Пoрука Младим Хришћанима

ДОСТОЈАНСТВО РАДА

Божја је намера била да се напорним радом ублажи зло које је непослушношћу човека дошло на свет. Рад је требало да сачува човека од сотониних искушења и да заустави поплаву зла. Иако праћен бригом, умором и болом, рад је још увек извор среће и напретка, а у исто време и заштита против искушења. Дисциплина коју рад намеће спречава нас да угађамо себи, а подстиче на марљивост, чистоту и одлучност. Рад је, дакле, део ве-ликог Божјег плана, који има циљ да подигне човека из понора греха. ПMX 147.1

Физички рад насупрот играма. — У свету се мисли да физички рад понижава човека; па ипак се људи исцр-пљују до изнемоглости играјући фудбал, хокеј и бокс, а да се то не сматра понижењем. Сотона се радује када људи троше своје физичке и умне снаге на оно што није ни васпитно ни корисно, и што нимало не помаже убла-жавању беде невољних. Док млади постају стручњаци у играма које не користе много ни њима ни другима, дотле се сотона игра њиховим душама, одузимајући им таленте које им је Бог дао и замењује их својим злим особинама. Тако он улаже напоре да људе заведе да презиру Бога. Настоји да оптерети и заокупи ум тако потпуно да у њему више нема места за Бога. Он не жели да народ позна свог Створитеља. Веома је задовољан ако може да заокугш младе играма и позоришним предста-вама, које ће толико занети њихова чула да забораве Бога и небо. ПMX 147.2

Користан рад је најбоља заштита против зла. С дру-ге стране, леност је једно од највећих проклетстава. По-роци, злочини и беда су последице лености. Они који су стално у послу, који радосно обављају своје свако-дневне дужности су корисни чланови друштва. Обавља-јући верно своје различите дужности које су им доде-љене, они чине живот благословом за себе и за друге. Марљив рад их штити од многих замки онога „који увек има нешто зло за незапослене руке”. ПMX 147.3

Устајала бара, пре или касније, постаје одврагна, али поток који тече шири здравље и радост. Бара је слика лењивца, а поток вредна човека ... ПMX 148.1

Христов пример. — Ма колико стаза рада изгледала становницима земље тешка и заморна, Откупитељ ју је посветио оставивши на њој траг својих стопала; свако који иде тим путем је сигуран. Христос је речју и при-мером уздигао користан рад. Још у детињству Исус је научио да ради. Највећи део свог земаљског живота Хри-стос је провео у дрводељској радионици у Назарету, где је стрпљиво радио. У оделу обичног радника, Господ жи-вота корачао је улицама малог града у коме је живео, одлазећи на свој скромни посао и враћајући се са њега. Анђели су га пратили на путу док је ишао поред сељака и радника, који га нису препознали нити ценили. ПMX 148.2

Користан рад је прави лек за људски род. Слабе јача, сиромашне обогаћује а несрећне усрећује. Сотона стоји у заседи да уништи оне који му овојом леношћу пружају прилику да им се приближи у неком примамљи-вом облику. Он никад није успешнији него кад их нађе доконе. ПMX 148.3

Задовољство у раду. — Једно од највећих зала богат-ства је мисао да је рад нешто понижавајуће. Пророк Језекиљ је изјавио: „Ево, ово беше безакоње сестре твоје Содома: у поносу, у изобиљу хлеба и безбрижном миру беше она и кћери њезине, а не помагаху сиромаху И убогоме.” Јез. 16, 49. Овај текст открива страшне по-следице лености; она слаби разум, понижава душу и изопачујс ум; чини проклетством оно што је људима било дано за благослов. Радни људи су обично они који знају да уоче шта има великог и лепог у животу, и који са вером и надом примају на себе животне одговор-ности ... ПMX 148.4

Многи Христови следбеници још увек треба да уче основне поуке које проистичу из марљивог обављања свакодневних дужности са задовољством. Радити за Бога у својству механичара, трговца, адвоката или земљорад-ника, уносећи у свакодневни посао Христова начела, за-хтева више Божје милости и строге дисциплине карак-тера неголи радити као мисионар у страном пољу. Од човека се тражи много духовне храбрости да би унео веру у радионицу и канцеларију, како би посветио и најмање активности свакодневног живота и свршавао све послове по правилима Божје речи. То је оно што Господ од нас тражи. ПMX 149.1

Апостол Павле је леност сматрао грехом. Он је на-учио ћилимарски занат, те је више пута у току своје службе радио тај занат да би намирио своје потребе и својих другова у делу. Време овако утрошено Павле није сматрао губитком. Својим радом у занату дошао је у додир с онима којима се на други начин не би могао приближити. Својим је друговима доказао да је вештина у занату такође дар Божји. Он је учио да и у најтежем послу треба да прославимо Бога. Његове грубе радничке руке нису нимало умањивале силу дирљивих позива као проповедника еванђеља. ПMX 149.2

Бог је одредио да сви раде. И животиња која вуче боље испуњава сврху коју јој је Створитељ наменио не-голи лењ човек. Бог стално ради. Анђели такође раде, и они су Божје слуге за добро синова људских. Они који мисле да ће небо бити место беспосличења варају се. На небу нема места за нераднике. Али уморнима и нато-варенима је обећан одмор. Због добро обављеног рада биће верни слуга позван да суделује у радости свог Го-сподара. Он ће с радошћу одложити своје оруђе за рад и заборавити на буку животне борбе кад уђе у славни мир припремљен онима који су кроз Христов крст изво-јевали победу. ПMX 149.3