Божjа задивљуjућа благодат

ОД САДА И ДОВЕКА, 31. MAPT

»Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидову и у царству његову да се уреди и утврди судом и правдом од сада и довека. To ће учинити ревност Господа над војскама.« (Исаија 9, 7) GAGS 98.1

У овом животу тек почињемо да схватамо прекрасно дело откупљења. Својим ограниченим разумом могли бисмо најбрижљивије разматрати срамоту и славу, живот и смрт, праведност и милост, који су се срели на крсту, па ипак, ни уз највећи напор својих менталних снага, не бисмо успели да потпуно докучимо њихов смисао. Дужину и ширину, дубину и висину откупитељске љубави само у магли можемо схватити. Спасени неће савршено разумети план откупљења ни онда када буду видели као што су виђени и знали као што су познати, већ ће се током векова вечности нове истине стално откривати њиховом задивљеном и усхићеном уму. И мада је дошао крај патњама, болу и искушењима на Земљи, иако је уклоњен њихов узрок, Божји народ ће заувек сачувати јасно и разумно сазнање о високој цени којом је плаћено њихово спасење. GAGS 98.2

Христов крст биће основни предмет проучавања и песма откупљених током целе вечности. У прослављеном Христу они ће увек гледати Христа распетога. Никада неће бити заборављено да је Онај, чија је сила створила и одржава безбројне светове у бескрајним пространствима свемира - Љубљени Син Божји, Величанство Неба, Онај којега херувими и блистави серафими радосно обожавају - понизио себе да би уздигао палог човека, да је носио кривицу и срамоту греха, да је поднео да Отац сакрије своје лице од Њега, да је патио све док боли једног изгубљеног света нису сломили Његово срце и прекинули Ње- гов живот на крсту на Голготи. Чињеница да је Створитељ свих светова, Судија који је одредио судбину свих, одложио своју славу и понизио себе из љубави према човеку, побуђиваће кроз сва будућа времена чуђење и дивљење свемира. Док племена спасених буду гледала свога Откупитеља и видела вечну Очеву славу која сија с Његовог лица, док буду посматрала Његов престо који траје од вечности до вечности, када буду схватила да Његовом царству неће бити краја, одушевљено ће запевати песму: »Достојно је, достојно је Јагње, које је заклано, и помирило нас с Богом својом драгоценом крвљу!« (ВБ, стр. 526) GAGS 98.3