Пoрука Младим Хришћанима

ИГРАНКА

Прави хришћанин неће желети да иде на неко место забаве или да се ода некој разоноди за коју не може тражити Божји благослов. Њега нећете видети ни у позоришту, ни у дворани за билијар или куглање. Он неће учествовати на игранкама ни на другим примам-љивим забавама које би Христа истерале из његовог срца. ПMX 279.1

Онима који устају у одбрану ових забава кажемо: немогуће је у име Исуса из Назарета да похађамо та места. Не може се тражити да Бог благослови време проведено у позоришту или на игранки. Ниједан хри-шћанин не би желео да га затекне смрт на таквом ме-сту. Нико не би желео да се ту нађе кад Христос буде дошао. ПMX 279.2

Кад буде дошао последњи час, и кад будемо ста-јали пред извештајем о нашем животу, хоћемо ли се кајати што смо тако мало посећивали забаве, што смо имали тако мало часова лудог весеља? Нећемо ли сепре кајати што смо толико драгоцено време потрошили на лична задовољства, занемарујући многе прилике које су нам могле осигурати вечно благо да смо их правилно искористили. ПMX 279.3

Неки хришћани по имену имају обичај да оправда-вају већину штетних уживања којима нагиње телесно срце. Кад се човек спријатељи с грехом, постаје слеп,не увиђа више величину зла. Многи од оних који се називају Божјом децом покушавају да прикрију грех који његова Реч осуђује тиме што повезују неки добро-творни циљ цркве са својим таштим забавама. Тако се они служе небеским плаштем да би у њему служили сотони. Многе душе су на тај начин заведене и изгуб-љене за врлину и поштење. ПMX 279.4

На путу разузданости. — Окретне игре и картање су разонода у многим хришћанским домовима. Неки тврде да су то тихе породичне забаве, у којима можемо уживати без штете, јер смо под надзором родитеља.Али на тај начин се гаји жеља за узбудљивим ужива-њима, и то што се сматрало неопасним код куће, сма-траће се неопасним и изван ње. Из тих забава не мо-жемо извући никакву корист. Оне не дају снагу телу нити одмарају ум. Оне не усађују у душу никакву врлину или племенито осећање. Напротив, оне уништа-вају сву наклоност према ономе што је озбиљно и према богослужењима. Постоји, признајем, велика разлика између ових породичних забава и јавних игранки. Али једно и друго су путови ка разузданости. ПMX 280.1

Игранка каква је данас у обичају је школа поква-рености, страшно проклетство за друштво. Кад би се скупили у нашим великим градовима сви они које је игранка упропастила само у једној години, колике исто-рије жалосних бродолома живота бисмо упознали! Мно-ги који данас бране игранке запрепастили би се од тих резултата. Како могу родитељи који се сматрају хри-шћанима да воде децу у искушење присуствујући с њи-ма таквим призорима весеља? Како могу младићи и девојке продати своје душе за ово лудо уживање? ПMX 280.2

Опасност забаве. — Љубав према забавама је једно од најопаснијих искушења; то је једна од најфинијих замки коју сотона ставља пред децу и омладину наших градова. Празника има све више. Игре и коњске трке привлаче хиљаде њих, и вртлог узбуђења и забава уда-љује их од озбиљних дужности. Новац који би могао да се уштеди за кориснију сврху, често оскудна зарада сиромаха, расипа се на забаве. ПMX 280.3

Држимо се начела. — Неки се толико боје злона-мерне критике и злобног оговарања да немају храбро-сти да живе по начелима. Боје се да се изједначе са онима који желе у свему да следе Христа. Желе да се прилагоде обичајима света и да осигурају себи одобра-вање људи. Христос је дао себе за нас ,да нас избавиод сваког безакоња и да очисти себи народ изабрани, који чезне за добрим делима”. Титу 2, 14. ПMX 281.1