Ум, Карактер И Личност

27 - БОЖЈА ЉУБАВ

Бог је љубав. — »Бог је љубав.« (1. Јованова 4,16) Љубав је Његова природа, Његов Закон. Тако је увек било и тако ће увек бити. »Високи и Узвишени, који живи у вјечности«, чији су »путеви... вјечни«, не мења се. Код Њега »нема промјењивања ни мијењања видјела и мрака«. (Исаија 57,15; Авакум 3,6; Јаков 1,17) УКЛ 210.1

Свако показивање стваралачке силе је израз бескрајне љубави. Божји врховна власт доноси изобиље благослова свим створеним бићима. ... УКЛ 210.2

Историја великог сукоба између добра и зла, приказује Божју непроменљиву љубав, од времена када је започео на Небу, па све до коначног сламања побуне и потпуног уклањања греха. ( Стварање, патријарси и пророци, 33; 1890) УКЛ 210.3

Божја љубав откривена је у природи. — Природа и откривење подједнако сведоче о Божјој љубави. Наш небески Отац је Врело живота, мудрости и радости. Погледајте чудесна и дивна дела у природи. Размислите о њиховој неупоредивој прилагодљивости, потребама и срећи, не само човековој, већ и свих осталих бића. Све исказује Творчеву љубав - сунчева светлост и киша, који увесељавају и освежавају Земљу, брежуљци, мора и долине. Бог је тај који удовољава свакодневним потребама свих својих створења.... УКЛ 210.4

»Бог је љубав« — »Бог је љубав«, исписано је на сваком распуклом пупољку, на свакој влати траве. Љупке птице које испуњавају ваздух радосним песмама, цветови нежних боја, који у свом савршенству шире свој мирис, поносито шумско дрвеће са својим зеленилом и богатим крошњама - сви сведоче о нежној, очинској бризи нашега Бога и Његовој жељи да усрећи своју децу. (Пут Христу, 9.10; 1892) УКЛ 210.5

Заповести утемељене на начелу љубави. — Прописи Декалога прилагођени су целом човечанству, и били су објављени за поуку и управљање свима. Десет прописа, десет кратких, разумљивих и ауторитативних прописа, покривају човекове дужности према Богу и према ближњима; утемељени су на великом, основном начелу љубави. (Стварање, патријарси и пророци, 305; 1890) УКЛ 210.6

Исус и закон саосећајне љубави. — Божји закон је по својој природи одувек био непроменљив и зато је Исус предао Себе као жртву за палог човека, а Адам изгубио Едем и заједно са својим потомством био стављен на испит. УКЛ 211.1

Да је Божји закон био измењен у само једној уредби од времена сотониног изгона с Неба, сотона би на Земљи после свог пада добио оно што није могао добити на Небу пре пада. Добио би све што је тражио. Ми знамо да се то није догодило. ... Закон ... остаје непроменљив као и Божји престо; о спасењу сваке душе одлучује се према послушности или непослушности. ... УКЛ 211.2

Исус је законом саосећајне љубави понео наше грехе, узео на Себе нашу казну и пио из чаше Божјег гнева намењене преступнику. ... Он је носио крст самоодрицања и самопожртвованости за нас да бисмо ми добили живот, вечни живот. Хоћемо ли и ми носити крст за Исуса? (Lt 110, 1896; KH 289) УКЛ 211.3

Христова саосећајна нарав пуна љубави. — Његов живот од почетка до краја био је живот самоодрицања и самопожртвованости. Он је на голготском крсту принео Себе као велику Жртву за све људе да би цео свет, ко год жели, могао добити спасење. Христос је био сакривен у Богу, а Бог је стајао откривен свету у карактеру свога Сина. ... УКЛ 211.4

Љубав према изгубљеном свету огледала се свакога дана у сваком поступку из Његовог живота. Они који су прожети Његовим духом радиће у свим подручјима у којима је и Христос радио. Божје светло и Божја љубав били су приказани у Христу, у Његовој људској природи. Никада ниједно људско биће није имало тако осетљиву природу као безгрешни »Светац Божји«, који је стајао као поглавар и представник онога што човечанство може постати усађивањем божанске природе. (YI, 16. август 1894; KH 288) УКЛ 211.5

Божја љубав живо врело. — Божја љубав је нешто више него једноставно уздржавање од злих дела; она је позитивно и делотворно начело, живи извор који стално тече на благослов другима. Ако је Христова љубав у нама, тада нећемо гајити мржњу према ближњима, већ ћемо се трудити да им на сваки начин покажемо љубав. (Мисли с горе благослова, 58; 1896) УКЛ 211.6

Свемир изражава Божју љубав. — О, кад би свако могао на прави начин да процени скупоцени дар који је наш небески Отац дао нашем свету! Ученици су изјавили да не могу изразити ту Христову љубав. Једино што су могли да кажу било је: »Ово је љубав.« Целокупни свемир израз је те љубави и Божје неизмерне доброте. УКЛ 212.1

