Пoрука Младим Хришћанима

ДОБРО РАСУЂИВАЊЕ И ВЛАДАЊЕ СОБОМ У БРАКУ

Они који се сматрају хришћанима не би требало да ступе у брак док то питање претходно не проуче бри-жљиво и с молитвом: да виде хоће ли се Бог прославити њиховом брачном заједницом. Затим треба озбиљно да размишљају о последицама свих преимућстава које доноси собом брачна веза, и у свим одлукама треба да их воде света начела. ПMX 324.2

Последице треба предвидети. — Пре него што по-већају своју породицу, треба да размисле да ли ће се Бог прославити или осрамотити њиховим доношењем деце на свет. Од почетка свог брачног живота и у току свих идућих година, супружници би требало да се труде да прославе Бога. Требало би мирно да размисле могу ли да обезбеде егзистенцију својој деци. Немају права да донесу на свет децу која би била на терет другима. Имају ли супружници посао којим могу да издржавају своју породицу, тако да не падне на терет другима? Ако немаjу, онда jе злочин донети на свет децу која би оскудевала у нези, храни и оделу. ПMX 324.3

Владавина страсти. — Мало се о томе мисли у ово доба журбе и покварености. Страсти владају и не трпе никакво обуздавање, макар то има за последицу сла-бост, беду и смрт. Неукротиве страсти људи, који пре заслужују да их назовемо животињама него мужевима, намећу женама тежак живот одрицања, мука и патњи. Мајке живе бедним животом, носе готово увек дете у наручју и довијају се како најбоље могу да му дају залогај хлеба у уста и да га одену у неке прње. Свет је пун такве беде. ПMX 325.1

Мало је праве, искрене, пожртвовне љубави. Онаје нешто најређе. Страст се назива љубављу. Многа је жена повређена у својим нежпнм и чистим осећањима, јер је брачни однос дозволио ономе кога она назива својим мужем да буде груб према њој. Његова љубавје тако ниска да изазива у њој одвратност. ПMX 325.2

Треба владати собом. — Многе породице живе у нај-несрећнијим приликама, јер муж и отац дозвољава да његове ниске склоности преовладавају над његовим умним и моралним способностима. Последица тога је осећање изнемоглости и потиштености, којима је без сумње узрок њихов несређен ЖИВОТ. Ми имамо свечану обавезу према Богу да сачувамо дух чист и тело здраво како бисмо могли чинити добро човечанству и дати Богу савршену службу. ПMX 325.3