Пoрука Младим Хришћанима

БОРБА ВЕРЕ

Многи млади људи немају чврсто начело да служе Богу. Најмањи облак је довољан да их обесхрабри и баци у очајање. Они немају снаге да истрају. Не расту у милости. Они само привидно држе Божје заповести, али се у ствари не покоравају закону Божјем, нити то могу. Њихово телесно срце мора да се промени. Они морају да схвате сву узвишеност и лепоту светости, да би за њом тежили као што јелен чезне за извором. Тада могу љубити Бога и његов закон. Христов јарам биће им благ и његово бреме лако. ПMX 65.1

Драга омладино, ако Бог буде управљао вашим ко-рацима, не смете очекивати да ћете у свету увек имати мир и успех. Стаза која води у вечност није увек лака. Она каткада изгледа тамна и трновита. Но имајте по-уздање да ће Божја вечна рука бити над вама да вас заштити од зла. Он жели да имате чврсту веру у њега и да се навикнете уздати се у њега у часовима кад је мрачно и кад је ведро. ПMX 65.2

Жива вера. — Христови следбеници треба да имају веру која живи у срцу, јер без ње је немогуће угодити Богу. Вера је рука којом прихватамо бесконачну по-моћ; кроз њу срце препорођеног човека куца у складу с Христовим срцем. ПMX 65.3

У настојању да се пробије кроз планинске кланце До свог гнезда, орла често бије силна олуја. Тамни олујни облаци деле га од сунцем обасјаних врхова, где је саградио своје гнездо. За тренутак збуњен пробија се сад у једном сад у другом смеру, лупајући својим моћ-ним крилима као да хоће да растера густе облаке. Његов дивљи крик задаје страх голубовима у планини. Узалуд се напреже да пробије себи пут и да се ослободи свог затвора. Најзад се ипак пробија у висину кроз густи облак у предео мира обасјан сунцем испуштајући про-доран крик победе. Испод њега је тама и олуја, а око њега сја светлост са неба. Опет се налази у свом драгом стану на стрмој литици. Задовољан је. Морао је проћи кроз таму да би се домогао светлости. То га је стајало труда, али је тај труд награђен, јер је достигнуо циљ за којим је чезнуо. ПMX 65.4

То је једини пут којим можемо ићи као Христови следбеници. Морамо имати ту живу веру, која пробија густи зид облака који нас дели од небеске светлости. Треба да досегнемо висине вере, где влада мир и радост у Светоме Духу. ПMX 66.1

Доживотна борба. — Јесте ли када посматрали копца како гони уплашена голуба? Инстинкт учи голуба да кобац може да га ухвати само онда ако се уздигне изнад своје жртве. Зато се он диже све више под плавим небеским сводом прогоњен од копца који узалуд на-стоји да га престигне. Голуб може да избегне опасности ако не сустане и ако га ништа не спречи у његовом лету и не привуче к земљи. Али ако сустане, и почне да лети ниже, његов будни непријатељ ће се бацити на њега као на своју жртву. Са каквим смо интересовањем често без даха посматрали тај призор саосећајући са нејаким голубом. Како би нам било тешко да је постао плен окрутног копца! ПMX 66.2

И ми се налазимо у доживотној борби са сотоном и његовим заводљивим искушењима. Он ће употребити сваки доказ и сваку превару да би ухватио душе у зам-ку. Ако желимо да добијемо венац живота, ваља да уложимо озбиљне и истрајне напоре. Ако желимо да извојујемо победу заједно са нашим Откупитељем, онда не смемо да одложимо оружје и напустимо бојно поље док победа не буде извојевана. Ми смо дотле сигурни од опасности док је наш поглед упрт на Начелника и Извр-шитеља наше вере. Ми треба да мислимо о ономе што је горе, а не на оно што је на земљи. Вера треба да нас подиже све више и више. Кроз њу треба да стекнемо Христову милост. Ако из дана у дан посматрамо њену неокаљану лепоту, онда ћемо увек расти; бићемо све сличнији славноме Божјем Сину. Док живимо у тако уској вези с небом, узалуд ће сотона разапињати своје мреже око нас. ПMX 66.3