Пoрука Младим Хришћанима

РАДОСТ У ВЕРИ

Будући стан праведних и њихова вечна награда — ево то оу узвишени предмети којима треба да се баве мисли младих. Позабавите се дивним планом спасења, великом жртвом коју је принео Цар славе да би, за-хваљујући заслугама његове крви и вашој послушности, имали право да седнете на Христов престо. То би тре-бало да пробуди у вама најплеменитије мисли. Уживати Божју наклоност, колике ли предности!... ПMX 268.2

Млади пријатељи, показано ми је да ће вас таква употреба слободног времена учинити срећнима. Узрок вашег немира је следећи: ви занемарујете да пијете са јединог извора среће. Ви се стално трудите да изван Христа нађете радост која се може наћи само у Хри-сту. У њему се нећете разочарати. Колики занемарују преимућства молитве! Читање Божје речи припрема нас за молитву. Један од највећих разлога што тако мало тежите да се приближите Богу кроз молитву је читање узбудљивих романа који су затровали вашу машту и пробудили у вама грешне страсти; то вас је онеспосо-било за разговор са Богом. Немате више интересовања за Божју реч, заборављате на молитву. Но, управо у молитви налази хришћанин своју снагу. У самоћи хри-шћанин није никад сам, он осећа присутност Онога који је рекао: „Ево, ја сам с вама у све дане.” ПMX 268.3

Вера — ето то недостаје нашим млађима и то имје потребно. Ништа не може заменити веру. Само испо ведање вере није довољно. Имена могу бити уписанау црквену књигу на земљи, а да не буду уписана у књигу живота. Видела сам да ни један од двадесетмеђу младима не зна из искуства шта је права вера.Они служе себи иако се сматрају Христовим слугама. Али ако не сломе ланце ове обмане, они ће ускоро при-мити део с преступницима. Они су нашли много лакши пут неголи што је пут самоодрицања и жртве за истину. Не сматрају за потребно да ревно, са сузама и с великом виком траже од Бога милост и потребну силу даби се одупрли сотонским искушењима. Мисле да могу без тога. Христос, цар славе, често је одлазио сам угору и на усамљена места да би изнео молитве своме Оцу, али грешан човек, у коме нема снаге, мисли да може живети без молитве. ПMX 268.4

Исусов пример. — Исус је осуђивао угађање са-моме себи у свим облицима. Он је ипак био веома друштвен. Прихватао је гостопримство свих сталежа, залазио је у станове богатих и сиромашних, учених и неуких, настојећи да њихове мисли скрене од свега што је ниско и да их упути на оно што је духовно и вечно. Није подстицао расипност и у његовом држању није било ни трага светске лакомислености. Налазио је ра-дост у призорима невине среће и својом присутношћум је показао да одобрава друштвене састанке. ПMX 269.1