Пoрука Младим Хришћанима

ПОСТАВИТЕ СЕБИ ВИСОК ЦИЉ

Бог жели да искористимо сваку прилику да би се припремили за његово дело. Он очекује да активирамо све своје енергије за извршење овог дела; да свим срцем ценимо светост тога дела и велику одговорност према њему. ПMX 131.4

Многи који су способни да учине велико дело чине мало јер покушавају мало. Хиљаде њих пролазе кроз живот као да немају никаквог циља и никаквог идеала за који живе. Томе је разлог што себе потцењују. Хри-стос је за нас платио неизмерну цену, и Он жели да ми себе ценимо према тој цени. ПMX 132.1

Не задовољавајте се нижим идеалом. Ми нисмо оно што бисмо могли да будемо или што Бог жели да бу-демо. Бог нам је дао разум не да га оставимо неактивна, или да га изопачимо трчећи за прљавим земаљским до-битком, него да га развијемо до највише мере да буде посвећен, очишћен, оплемењен, упрегнут у службу уна-пређења његовог царства. ПMX 132.2

Очувајте своју личност. — Нико не треба да при-стане да буде машина коју покреће други ум. Бог нам је дао способност да мислимо и радимо. Радећи марљиво и тражећи његову мудрост, ти постајеш способан за ношење терета. Очувај своју личност каквом ју је ство-рио Бог! Не буди сенка другога. Очекуј да Господ ради у теби и кроз тебе. ПMX 132.3

Никада не мисли да си довољно научио и да можеш умањити своје напоре. Човек се цени по култури свога ума. Твоје васпитање треба да траје кроз цео живот. Сваки дан треба да научиш нешто ново, и то да у живот спроведеш. ПMX 132.4

Имај на уму да у сваком положају откриваш своје побуде и изграћујеш свој карактер. Сваки посао који радиш, ради савесно и марљиво; победи своју склоност да бираш лакше послове! ПMX 132.5

Ради целим срцем. — Исти дух и иста начела која показујеш у свакодневном послу, прожеће цео твој жи-вот. Има таквих који траже одређену количину посла и одређену плату, и који би желели да нађу одређено место које им се свиђа, а не труде се да се прилагоде и даље изграђују. То нису они које Бог позива да раде у његовом винограду. Оне којима је главна брига како да унесу у свој рад што мање физичке, умне и моралне силе, Бог не може да благослови. Њихов је пример за-разан. Лични добитак је њихова главна побуда. Међу онима које ће Бог назвати добрим и верним слугама, неће бити оних којима је потребан стални надзор и који раде само онда кад им се одреди посао. Делу су потребни радници који показују енергију, поштење, марљивост, и који су готови да учине све што треба да се учини. ПMX 132.6

Многи су неспособни зато што беже пред одговорношћу бојећи се неуспеха. Они тако губе преимућства васпитања, које је плод искуства, а које им не може осигурати ни лектира, ни проучавање нити шта друго. ПMX 133.1

Човек треба да искористи прилике, али не сме до-пустити да прилике њиме управљају. Приликама треба да се користимо као средством за рад. Треба њима да господаримо, али не смемо допустити да оне господаре нама. ПMX 133.2

Јаки људи су они који су доживели противљење, сметње и неправде. Активирајући своје енергије, пре-преке на које су наилазили постале су им прави благо-слов. Они су научили да се ослањају на себе. Борбе и тешкоће изискују од нас поверење у Бога и чврстину, што повећава наше снаге. ПMX 133.3

Како најбоље искористити живот. — Иако је добро образовање велики благослов ако је повезано са посве-ћењем, ипак они који нису имали преимућства да стекну школско образовање не смеју мислити да не могу на-предовати интелектуално и духовно. Ако добро искори-сте знање које су стекли и ако настоје да га сваки дан увећају; ако истрајно настоје да победе све слабости своје природе развијајући хришћанске врлине, Бог ће им отворити изворе своје мудрости, и о њима ће се моћи рећи оно што се некад рекло о јеврејским млади-ћима: да им је Бог дао своју мудрост и разум. ПMX 133.4