Пoрука Младим Хришћанима

ХРАМ ДУШЕ

Потпуна послушност божанским захтевима веома ће допринети подизању, развијању и јачању свих човеко-вих способности. Они који се од младости посвећују Божјој служби одликују се здравим расуђивањем и оштроумношћу. Зашто и не би било тако? Везом с нај-већим Учитељем којег је свет икада познавао, проши-рује се наше схватање, просветљује наш ум, и наше се срце чисти, уздиже се, префињује и оплемењује цео чо-век. Види Псалам 119, 130. ПMX 38.1

Божански идеал. — Међу младима који се граде по-божни има много и таквих чији живот то побија. Они не напредују ни у знању ни у духовном животу. Њихове способности закржљавају уместо да се развијају. Речи псалмисте могу да се примене само на праве хришћане. Мртво слово не даје светлост и разумевање. Божја реч нас просветљује кад је отворимо и кад је Дух Свети ставља у наше срце. Стварно обраћен човек постаје Божје дете, учесник Божје природе. Срце се обнавља и ум бива оживљен и оснажен. Често је било таквих који су пре свог обраћења показивали обичне или чак незна-тне способности, али који су се након обраћења потпуно изменили. Они су од тада показивали необичну способ-ност у схватању истина Светог писма и у изношењу тих истина другима. Људи с вишим образовањем су сма-трали чашћу кад су могли ступити у додир с таквим људима. Сунце правде, обасјавајући својим дивним зра-цима њихов ум, оживљава сваку способност за већа дела. ПMX 38.2

Бог ће учинити велика дела за младе који су спрем-ни да помоћу Светог Духа приме Реч у своја срца и да се по њој управљају. Он стално настоји да их привуче к себи, који је Извор сваке мудрости, доброте, чистоте и истине. Ко размишља о овим узвишеним предметима бива оплемењен. ПMX 39.1

Оскврњени олтари. — Ко каже да служи Богу, а не показује никакав напредак у знању и побожности, та-кав је само хришћанин по имену. Храм његове душе је пун оскврњених олтара. Читање безвредне литературе, празни разговори и светска уживања толико заокупљују њихов ум да не остављају ни најмање места за Божју реч. Светски дух, таштина и охолост заузимају у срцу место које би требало да заузима Христос. ПMX 39.2

Изопачење кроз попуштање страстима. — Они који изнад свега траже да задовоље свој апетит и своје стра-сти не могу никад да постану стварно добри и велики људи. Ма колико их свет ценио, они су пред Богом ни-ски, прости и покварени. На њиховом лицу, како је то Бог рекао, види се знак покварености. Њихове су ми-сли земаљске. Њихове речи откривају низак ниво њи-ховог духа. Њихово је срце пуно нискости, које су го-тово сасвим у њему избрисале божанску слику. Глас разума је угушен, а расуђивање изопачено. О, колико чулност унизује људску природу! У колики се понор по-кварености и лудости спушта онај који је своју вољу потчинио сотони! Узалуд истина апелује на разум кад се срце противи њеним чистим начелима. ПMX 39.3

Помоћ у искушењу. — Вером и молитвом сви могу удовољити захтевима еванђеља. Нико не може да буде присиљен да учини грех. За то је потребно лично при-стајање. Грешник најпре одлучи да учини грешно дело, тек тада страсти загосподаре његовим умом и безакоње савлада његову савест. Искушење, ма колико било јако, није изговор за грех. „Очи су Господње над праведнима, и уши његове слушају њихову вику.” Душо у искушењу, вичи пред Господом! Ма колико била немоћна и недо-стојна, ослони се на Исуса, уздај се у његова обећања! Господ ће те чути. Он зна колико су јаке склоности људског срца. Он ће ти дати помоћ у сваком искушењу. ПMX 39.4

Јеси ли пао у грех? Без оклевања тражи од Бога ми-лост и опроштење ... Још постоји милост за грешника. Господ нас позива са свих наших странпутица: „Вратите се, синови одметници, и исцелићу одмете ваше!” Јер. 3,22. ПMX 40.1