Пoрука Младим Хришћанима

НАРОЧИТИ СОТОНИНИ НАПОРИ

Било ми је показано да треба да смо на стражи и да се истрајно противимо сотонином лукавству и улаги-вању. Он се прерушава у анђела видела да би људе лакше заводио. Хиљаде њих су његови робови. Он ко-ристи огромне предности тиме што познаје људски ум. Увлачи се у њега неприметно као змија и квари Божје дело. Христова чудеса и дела приказује као нешто људско. ПMX 32.1

Кад би сотона водио отворен рат против хришћан-ства, хришћани би се у невољи бацили пред Откупите-љеве ноге и моћни Ослободилац нагнао би у бекство про-тивника. Али сотона, прерушен у анђела светлости, утиче на ум људи како би их навео да скрену са си-гурне и праве стазе. Он је искористио френологију (про-учавање карактера и умних способности људи по обли-ку лобање), психологију и месмеризам (лечење путем магнетизма) да би ступио у тешњу везу с нашим нара-штајем и деловао силом која ће карактерисати његов рад при крају времена милости. ПMX 32.2

Што се више приближавамо крају, људски ум ће бити све подложнији сотониним лукавствима. Сотона на-говара обмануте смртнике да прихвате природна тума-чења за Христова дела и чудеса. Његова је стална тежња да фалсификује Христово дело и успостави своју моћ и спроведе своје намере. Он углавном то не ради искре-но и отворено. Он је вешт; зна да је најуспешнији на-чин да оствари свој циљ ако се јадном и палом човеку представи у облику анђела светлости. У пустињи се со-тона показао Христу као леп млад човек, више сличан каквом краљу него палом анђелу. Послужио се Пи-смом. „Писано је”, рекао је он. Наш напаћени Спаситељ супротставио му се Писмом рекавши: „Написано је!” Сотона је хтео да искористи Христову физичку слабост и страдање, јер је Христос узео нашу људску природу. ПMX 32.3

Самопоуздање је кобно. — Кад сотона успе да по-тамни и заведе ум људи, уверивши их да они сами у себи имају силу која их оспособљава да учине велика и добра дела, тада престају да се ослањају на Бога и мисле да могу све сами учинити. Они не признају ње-гову врховну моћ. Не дају Богу славу коју су дужни да дају његовом врховном Величанству. Тако сотона по-стиже свој циљ. Веома је задовољан када се пали човек уздиже у свом уображењу, као што се он уздизао на небу одакле је био збачен. Он зна да ће пропаст човека који се узвисује бити исто тако сигурна као и његова. ПMX 33.1

Погубно поуздање. — Сотона није успео у својим покушајима да заведе Христа у пустињи. План спасења био је извршен. Човеков откуп био је плаћен великом ценом. Сада се сотона труди да поруши темеље хришћан-ске наде и да скрене мисли људи од велике Христове жртве да се не би њоме користили и спасли. „С прева-ром безакоња” уверава палог човека да му није по-требно очишћење; да му није потребан умрли и ускрсли Спаситељ; да му његове властите заслуге осигуравају божанску наклоност. Затим руши човеково поверење у Библију знајући да је, ако поткопа поверење у овог божанског водича, сигуран у свом послу. ПMX 33.2

Заведени њиме, људи почињу да мисле да ђаво не постоји као личност; зато не чине никакав напор да се боре против онога што не постоји, и јадни смртници, заслепљени, усвајају мишљење да је све што постоји добро. Више не признају ниједно правило владања. Под утицајем сотоне почињу да верују да је узалудно обра-ћати се Богу, да је молитва обична форма. Сотона до-бро зна колико је Христовим ученицима потребно раз-мишљање и молитва да би били будни и да би се могли одупрети његовом лукавству и преварама. Својим лу-кавством ђаво одвраћа људе од ових важних духовних активности, да би душа престала да тражи помоћ од Свемогућега, да не би примила потребну силу како би се одупрла његовим нападима ... ПMX 33.3

У складу је с његовим планом да занемарујемо мо-литву, јер тада његова лажна чудеса имају више ути-цаја. Што сотона није успео кушајући Христа, то по-стиже стављајући своје замке пред човека. Каткада се представља у виду младе љубазне особе, најзаводљивије спољашњости. Лечи болеснике, и смртници, које је пре-варио, обожавају га као добротвора човечанства ... ПMX 34.1

Контрола над умом. — Показано ми је да сотона не може да контролише ум без човековог пристанка. Они који се удаљују од правде излажу се великој опасности. Одвајају се од Бога и од брижљиве заштите Божјих анђела. Тада долази сотона, који је увек готов када треба да уништи душе, износи им своје преваре и тако их баца у највеће опасности. Није лако да се човек ослободи сотониних замки кад постане свестан опасно-сти и жели да се одупре моћи таме. Сотона тврди да има право над онима који су ступили на његово под-ручје. Готов је да употреби све своје силе, да позове у помоћ сву своју злу војску кад се ради о томе да само једног човека истргне из Христових руку. ПMX 34.2

Они који су подлегли сотониним кушањима треба да уложе огроман напор ако желе да се ослободе његове моћи. Почну ли озбиљно да се боре, тада ће анђели Божји, које су они ожалостили, доћи да их избаве. Со-тона и његови анђели, не желећи да испусте свој плен, противе се светим анђелима, и борба је тешка. Ако они који су залутали наставе да траже помоћ од Бога и у дубокој понизности признају своје грехе, онда ће моћни анђели успети да их истргну од силе злих анђела. ПMX 34.3

Подигнута завеса. — Кад се завеса подигла, видела сам поквареност нашег времена; моје је срце крварило и мој је дух скоро клонуо. Видела сам да су земаљски становници напунили меру безакоња. Гнев Божји је плануо. Он се неће стишати док грешници са земље не буду уништени. ПMX 34.4

Сотона је лични Христов противник. Све побуне, на небу и на земљи, имају свој извор у њему, и он им је вођа. Његов се гнев повећава, а ми не схватамо његову моћ. Када би се наше очи могле отворити, да видимо пале анђеле на делу покрај безбрижних, који се сматрају сигурни, не бисмо се осећали тако сигурни. Зли анђели су нам увек на трагу. Не треба да се чудимо ако зли људи чине његову вољу. Ако нисмо опрезни према не-видљивим оруђима сотоне, она ће заузети нов терен и пред нашим очима учинити чудеса. Да ли смо готови да им се одупремо помоћу Божје речи, која је једино успешно оружје одбране? ПMX 35.1

Неки ће бити у искушењу да гледају на ова чудеса као да долазе од Бога. Ми ћемо бити сведоци исцељења болесних. Пред нашим очима збиваће се чуда. Јесмо ли спремни за кушања када се ова лажна сотонска чуда буду у већој мери јављала? Неће ли многе душе бити ухваћене у замку? Ако прихватамо разне заблуде, ако напуштамо заповести Божје које су тако јасно изнете у Божјој речи, тиме припремамо свој ум да прихвати лажна сотонина чуда. Већ сада треба сви да се припре-мимо за борбу у којој ћемо скоро учествовати. Вера у Божју реч, ако је проучавамо с молитвом и спроводимо у живот, биће наш штит против сотониних стрела и по-моћи ће нам да победимо кроз Христову крв. ПMX 35.2