Божjа задивљуjућа благодат

НЕОПИСИВА УСАМЉЕНОСТ, 4. ЈУН

»Газих сам у каци и нико између народа не беше са мном.« (Исаија 63,3) GAGS 163.1

Ипак, Исус је сам пролазио кроз детињство, младост и зрело доба. У својој непорочности и верности сам је »газио у каци« и никога од љиди није било с Њим. Носио је страшан терет одговорности за спасење човека. Знао је да ће све бити изгубљено уколико не дође до одлучујуће промене у начелима и циљевима људског рода. To је био терет на Његовој души, и нико није могао да процени тежину бремена које га је притискивало. (ЧВ, стр. 66) GAGS 163.2

Током целог Његовог живота, Његова мајка и браћа нису схватали Његову мисију. Нису Га разумевали чак ни Његови ученици. Онај, који је пребивао у вечној светлости, као једнак с Богом, свој живот на Земљи морао је да проведе у самоћи. Као један од нас, морао је да носи терет наше кривице и нашег бола. Безгрешни је морао да осети срамоту греха. Љубитељ мира је морао да живи усред сукоба, истина је морала да борави с лажима, непорочност са поквареношћу. Сваки грех, свака несугласица, свака понижавајућа пожуда коју је преступ изнедрио, све то представљало је мучење за Његов дух. GAGS 163.3

Сам је морао да гази својим путем; сам је морао да носи бреме. На Њему, који је оставио своју славу и прихватио слабости људског рода, морало је да почива откупљење света. Он је све то видео и осећао, али је остао чврст у својој намери. Од Његове руке зависило је спасење палог људског рода, и Он је подигао руку да би се ухватио за руку Свемогућега. (ЧВ, стр. 80) GAGS 163.4

Христови ученици никада нису потпуно схватали ни увиђали да Исус живи усамљеничким животом, да је одвојен од небеских дворова, да мора да се прилагоди човековом животу... Када Исус више није био с њима... почели су да размишљају на који су начин могли да My укажу своју пажњу која би унела радост у Његово срце... GAGS 163.5

Иста потреба запажа се и у данашњем свету. Међутим, само ретки увиђају шта им све Христос значи. Када би то разумели, била би изражена велика Маријина љубав (Матеј 26,6-13), помазање би било чешће понављано... Ништа не би сматрано сувише драгоценим да се не би могло дати Христу, никакво самоодрицање ни самопожртвовање не би изгледало сувише велико да не би могло бити поднесено Њега ради. (ЧВ, стр. 484) GAGS 163.6