Божjа задивљуjућа благодат

ДА УДАХНЕ ЖИВОТ ДУШИ, 21. АПРИЛ

»А који пије од воде коју ћу муја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.« (Јован 4,14) GAGS 119.1

Онај који жели да угаси своју жеђ на изворима овога света, напић се и опет ће бити жедан. На све стране постоје жедни људи. Они чезну за нечим што ће задовољити потребу њихове душе. Само Један може да задовољи њихову потребу. Потреба света, »Чежња свих народа«, то је Исус Христос! Божанска благодат, коју једино Он може да удели, као жива вода чисти, освежава и оживљава душу. GAGS 119.2

Исус није заступао мисао да само један гутљај воде живота може да буде довољан примаоцу. Онај који окуси Христову љубав стално ће чезнути за њом, и неће тражити ништа друго. Богатства, части и уживања света неће га привлачити. Стална чежња његовог срца биће: »Још више Тебе!«Онај који открива души њене потребе чека да задо-вољи њену глад и жеђ. Свако ослањање на људе, свако очекивање од људи доживеће разочарање. Студенци ће се испразнити, језера исушити, али је наш Откупитељ непресушиви Извор. Ми ћемо моћи да пијемо, и опет пијемо и увек ћемо наилазити на свежу залиху. Онај у коме Христос борави имаће у себи извор благослова... Из тога извора моћи ће да црпи снагу и благодат, довољне да задовоље све његове потребе. (ЧВ, стр. 145) GAGS 119.3

Онај који пије са извора живе воде постаје студенац живота. При-малац постаје давалац. Христова благодат у души слична је извору у пустињи, који тече да освежи све, и учини да и они који се налазе на самрти пожеле да пију воду живота. (Исто, стр. 153) GAGS 119.4

Вода о којој је Христос говорио била је откривење Његове благодати у Његовој речи... Христова милостива присутност у Његовој речи увек се обраћа души, представљајући Га као извор живе воде која треба да освежи жеднога. Наша је предност да имамо живог Спаситеља који настава у нама. Он је извор духовне снаге која нам је дарована, и Његов утицај шириће се из нас у речима и делима, освежавајући све који се нађу у домашају нашег утицаја, будећи у њима жељу и тежњу за снагом и непорочношћу, за светошћу и спокојством, и за оном радошћу која није помешана с тугом. Све то последица је Спаситељевог боравка у нама. (SDA ВС 5,1034) GAGS 119.5