Ум, Карактер И Личност
ДЕО VIII - ВОДЕЋА НАЧЕЛА ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
35 - УТИЦАЈ ЗАПАЖАЊА
Закон у интелектуалном и духовном свету. — Закон наше интелектуалне и духовне природе је да се мењамо посматрањем. Ум се постепено усклађује с темама којима се бави. Ми се изједначавамо с оним што смо навикли да волимо и поштујемо. (Велика борба, 555; 1888) УКЛ 279.1
Посматрање зла искварило је претпотопне људе. — Гледајући зло, људи су се мењали у обличје тога зла, све док Бог више није могао да трпи њихову злоћу и уништио их потопом. (SpTEd 44, 11. мај 1896; FE 422) УКЛ 279.2
Промена набоље. — Посматрајући Исуса стичемо све јасније појмове о Богу. Гледајући у Њега и ми се мењамо. Доброта и љубав према ближњима постају наше природне особине. У нама се развија карактер по узору на божански карактер. Обликујући се према Његовом лику, повећавамо и своју способност да упознамо Бога. Све боље успостављамо заједништво с небеским светом, све више се повећава наша способност да примамо богатство знања и вечне мудрости. (Поуке великог учитеља, 355; 1900) УКЛ 279.3
Промена нагоре. — Ми се преображавамо гледањем. Али пошто су занемарени они свети прописи у којима је Бог приказао људима савршенство и светост свога карактера, пошто су мисли људи усмерене на људска учења и теорије, није чудо што је наступило опадање истинске побожности по црквама. Господ каже: »Оставише мене, Извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде.« (Јеремија 2,13; Велика борба, 478; 1911) УКЛ 279.4
Живот се мења гледањем. — Божја реч је светиљка нашој нози и светло на нашој стази. »У срце своје затворио сам ријеч Твоју, да Ти не гријешим.« (Псалам 119,11) Срце заокупљено Божјом речју утврђено је против сотоне. Они којима је Христос свакодневни Пратилац и блиски Пријатељ, осећаће око себе присутност сила невидљивог света. Гледајући у Исуса они ће се мењати у Његов лик. Гледањем они се мењају по божанском Узору; њихов карактер постаје благ, угодан и оплемењен за небеско царство. (4Т 616, 1881) УКЛ 279.5
Селективно гледање. — Бог не жели да слушамо све што се може слушати нити да гледамо све што се може гледати. Велика је предност затворити уши да не чујемо и очи да не видимо. Наша највећа брига треба да буде да имамо јасан вид како бисмо уочили властите пропусте и оштар слух да ослушнемо сваки потребни укор и савет, да их не превидимо својом непажњом и немарношћу и не постанемо заборавни слушачи и они који не чине дела. (1Т 707,708, 1868) УКЛ 280.1
Побринимо се да наше способности опажања остану будне. — Ако су те позвали на рад неке одборске седнице, питај се јесу ли твоје способности опажања у таквом стању да можеш добро одмеравати доказе. Ако се не осећаш најбоље, ако су ти мисли несређене, немаш право да суделујеш на таквом састанку. Да ли си мрзовољан? Да ли је твоје расположење ведро и пријатељско, или је можда помућено и несношљиво па би те могло навести да доносиш исхитрене одлуке? Осећаш ли се као да би хтео да се посвађаш или потучеш? У том случају не иди на седницу, јер ако одеш, сигурно ћеш осрамотити Бога. УКЛ 280.2
Узми секиру и цепај дрва или се прихвати неког другог физичког посла све док твоје расположење не постане благо и приступачно. Као што твој желудац доводи до поремећаја у твојем мозгу, на исти ће начин и твоје речи изазвати узнемиреност на седници. Поремећени пробавни органи изазивају више проблема него што су многи тога свесни. (MS 62, 1900; ММ 295) УКЛ 280.3
Телесне навике под влашћу савести утичу на опажање. — Они који желе да им ум буде спреман за препознавање сотониних замки, своје телесне захтеве морају довести под власт разума и савести. Снажно морално деловање виших способности ума од кључног је значења за усавршавање хришћанског карактера. Снага или слабост ума уско је повезана с нашом активном улогом у свету и за наше коначно спасење. (RH 8. септембар 1874; MYP 236.237) УКЛ 280.4
