Пoрука Младим Хришћанима

ИЗГРАДЊА КАРАКТЕРА У ДОМУ

Сотона подстиче децу да се држе резервисано пре-ма својим родитељима и да себи изаберу за пријатеље младе и неискусне другове, који им не могу помоћи, али који им могу дати рђаве савете. ПMX 234.5

Деца би избегла многе опасности кад би била при-снија са својим родитељима. Родитељи би требало да своју децу охрабре да буду према њима отворена и искрена, да им повере своје тешкоће и проблеме, да од њих траже савет кад су у неизвесности, кад не знају којим путем да пођу. Ко може боље од родитеља видети и упозорити на опасност? Ко може боље од њих разу-мети темпераменат своје деце? Мајка која је од рођења будно пратила развој своје деце познаје њихове природ-не склоности. Она је зато најпозванија да их саветује.Ко може боље од мајке, заједно са оцем, да покаже про-тив које мане карактера дете има да се бори! ПMX 235.1

Учините радост родитељима. — Хришћанска деца ће ценити љубав и похвале својих богобојазних родитеља више него све земаљско благо. Она ће љубити и пошто-вати своје родитеље. Једна од њихових првих брига тре-ба да буде како да своје родитеље усреће. У ово време побуна, деца која нису примила право васпитање и пра-ву дисциплину немају уопште осећање о својим обаве-зама према родитељима. Често су толико више неза-хвална и непристојна колико им родитељи чине више добра. ПMX 235.2

Деца која су размажена и којој се угађа увек ће очекивати да се тако према њима поступа. Чим им се неки захтев одбије, она су разочарана и обесхрабрена. Исте склоности ће показивати кроз цео свој каснији живот. Она ће се осећати беспомоћна, ослањаће се на помоћ других, очекујући да им се угађа и попушта.Чак и кад одрасту, свако противљење њиховој вољи чи-ниће им се неправдом. Тако ће с муком пролазити кроз живот, једва носећи своје бреме и често гунђајући у нестрпљењу што све не иде по њиховој жељи... ПMX 235.3

Деца би требало да се осећају дужницима према својим родитељима, који су тако дуго бдели над њимаи неговали их у њиховој болести. Она би требало да разумеју колико су се њихови родитељи бринули за њих. Особито ако су имали савесне и побожне родитеље, који су усрдно желели да виде своју децу на добром путу. Када виде неку њихову грешку, срце их боли. Када би деца могла видети све последице које су проузроко-вала својим владањем, она би се покајала. Кад би могла видети сузе своје мајке, чути молитве које је она упу-ћивала Богу за њих и њене пригушене уздахе, њихова би срца била дирнута, и она би се пожурила да признају своју неправду и тражила би опроштење... ПMX 235.4

Ојачани за борбу. — Живимо у време заиста не-срећно за децу. Једна јака струја вуче их ка уништењу. Потребно је више него дечје искуство и дечја снага да се одупру тој струји и да не подлегну. Изгледа да су многи младићи и девојке пали у ропство сотоне, који их са својим анђелима води сигурном уништењу. Сотона је са својом војском у рату против Божје владавине.Он се труди да збуни и победи свакога који жели своје срце да преда Богу и да послуша његове заповесга. Он жели да га баци у очајање и примора да одустане од борбе... ПMX 236.1

Захваљујући усрдној молитви и живој вери, нама је омогућено да постигнемо велике победе. Неки родитељи не схватају своју одговорност и занемарују религиозно васпитање своје деце. Већ ујутру прве мисли хришћанина требало би да полете к Богу. Земаљски рад и лични ин-тереси треба да буду на другом месту. Деца би требало да се навикну да цене час молитве. Пре него што се породица разиђе на посао, сви чланови би требало дасе окупе, и отац, а у његовој одсутности мајка, треба усрдно да тражи Божју заштиту за тај дан. ПMX 236.2

Противљење дисциплини. — Мећу онима који свет-кују суботу има деце која тешко подносе обуздавањеи мисле да су њихови родитељи сувише строги. У њихо-вом се срцу буди горчина и незадовољство према онима који се старају за њихово садашње и вечно добро. Али, ако буду дочекали старије године, благосиљаћe своје родитеље што су тако верно и брижљиво бдели над њима у њиховим неискусним годинама. ПMX 236.3

Лична одговорност. — Децо, Бог је нашао за добро да вас повери бризи ваших родитеља, да вас уче и ди-сциплинују, доприносећи на тај начин изградњи вашег карактера за небо. Али, од вас зависи хоћете ли изгра-дити добар хришћански карактер користећи преимућ-ства која вам пружају побожни и верни родитељи, који се моле за вас. Међутим, сва страховања и верна брига родитеља нису довољни да спасу њихову децу. Деца имају да обаве лични посао. Свако дете мора лично да допринесе изградњи свога карактера. ПMX 237.1

Верни родитељи, пред вама је велика одговорност: ви сте дужни да упутите кораке своје деце чак и у њи-хово верско искуство. Ако она искрено љубе Господа, указаће вам захвалност и поштовање што сте се бринули за њих и што сте истрајно обуздавали њихове злежеље и васпитавали њихову вољу. ПMX 237.2

Обучени у Христову правду. — Када смо једном обучени у Христову правду, немамо више жеље да гре-шимо, јер Христос сарађује са нама. Може се десити да учинимо какву погрешку, али ми ћемо мрзети грех који је проузроковао страдање Божјег Сина. ПMX 237.3