Бог је свог Сина могао да пошаље у свет да осуди свет. Али, задивљујуће ли милости! Христос је дошао да спасе, а не да уништи. Апостоли се ниједном нису дотакли тог предмета а да њихова срца нису зрачила надахнућем неупоредиве љубави према Спаситељу. Апостол Јован није могао да нађе речи да изрази своја осећаја. Он узвикује: »Видите колику нам је љубав дао Отац, да се дјеца Божија назовемо и будемо; зато свијет не позна нас, јер њега не позна.« (1. Јованова 3,1) Ми никада нећемо моћи да схватимо ни израчунамо колико нас наш Отац воли. Нема тог мерила с којим би се то могло упоредити. (Lt 27, 1901) УКЛ 212.2

Сотона је одговоран за слику окрутног, крутог Бога. — Сотона је навео људе да замишљају Бога као биће коме је најважнија одлика строга правда - некога који је строги судија, окрутан, поверилац пун захтева. Он је представљао Творца као биће које будно мотри да открије грешке и заблуде људи, да би могао да их походи својим судовима. Исус је дошао да живи међу људима зато што је било потребно уклонити ову мрачну сенку откривањем бесконачне Божје љубави свету. (ПутХристу, 11; 1892) УКЛ 212.3

Љубав између Оца и Сина као узор. — Колико год пастир може волети своје овце, Он још више воли своје синове и кћери. Исус није само наш Пастир, Он је »Отац вјечни«. Он каже: »Знам своје, и Моје Мене знају. Као што Мене зна Отац и Ја знам Оца.« (Јован 10,14.15) Каква је то изјава - Јединородни Син, Он који је у Очевом наручју, Он кога је Бог објавио као »човјека друга Мојега« (Захарија 13,7) - заједница између Њега и вечног Бога одабрана је да прикаже заједницу између Христа и Његове деце на Земљи! ( Чежња векова, 483; 1898) УКЛ 212.4

Бог воли Христове следбенике као што воли свога Јединородног Сина. (MS 67, 1894) УКЛ 212.5

Христова љубав је животворна, исцељујућа сила. — Љубав коју Христос шири целим бићем је животворна сила. Сваки животни део - мозак, срце, живце - она додирује исцељењем. Она покреће на рад најузвишеније снаге бића. Она ослобађа душу кривице и жалости, бриге и старања који поткопавају животе снаге. Са њом долазе ведрина и мирноћа. Она усађује у душу радост коју ништа овоземаљско не може да уништи - радост у СветомДуху, радост која доноси здравље и живот (У потрази за бољим животом, 115; 1905) УКЛ 213.1

Слика Божје љубави. — Хвала Богу на славним призорима које нам је показао. Сакупљајмо света, поуздана обећања Његове љубави, и имајмо их стално пред очима: Божји Син кој и напушта Очев престо, заодевајући своју божанску природу људском да спасе човека од сотонине силе; Његова победа за нас, која отвара људима Небо, приказујући људском погледу премну дворану у којој Божанство открива своју славу; пали људски род подигнут из провалије уништења у коју га је бацио грех, обнављање везе са бесконачним Богом, а пошто је вером у нашег Откупитеља, издржао божанску пробу, обучен је у Христову праведност и подигнут на Његов престо - то су призори о којима Бог жели да дубоко размишљамо. (Пут Христу, 118; 1892) УКЛ 213.2

Љубав је наше Небо. — Христова љубав је наше Небо. Али када покушамо да говоримои о тој љубави, језик нас издаје. Размишљајмо о Његовом животу на Земљи, о Његовој жртви принесеној за нас; размишљајмо о Његовом делу на Небу у својству нашег Заступника, о становима које Он припрема за оне који Га љубе; зато не можемо а да не ускликнемо: »О, колике ли висине и дубине у Христовој љубави!« Кад застанемо код крста, стичемо само бледу слику Божје љубави и кажемо: »У овом је љубав не да ми показасмо љубав к Богу, него да Он показа љубав к нама, и посла Сина свога да очисти гријехе наше.« (1. Јованова 4,10) И тако, у свом размишљању о Христу ми се само задржавамо око руба неизмерне љубави. Његова љубав је као непрегледни океан, без дна и без обале. (RH, 6. мај 1902) УКЛ 213.3

Божја љубав је бескрајна, неисцрпна. — Свеукупна очинска љубав која се каналом људских срца преносила с нараштаја на нараштај, сви извори нежности који су били отворени у људским душама, само су малени поточић који тече према бескрајном океану у поређењу с бескрајном, неисцрпном Божјом љубављу. Језик то не може изговорити нити перо описати. О њој можете размишљати испуњавајући тако све дане свога живота; можете марљиво претраживати Писма с намером да је разумете; можете сабрати све силе и могућности које вам је Бог дао у настојању да схватите љубав и саосећање небеског Оца; ипак, иза тога је бескрај. Ту љубав можете проучавати вековима, а ипак никада нећете у потпуности схватити дужину и ширину, дубину и висину љубави коју је Бог имао у срцу када је свог Сина дао да умре за свет. Сама вечност то никада неће моћи да потпуно открије. Али док проучавамо Библију и размишљамо о Христовом животу и плану откупљења, ове величанствене теме отварају се нашем разуму све више и више. (5Т 740, 1889) УКЛ 213.4

Божја љубав је прогресивна. — Године вечности, док буду пролазиле доносиће све славнија и богатија откривења о Богу и Христу. Умножавањем знања умножаваће се љубав, поштовање и срећа. Што више буду упознавали Бога, људи ће се све више и више дивити Његовом карактеру. ( Велика борба, 678; 1911) УКЛ 214.1