Телесне активности појачавају моћ опажања. — Мозак и мишиће морамо складно оптерећивати ако желимо да очувамо здравље и виталност. Млади ће тада у проучавање Божје речи моћи да унесу здраву моћ опажања и потпуно уравнотежене живце. Они ће имати здраве мисли и моћи ће да сачувају драгоцена блага која долазе из Божје речи. Њихов ум упијаће њене истине па ће на тај начин стећи умну снагу за препознавање истине. Потом ће, кад се то од њих буде тражило, бити спремни да одговоре свакоме ко их запита за разлог њихове наде »с кроткошћу и страхом«. (6Т 180, 1900) УКЛ 280.5
Виши степен савршенства доноси и већу могућност опажања. — Што се човек више приближава моралном савршенству, то су његова осећања јача, то је оштрије његово схватање греха и дубље његово саосећање према невољницима. (Велика борба, 570; 1911) УКЛ 281.1
Жалост је замаглила Маријину моћ опажања. — Тада се удаљила чак и од анђела, мислећи да мора наћи некога који би јој могао рећи шта је учињено са Исусовим телом. Један други глас обратио јој се: »Жено, што плачеш? Кога тражиш?« Очима замагљеним од суза. Марија је видела лик неког човека и мислећи да је вртлар, казала је: »Господине, ако си га ти узео кажи ми где си га метнуо, и ја ћу га узети.« — (Чежња векова, 790; 1898) УКЛ 281.2
Исуса је препознала по гласу. — Међутим, сада јој се Исус својим добро познатим гласом обратио: »Марија.« Препознала је да Онај који ју је ословио није био странац и окренувши се угледала је пред собом живог Христа. У својој радости заборавила је да је био распет. Потрчавши према Њему, као да је желела да Му обгрли ноге, рекла је: »Равуни!« (Чежња векова, 790; 1898) УКЛ 281.3
Телесни захтеви умртвљују моћ опажања.— Откупитељ света знао је да попуштање телесним захтевима узрок телесној слабости и умртвљује способности опажања онемогућавајући препознавање онога што је свето и вечно. Знао је да попуштање себичним захтевима изопачује моралне снаге и да је велика човекова потреба било обраћење срца, ума и душе од живота удовољавања себи к животу самоодрицања и жртвовања. (Lt 158, 1909; ММ 264) УКЛ 281.4
Греси замагљују моћ опажања. — Грех замрачује наш ум и нашу моћ опажања. Када грех буде очишћен из нашег срца, светлост сазнања Божје славе у лицу Исуса Христа, расветљавајући Његову реч и одсјајујући са лица природе, објавиће Га потпуније као »милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином.« (2. Мојсијева 34,6) УКЛ 281.5
У Његовој светлости видећемо светлост, док се ум, срце и душа не преобразе у лик Његове светлости. (У потрази за бољим животом, 464.465; 1905) УКЛ 282.1
Замрачене способности опажања. — Понос, самољубље, себичност, мржња, завист и љубомора замрачили су способности опажања. (2Т 605, 1871) УКЛ 282.2
Како се Христ поставио према опажању отупљеном грехом. — Христос се спустио да узме на себе људску природу да би се приближио палом људском роду и подигао га из понора. Али људски ум је већ био помрачен грехом, његове способности биле су умртвљене, а моћ опажања отупљена и зато, под велом људске природе којом је Он био одјенут, људи нису могли препознати Његов божански карактер. Ово неприхватање с њихове стране било је препрека делу које је Он желео да оствари за њихово добро. Да би могао дати силу својој науци, Он је често морао да објашњава и брани свој задатак. УКЛ 282.3
Говорећи о свом тајанственом и божанском карактеру, Он се трудио да њихов ум укључи у ланац мисли који ће постати повољна подлога за преображавајућу силу истине. Затим је користио примере из природе који су тим људима били блиски да би сликовото приказао божанску истину. На тај начин земљиште срца било је припремљено да прими добро семе. Он је својим слушаоцима помогао да схвате да Он своје жеље поистовјећује с њиховим жељама; да Његово срце куца у саосећању с њима, с њиховим радостима и тугама. Истовремено, они су у Њему видели исказивање силе и величине, која је била далеко изнад онога чиме су располагали њихови најугледнији верски учитељи. УКЛ 282.4
