешкоће могу савладати једино тражењем мудрости од Бога, млади који су научили да тешкоће свладавају озбиљним радом, моћи ће да се одазову позиву упућеном сарадницима: »Ево мене, пошаљи мене.« Нека срца младића и девојака буду чиста као кристал. Њихове мисли не треба да се баве безвредним стварима, већ морају бити посвећене врсношћу и светошћу. Другачије не сме бити. Уз чистоту мисли, у посвећењу Духа, њихов живот може бити оплемењен и узвишен. (SpT Series B, бр. 1, стр. 31.32, јули 1900) УКЛ 308.2

Важност стварања исправних навика. — Чврста намера сваке младе особе треба да буде постављање високих циљева у свим плановима за будући живот. У свом понашању ви треба да усвојите мерила која износи Божја реч. То је јасна хришћанинова дужност, па би то требало постати и његово несумњиво задовољство. Поштујте сами себе зато што сте Христово откупљено власништво. УКЛ 309.1

Успех у формирању исправних навика, напредак у ономе што је племенито и право даће вам снагу утицаја коју ће сви знати да цене. Живите за нешто што је изван вашега »ја«. УКЛ 309.2

Ако су ваше побуде чисте и несебичне, ако увек тражите посао који неко мора обавити, ако сте увек спремни да пружите изразе племените пажње и чините учтива дела, ви несвесно градите споменик самима себи. То је понашање на које Бог позива сву децу и све младе особе. (SpT Series B, бр. 1, стр. 32, јули 1900) УКЛ 309.3

Самостално уздржавање важан део образовања. — Најдрагоценија вежба у процесу образовања многих ученика било би настојање да сами покрију трошкове свога школовања. Уместо да стварају дугове или да се ослањају на жртве које подносе њихови родитељи, нека се младићи и девојке ослоне на себе. Тако ће схватити вредност новца, вредност времена, снаге и прилика, и биће много мање изложени искушењу да постану лени и расипни. Тако усвојена начела економичности, марљивости, самоодрицања, практичног управљања пословима, чврстине у намерама, показаће се као најважнији део њихове опреме за животну борбу. Кад ученици прихвате начело самопомоћи, то ће веома допринети да се образовне установе заштите од терета дугова, с којим се боре многе школе и који толико умањује њихову корисност. (Васпитање, 221; 1903) УКЛ 309.4

Васпитање обликује друштвену структуру. — Целокупно светско друштво је у нереду и потребан му је потпуни преображај. Васпитање намењено омладини треба да обликује целокупни састав друштва. (У потрази за бољим животом, 406; 1905) УКЛ 309.5

Потреба за наставом агрономије у школама. — Тако би и наше школе могле успешно да допринесу запошљавању многих незапослених. Хиљаде беспомоћних и изгладнелих бића, од којих многи свакодневно прелазе у редове преступника закона, могли би сами да се издржавају и живе срећним, здравим и самосталним животом кад би научили да вешто и марљиво обрађују земљу.(Васпитање, 220; 1903) УКЛ 309.6

Образовање које се наставља током живота. — У Христовој школи студенти никада не дипломирају. Међу ученицима има и младих и старих. Они који приклоне ухо упутствима божанског Учитеља, стално ће напредовати у мудрости, култури понашања и племенитости душе припремајући се на тај начин за улазак у ону вишу школу у којој ће се напредовање наставити кроз целу вечност. (CT 51, 1913) УКЛ 310.1

Права амбициозност. — Драги млади пријатељи, који је циљ и намера вашег живота? Тежите ли образовању које ће вам донети име и положај у свету? Негујете ли мисли које се не усуђујете да изразите, да ћете једнога дана стајати на врхунцу интелектуалне величине; да ћете седети у саветодавним и законодавним телима суделујући у доношењу закона у својој земљи? У таквим тежњама нема ничега лошег. Свако од вас појединачно може себи да постави циљну црту. Не треба да се задовољите ниским и недостојним достигнућима. Поставите циљ високо и не штедите труда и напора да га достигнете. (RH, 19. август 1884; FE 82) УКЛ 310.2

Најважније од свих знања. — Млади треба да напредују онолико брзо и тако далеко у стицању знања колико им је то могуће. Нека поље њиховог проучавања буде толико широко колико то њихова снага може да постигне. Док уче нека преносе своје знање. На тај начин њихови умови стећи ће владање над самим собом и снагу. О вредности њиховог васпитања одлучује начин на који користе своје знање. Провести дуго времена у учењу, а без икакве жеље да се научено саопшти другима, често се покаже као препрека, а не помоћ стварном развоју. И у кући и у школи напор једног ђака треба да буде усмерен да научи како да учи и како да саопштава стечено знање. Без обзира на његово звање, он треба да буде и ученик и учитељ док живи. (У потрази за бољим животом, 402; 1905) УКЛ 310.3

Најважније образовање које могу стећи данашњи млади људи, оно које ће их оспособити за више небеске школе, јесте образовање које ће их поучити како да свету објаве Божју вољу. (RH, 24. октобар 1907; FE 512) УКЛ 310.4

Основно знање је знање о Богу и Ономе кога је Он послао. УКЛ 310.5

Свако дете и сваки млад човек и жена треба да познају себе. Они треба да познају телесно пребивалиште које им је Бог дао, и законе који га одржавају у добром здрављу. Сви морају темељито да познају опште гране васпитања. Они треба да добију поуку о марљивости, која ће их начинити људима и женама са пуно практичних способности, оспособљених за дужности у свакодневном животу. Овоме треба додати обучавање и практично искуство у разним гранама мисионског напора. (У потрази за бољим животом, 402; 1905) УКЛ 311.1

»Који би се свемирски течај могао упоредити с овим?« — »Близу је велики дан Господњи, близу је и иде врло брзо.« (Софонија 1,14) Свет зато мора да буде опоменут. УКЛ 311.2

Када се припреме онолико колико могу, хиљаде и хиљаде младих и старијих треба да се посвете овом раду. Многа срца већ се одазивају позиву великог Учитеља, и њихов број ће се повећавати. Нека сваки васпитач хришћанин покаже симпатију према таквим радницима и нека им помогне. Нека охрабри младе који су му поверени и нека им помогне у припреми да ступе у редове. УКЛ 311.3

Нема друге гране у Делу у којој би младима било омогућено да приме веће благослове. Сви који учествују у проповедању су Божји помагачи. Они су сарадници анђела; у ствари, то су људска оруђа преко којих анђели обављају своју мисију. Анђели говоре њиховим гласом и раде њиховим рукама. Људска бића, у сарадњи с небеским силама, уживају благослов њиховог образовања и искуства. А као средство образовања, која се универзитетска настава може с тиме мерити? (Васпитање, 270.271; 1903) УКЛ 311.4

Изнимно важно преношење знања другима. — Да би студенти стекли потпуно образовање, врло је важно да имају времена за обављање мисионарског рада — времена да се упознају с духовним потребама породица у насељима која их окружују. Они не треба да се толико оптерећују својим студијима да немају времена да употребе и примене знање које су стекли. Требамо их покренути на озбиљан мисионарски рад за оне који живе у заблуди на тај начин што ће се упознати с њима и што ће их довести к истини. Радећи понизно, тражећи мудрост од Христа, молећи се и бдијући у молитви, они другима могу пренети сазнања која су обогатила њихов живот. (CT 545.546, 1913) УКЛ 311.5