Пoрука Младим Хришћанима

ХРИСТОС У НАМА

Ако смо укорењени и утемељени у љубави, поста-јемо способни да „схватимо са свима светима шта је ши-рина, дужина, дубина и висина, и да познамо претежнију од разума љубав Христову”. О, драгоцених могућности и охрабрења! Наш славни Спаситељ станује у човековом срцу које је очишћено од сваке моралне нечистоте. Он оплемењује и посвећује цело биће, чини од човека храм Светога Духа... ПMX 108.1

Његов одговор на нашу веру. — Кроз живу веру ми станујемо у Христу. Личним прихватањем Христа вером настањује се Оц у нашем срцу. Ми се радујемо, божан-ској присутности, и свесност ове присутности потчињава наше мисли Христу. Наш духовни напредак зависи од на-ше живе заједнице са њиме. Тако је Енох ходио с Бо-гом. Христос вером станује у нашим срцима кад разми-шљамо шта је Он нама и шта је за нас учинио у плану спасења. Ми ћемо бити најсрећнији онда када будемо умели да ценимо неизмерни дар који је Бог дао свету и нама лично. ПMX 108.2

Такве мисли врше благотворан утицај на читав ка-рактер. Хтела бих да вас уверим: ако желите, ви мо-жете стално да имате уз себе божанског Пријатеља. „Какве везе може да има црква Божја са идолима? Јер сте ви црква живога Бога, као што је Бог рекао: Уселићу се у њих и живећу усред њих, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.” ПMX 108.3

Изграђени његовом љубављу. — Кад размишљамо о Христу, карактер се изграђује по божанском обличју. Наше су мисли прожете осећањем његове доброте, ње-гове љубави. Ми посматрамо његов карактер, и тако Он испуњава све наше мисли. Његова нас љубав окружује. Довољно је да само један тренутак гледамо славу под-невног сунца, да нам потом оно лебди пред очима куд год погледамо. ПMX 108.4

То исто се дешава кад гледамо Христа; тада све што гледамо одсјајује слику Сунца правде. Ми више не мо-жемо друго нешто гледати или о чему другом говорити. Његова се слика урезује у нашу душу, прожима наш свакодневни живот у свим његовим појединостима, омек-шава и обуздава целу нашу природу. Размишљањем о њему преображавамо се у божанско обличје: постајемо слични Христу. Тада са нас на све са којима долазимо у додир зраче светли и топли зраци Сунца правде. Наш је карактер промењен. Срце, душа и ум се купају у све-тлости Онога који нас је љубио и себе предао за нас. И овде Бог открива лични и живи утицај који кроз веру врши у срцима. ПMX 109.1

Кад примимо Божју реч и кад нас она испуњава, тада се радујемо у сталној Христовој ирисутности, која управља нашим мислима, плановима и нашим делова-њем. Тада се користимо саветима највећег Учитеља којег је свет икада познавао. Свест о нашој људској одговор-ности и о људском утицају даје нам нов поглед на жи-вот и свакодневне дужности. ПMX 109.2

Исус Христос је нама све — први, последњи и нај-бољи у свему. Исус Христос, његов Дух и његов карак-тер прожимају све; Он је основа и потка и суштина це-лог нашег бића. Христове речи су дух и живот. Тада не мислимо више на себе, јер ми више не живимо, него Христос, над славе, живи у нама. „Ја” је мртво, а Хри-стос је живи Спаситељ. Ако стално гледамо на Исуса, онда ћемо пред свима одсјајивати његов лик. Више се не заустављамо на својим разочарањима и не говоримо о њима; јер једна много пријатнија слика привлачи на-шу пажњу — неисказана Христова љубав, Христос ста-нује у нама речју истине. ПMX 109.3

Скупоцени бисер. — Треба да се предамо Христу да бисмо живели животом драговољне послушности свим његовим захтевима. Све што јесмо, сви наши таленти, све наше способности — све припада Господу и треба да се употреби у његовој служби. Кад се тако потпуно пре-дамо Христу, тада се Он са свим благом неба посвећује нама. Једино тако стичемо скупоцени бисер. ПMX 109.4