Пoрука Младим Хришћанима

ПРИЛАГОЋАВАЊЕ СВЕТУ

Они који иду уском стазом разговарају међу собом о радости и срећи која их чека на крају пута. Иако су много пута ожалошћени, ипак њихова лица често одсја-јују светом радошћу. Они се не облаче као они који иду широким путем, не разговарају као они нити се понашају као они. Њима је дат један Узор. Човек бола и страдања одредио им је пут, и Он је први ишао њим.. Његови следбеници виде трагове његових стопа, и то их теши и храбри. Он је победоносно завршио свој пут. Тако ће живети и они ако иду његовим трагом. ПMX 83.1

Широк пут. — На широком путу се сви баве собом, својим начином одевања и својим уживањем. Веселе се и забављају, а не мисле на крај путовања, на сигурну пропаст којој се све више приближавају. Ипак лудо јуре напред све брже и брже. Страшна ли призора! ПMX 83.2

Видела сам многе који су ишли широким путем но-сећи на себи натпис: „Мртав свету. Крај свих ствари је близу. Будите готови.” Они се ни у чему нису разлико-вали од таштих људи своје околине, осим што се можда мала сенка туге видела на њиховом лицу. Њихови разго-вори били су слични разговорима веселих и лакомисле-них људи међу којима су се налазили. Али они су са задовољством показивали своја штампана слова на оделу позивајући друге да ставе иста слова на своја одела. Они су ишли широким путем, иако су тврдили да при- падају друштву оних који иду уском стазом. Око њих су се чуле примедбе као ове: „Нема разлике између њих и нас. Ми смо сви слични; наше одело, наши разговори и наша дела су једнака.” ПMX 83.3

Показано ми је колико се неки који светкују суботу прилагођавају свету. О, видела сам да тиме обешчашћују своје вероисповедање и наносе срамоту Божјем делу. Они се одричу своје вере. Мисле да нису од света, али се толико прилагођавају свету својим одевањем, разго-ворима и делима да стварно између њих нема никакве разлике. Видела сам како украшавају своје јадно смртно тело, које прст Божји може сваки час дирнути, и поло-жити на болеснички кревет. Кад буде дошао задњи час, смртни страх ће потрести њихово тело, и тада ће се ја-вити ово важно гштање: „Јесам ли готов да умрем, готов да се појавим на суду пред Богом, да пођем на велики испит?” ПMX 84.1

Питајте их тада да ли још мисле на украшавање свог тела. Ако имају бар приближну слику о томе шта значи појавити се на суду пред Богом, они ће вам рећи да кад би се могли вратити натраг и опет отпочети жи-вот, поправили би свој живот, избегавали би лудости света, његове таштине, његову охолост и дали би свима пример чедности у одевању. Живели би на славу Богу. ПMX 84.2

Зашто им је тако тешко да живе у понизности и од-рицању? — Због тога што још нису мртви свету. Мисле да су мртви, а још су живи... Надају се небу, а још опонашају свет у одевању и владању. То значи хтети ући кроз друга врата, а не кроз уска врата и ићи уском стазом... Лако је живети Богу ако смо мртви греху. Али многи још теже за „египатским лонцима и луком”. ПMX 84.3

Такви неће имати изговора. Многа се облаче као и свет да би имали утицаја. Али у овоме они чине жалосну и кобну грешку. Ако желе да имају истински и спаса-вајући утицај, нека живе у складу са својом вером, не-ка покажу своју веру у својим праведним делима да би се видело да постоји огромна разлика између хришћа- нина и света. Видела сам да речи, одевање и понашање треба да сведоче за Бога. Тада ће се свети утицај осе-ћати свуда и видеће се да су ови хришћани били са Ису-сом. Неверни ће видети да истина коју исповедамо врши на нас свети утицај и да вера у Христов поновни дола-зак утиче на карактер оних који имају ту веру. Ако неко жели да његов утицај говори у прилог истине, нека спроводи истину у дело и на тај начин имитира по-низни Узор. ПMX 84.4

Припрема за Христов долазак. — Видела сам да Бог мрзи охолост, и да ће они који раде охоло, и сви који чине зло бити као стрњика, и дан који иде ће их са-жећи. Видела сам да трећа анђеоска вест мора још да делује као квасац у многим срцима оних који кажу да је верују, да би их очистила од охолости, себичности, лакомства и љубави према свету. ПMX 85.1

Исус долази, неће ли Он наћи народ који се при-лагодио свету? И да ли ће га признати за свој народ, који је Он очистио за себе? О, не. Само они који су чисти и свети биће признати као његови. Оне који су очишћени и убељени кроз страдање, који су се држали одвојени, неокаљани од света, Он ће признати за своје. ПMX 85.2

Када сам видела страшну чињеницу да се Божји народ прилагодио свету и да нема разлике, осим у имену, између многих тобожњих ученика кротког и по-низног Исуса и неверника, моја је душа осећала ду-бок бол. Видела сам да је Исус био поново рањен и јавно осрамоћен. Анђео је рекао док је са жалошћу посматрао Божју децу која воле свет, коју прожима дух овога света и која следе моду света: „Одвојте се! Одвојте се! да вам Исус не би дао део са лицемерима и неверницима изван града. Исповедање ваше вере учи-ниће ваш страх само већим, а ваша казна биће већа јер сте знали његову вољу, али је нисте творили.” ПMX 85.3

Они који исповедају веру у трећу анђеоску вест че-сто наносе штету Божјем делу својом лакомисленошћу, шалом и таштином. Било ми је показано да је ово зло у нашим редовима веома раширено. Видела сам да би такви требало да се понизе пред Господом. Божји Из-раиљ требало би да раздере своја срца а не своје хаљине. Ретко се сретне детиња једноставност; више се мисли на људско одобравање неголи на Божје него-довање. ПMX 85.4

Анђео је рекао: „Очистите своја срца да вас Он не би походио својим судовима и, кад се прекине слаба нит вашег живота, да не бисте отишли у гроб без од-бране, неспремни за суд. Или ако ваш живот буде са-чуван, а ви се не помирите са Богом и не одвојите од света, ваше срце ће остати и даље тврдо ослањајући се на варљив ослонац и лажну припрему, и ви ћеге прекасно увидети своју грешку што нисте себи осигу-рали чврст темељ надања. ПMX 86.1

Каква је корист човеку? — Христос позива свакога да добро размисли. Установимо своје право стање. Мет-нимо на један тас ваге Исуса, то јест небеско благо, живот, истину, небо и радост коју Христос даје спасе-нима, а на други тас ваге ставимо привлачност коју пружа свет. Метните на један тас ваге губитак своје душе и губитак душа на чијем сте спасењу могли са-раћивати, а на други, за себе и за њих, живот који се може упоредити с Божјим животом. Мерите за време и за вечност. Док сте тиме заузети, Христос говори: „Шта користи човеку да цели свет задобије ако душу своју изгуби?’ Мат. 16, 26. ПMX 86.2

Бог жели да изаберемо радије небеско него земаљ-ско. Он нам даје прилику да скупљамо благо на не-бесима. Он нас жели охрабрити; жели да осигурамо себи најскупоценије благо. Он каже: „Учинићу да ће човек вредети више него злато чисто, више него злато офирско.” Кад буду нестала богатства која рђа квари и мољци једу и упропашћују, Христови ученици ће моћи да се радују непропадлшвом богатству небеског блага. ПMX 86.3