Пoрука Младим Хришћанима

157/171

ИЗБЕГАВАЈТЕ РЂАВО ДРУШТВО

Млади треба озбиљно да размишљају о циљу свога живота и да пазе да њихове навике буду чисте и непо- кварене. Треба да буду чврсти у начелима ако желе да шире добар утицај око себе. Водени цвет пушта корен дубоко испод нечиетоће и муља; његова порозна ста-бљика упија све што је потребно за његово развијањеи подиже своју чисту цветну круницу ка светлу, где по-чива на површини чистог језера. Он одбацује све што би могло да упрља или поквари његову неокаљану ле-поту. Овде можемо црпсти поуку: иако окружени ути-цајима који теже да изопаче морал и униште душу, ипак можемо да се сачувамо од покварености тако што ћемо се ставити у положај где рђаво друштво неће покварити наша срца. Млади треба да траже друштво оних који се чврстим кораком пењу путем који води горе. Треба да избегавају друштво оних који допуштају да на њих де-лују рђави утицаји, који су лењи, који немају искрену тежњу да постигну узвишен идеал карактера и на које се човек не може ослонити као на оне који ће бити вер-ни начелима. Млади треба да су у друштву оних који гаје у свом срцу страх Божји и љубав према Богу, јерсу ти племенити и чврсти карактери слични воденом цвету који отвара своју чисту круницу на површини је-зера. Одбијајући штетне утицаје, прихватају они само оно што им може помоћи да развију чист и племенит карактер. Они настоје да буду слични божанском Узору. ПMX 297.3

Наше речи — подстицај на добро. — Хришћани пре-мало разговарају међу собом о својим драгоценим иску-ствима. Злоупотреба дара говора је узрок што је Божје дело заостало и што Бог није достојно прослављен. Ако човек у свом срцу гаји завист, зле сумње и себичност, онда се унутрашња поквареност открива и преко речи. Многи од оних који се називају хришћанима гаје рђаве мисли и воде лоше разговоре. Такве ретко чујемо да спомињу доброту, милосрђе и љубав Божју која се от-крила у дару његовог јединог Сина за свет. То је Он учи-нио за нас, и не би ли требало да ми покажемо своју љубав и захвалност према њему? Не би ли требало да се у нашем хришћанском животу међусобно јачамо ре-чима охрабрења? Ако стварно љубимо Христа, ми ћемо га прославити својим речима. Неверни се често осведоче у истину кад чују чисте речи, речи пуне хвале и захвал-ности према Богу. ПMX 298.1

Наш утицај. — Пример и понашање хришћанина, као и његове речи, треба да су такви да у грешнима пробуде жељу да дођу к Извору живота. ПMX 299.1