Пoрука Младим Хришћанима

150/171

ДРУШТВЕНИ ДА БИСМО СПАСАВАЛИ

Сви они који проповедају Реч, сви они који су при-мили еванђеље милости треба да следе Христов при-мер: своје интересе треба да сједине са интересима људи. Не треба да се одричемо друштвеног живота. Не треба да се одвајамо од других. Да бисмо допрли до свих људи, морамо да им приђемо онде где се налазе.У највише случајева људи неће доћи к нама. Истинане утиче на срце само са проповедаонице. Друго поље рада, иако скромније, много обећава; а то поље је стан сиромаха и палата богаташа, гостољубив дом и састанци којима је циљ чиста радост. ПMX 283.2

Као Христови ученици, не смемо да се дружимо са светом из љубави према уживањима и да учествујемоу његовим лудостима. Такво дружење донело би само штету. Никада не треба да одобримо грех било речима или делима, својим ћутањем или својом присутношћу. Нека нас Исус свуда прати; покажимо свима колико нам је Он драг. Али они који покушавају да сачувају своју религију затварајући је мећу камене зидове губе драгоцену прилику да чине добро. Хришћани долазе у додир са светом путем друштвених односа. Онај којије примио божанско откривење треба да обасјава стазу оних који не познају Видело живота. ПMX 283.3

Потребно је да сви постанемо Христови сведоци. Друштвени утицај, посвећен Христовом милошћу, треба да искористимо како бисмо душе водили Спаситељу. Покажимо свету да не мислимо само на своје личне интересе, него желимо да сви имају удела у нашим благословима и преимућствима. Покажимо да нас наша религија није учинила грубим и несаосећајним људима. Сви који кажу да су нашли Христа треба као и Он да служе човечанству. ПMX 284.1

Чувајмо се да не оставимо на свет погрешан утисак да су хришћани мрачни и несрећни људи. Ако гледамо на Исуса, видећемо милостивог Откупитеља који нас обасјава светлошћу са свога лица. Где год влада његов Дух, онде је мир. Онде је такође и радост, јер постоји тихо и свето поверење у Бога. ПMX 284.2

Христос је задовољан кад његови ученици покажу да су деоничари божанске природе, иако су људи. То нису кипови, него живи људи и жене. Њихова срца, освежена росом божанске милости, отварају се и до-звољавају да их обасјава Сунце правде. Они одсјајују светлост која их обасјава делима надахнутим Христо-вом љубављу. ПMX 284.3

Друштво утиче на наш живот. — Божја реч говори много о утицају који друштво врши чак на одрасле људе. Колико је већи тај утицај на ум који се тек фор-мира и на карактер деце и младих! Друтови које иза-бирамо, начела која присвајамо, навике које стичемо одлучују о нашој корисности овде на земљи и о нашем вечном животу. ПMX 284.4