Христова наука одликовала се једноставношћу, достојанством и силом њима дотад непознатом, па је њихов спонтани узвик био: »Никада човек није говорио тако као овај човјек.« Људи су Га радо слушали. (5Т 746,747, 1889) УКЛ 282.5
Страсти слабе способност опажања. — Ниже страсти треба држати под врло строгом контролом. Кад се пусте узде страсти, спо336 собност опажања трпи велику, страшну штету. Када удовољавамо својим страстима, крв, уместо да слободно тече у све делове тела, ослобађајући тако срце и освежавајући ум, у великој количини бива усмерена у унутрашње органе. Болест наступа као последица. Човек не може бити здрав све док се зло не уочи и не уклони. (SpT Series B, бр. 15, стр. 18, 3. април 1900; CH 587) УКЛ 282.6
Ум може бити научен да прихвата грех. — Врло дуг припремни процес, непознат свету, одвија се у срцу хришћанина пре него што он отворено учини грех. Ум се одједном не спушта из непорочности у светости у исквареност, изопаченост и злочин. Потребно је време да се они који су створени по Божјем обличју претворе у сурова и сотонска бића. Гледањем се мењамо. Гајећи нечисте мисли човек може тако да обликује свој ум да му грех који је некада мрзео постане угодан. (Стварање, патријарси и пророци 459; 1890) УКЛ 283.1
Способности постају непријатељева играчка. — Бог човеку ничим не допушта да гази законе свог постојања. Али својим попуштањем сотонским кушањима да задовољи неумерене жеље, човек своје више способности покорава власти нељудских захтева и страсти. Када оне узму маха, човек, који је био створен као мало мањи од анђела, са способностима за највиша достигнућа, покорава се сотониној власти који на тај начин задобија лак приступ онима који су робови својих захтева. Својом неумереношћу неки жртвују половину, а други чак две трећине својих телесних, умних и моралних способности постајући тако непријатељеве играчке. (RH, 8. септембар 1874; MYP 236) УКЛ 283.2
Савет особи која је осетила увреду које није било. — Сестра Д. је у неким случајевима била обманута. Сматрала је да је њу Бог упутио на посебан начин, а ви сте обоје веровали у то и поступали у складу са тим. Моћ разлучивања, којом је мислила да у посебном смислу располаже, само је непријатељева превара. Она по својој природи брзо запажа, брзо схвата, брза је у очекивању ствари, а истовремено и врло осетљива. Сотона је искористио те црте њеног карактера да би вас двоје завео на погрешан пут. УКЛ 283.3
Брате Д. ти си прилично дуго био роб овога о чему говорим. Много од онога што је сестра Д. сматрала способношћу разлучивања, било је у ствари љубомора. Она је била склона да на све гледа љубоморним оком, да буде сумњичава, злослутна, неповерљива готово према свему. То ствара несрећно стање духа, малодушност и сумњу тамо где треба да буде вера и поуздање. Ове несрећне црте карактера скрећу њене мисли у тмурне воде у којима се она бави злим предосећањима, док је њена врло осетљива природа наводи на претпоставку да је неко занемарује, омаловажава и вређа, иако тога уопште нема. ... Ове непожељне црте карактера, уз јаку вољу и одлучност, морају се исправити и довести на право место, ако не желите да оне изазову бродолом ваше вере. (1Т 708.709, 1868) УКЛ 283.4
Не бави се размишљањем о сотониној моћи. — Гледајући, ми се мењамо. Проводећи време у размишљању о Божјој љубави и љубави нашег Спаситеља, говорећи о савршенству божанског карактера и увери тражећи за себе Христову праведност, ми ћемо се преобразити у то исто обличје. Зато немојмо скупљати све те ружне слике о неправди, покварености и разочарању, доказе сотонине моћи, које бисмо поставили у дворане свог памћења, о којима бисмо тада разговарали и због којих бисмо плакали, све док нам се душа не испуни разочарањем. Разочарана душа је тело пуно таме које не само што онемогућава примање Божјег светла, него га затвара и пред другима. Сотона ужива гледајући резултате које доносе слике његових победа које људима одузимају веру и храброст. (5Т 744.745, 1889) УКЛ 284.1
