Божjа задивљуjућа благодат

ЗА ВРЕМЕ НЕВОЉЕ, 16. АПРИЛ

»Благо човеку који претрпи напаст; јер када буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.« (Јаков 1,12) GAGS 114.1

Силе таме скупљају се око душе и заклањају Исуса с нашег видика; понекад нам једино преостаје да жалосно и зачуђено чекамо да се облаци разиђу. Изгледа као да је свака нада пропала и обузима нас очајање. У тим тренуцима очајања морамо научити да имамо поверења, да се потпуно ослонимо на заслуге Жртве помирења, да се у свој својој беспомоћној недостојности ослонимо на заслуге распетог и васкрслог Спаситеља. Када светлост обасјава нашу стазу, није нимало тешко бити јак у снази благодати. Али, да стрпљиво чекамо у нади када нас обавију облаци и када је свуда око нас тама, за то је потребна вера и покорност која чини да се наша воља изгуби у Божјој вољи. Ми се брзо обесхрабрујемо и искрено се молимо да се невоље уклоне од нас, иако би требало да се молимо за стрпљење да издржимо и благодат да победимо. (1Т 309.310) GAGS 114.2

Они који се обраћају Богу срцем и умом и душом наћи ће у Њему спокојство и сигурност... Он тачно зна шта нам је потребно, шта можемо да поднесемо, и даће нам благодат да издржимо сваку пробу и сваку невољу којима ће дозволити да дођу на нас. (SD 19) GAGS 114.3

У својој великој љубави Бог настоји да у нама развије драгоцене врлине свога Духа. Он дозвољава да се суочавамо с препрекама, про-гонствима и тешкоћама, али не као с проклетством, већ као с највећим благословом у свом животу. Свако савладано искушење, свака невоља коју храбро пребродимо, представља за нас ново искуство и унапређује нас у делу изградње карактера. Душа која се божанском силом одупире искушењу открива свету и целом свемиру делотворност Христове благодати. (МБ, стр. 147) GAGS 114.4

Они који свој живот потчине Његовом вођству и посвете Његовој служби никада се неће наћи у положају из кога Он већ није припремио излаз. Без обзира на положај у коме се налазимо, ако испуњавамо Hегову реч, имамо Водича који усмерава наша стопала; без обзира на нашу збуњеност, имамо сигурног Саветаика; без обзира на наше туге, жалости, усамљеност, имамо Пријатеља који саосећа с нама. (БЖ, стр. 147) GAGS 114.5