Утицај околине. — Што се болесник више задржава напољу, утолико ће мање неге захтевати. Уколико је околина радоснија, утолико ће имати више наде. Он ће постати раздражљив и суморан, ако је затворен у кући макар она била и раскошно намештена. Окружите га дивним делима природе, поставите га тамо где може да посматра развој цвећа и слуша певање птица, па ће његово срце запевати у складу са птичијим певањем. Убрзо ће наступити окрепљење и телу и уму. Ум ће се пробудити, машта побољшати, а дух постати спреман да цени лепоте Божје речи. (У потрази за бољим животом, 265; 1905) УКЛ 284.2
Околина утиче на искуство. — Потом ми је показана једна девојка ... која је својевремено оставила Бога и сада је била окружена тамом. Анђео ми је рекао: »Добро се држала једно време; што ју је омело?« Тада ми је било речено да погледам унатраг и видела сам да је то било због промене околине. Она се дружила с младима попут себе, пуним весеља, охолости и љубави према свету. Да је мислила на Христове речи, није морала поклекнути пред непријатељем. »Бдијте и молите се да не паднете у напаст.« Искушења могу бити свуда око нас, али то не значи да им се морамо покорити. Истина је драгоценија од свега. Њен утицај не понижава, већ уздиже, оплемењује, чисти и уздиже нас према бесмртности и Божјем престолу. Анђео је упитао: »Хоћеш ли Христа или свет?« УКЛ 284.3
Сотона јадним смртницима приказује свет у његовој најпримамљивијој, најласкавијој лепоти; они га нетремице гледају, а његово светлуцање и јефтин сјај заклања славу Неба и онај живот што је непролазан као што је непролазан Божји престо. Живот неизрецивог мира, среће и радости у коме нема патњи, туге, бола ни смрти, жртвује се за кратко раздобље живота у греху. (2Т 100.101, 1868) УКЛ 285.1
Гледање обликује личност. — Оно што су гледале њене очи и слушале њене уши, изопачило јој је срце. (4Т 108, 1876) УКЛ 285.2
Опажање изопачено опредељивањем за пролазност. — Лот је за становање одабрао Содом, јер је више гледао на пролазне предности, него на моралне утицаје који би окружавали њега и његову породицу. Шта је стекао када је реч о добрима овога света? Његова имовина била је уништена, нека од његове деце изгубљена су у ватри уништења тог злог града, а жена се претворила у стуб од соли поред пута, док је он сам био спасен »као кроз огањ«. Али злим последицама његовог себичног избора овде није био крај, јер је морална поквареност тога места била до те мере уткана у карактер његове деце да она нису могла да праве разлику између добра и зла, греха и правде. (ST, 29. мај 1884; Порука младима 419) УКЛ 285.3
Вид замагљен за вечну стварност.— Они који су погрешно употребили средства посвећена Богу, биће позвани да положе рачун за своју управитељску службу. Неки су та средства себично приграбили због своје похлепе. Други више немају осетљиву савест, јер је окорела због дугог живота у себичности. ... УКЛ 285.4
Њихов ум предуго се кретао у ниским, себичним водама па сада не могу ценити вечне ствари. Они не виде вредност спасења. Чини се да је њихов ум немогуће довести на висине на којој ће моћи правилно да процени план спасења или вредност помирења. Себични интереси обузели су цело њихово биће; они као магнет држе ум и осећања везујући их за оно што је ниско. Неке од тих особа никада неће достићи савршенство хришћанског карактера, јер не виде вредност и потребу за таквим карактером. Њихов ум не може бити тако оплемењен да се одушевљава светошћу. Самољубље и себични интереси тако су обузели карактер да их ништа не може оспособити да разликују свето и вечно од обичног. (2Т 519.520, 1870) УКЛ 285.5
Шта буди опажање. — Кад је срце очишћено од себичности и самољубља, оно је усклађено са вешћу коју му Бог шаље. Способност опажања је будна, чула оплемењена. Слично цени слично. »Ко је од Бога ријечи Божије слуша.« (Јован 8,47; 5Т 696, 1889) УКЛ 286.1