Пoрука Младим Хришћанима
ШТЕДЊА У ОДЕВАЊУ
Божји народ треба да спроведе строгу штедњу у трошењу својих средстава да би могао принети нешто и Господу, и рећи: „Јер је од тебе све, и из твојих руку примивши, дасмо ти.” Тако изражавамо Богу захвалност за примљене благослове. На овај начин такође скупљамо себи благо код Божјег престола. ПMX 219.4
Светски људи троше много новца на одевање, што би могло да служи за храну и одело онима који трпе глад и зиму. Многи од оних за које је Христос умро не-мају ни најједноставнијег одела ни најнеопходнијих ства-ри, док други троше десетине хиљада да би задовољили све веће прохтеве за модом. ПMX 220.1
Господ тражи од свог народа да изађе из овог света и да се одвоји од њега. Скупа одела не пристају онима који верују да живимо у последњим данима пробе. „Же-лим”, каже велики апостол Павле, ,да жене у пристој-ном оделу, са стидом и поштењем украшавају себе, не плетеницама ни златом, или бисером, или хаљинама ску-поценим, него добрим делима као што се пристоји же-нама које се обећавају побожности.” ПMX 220.2
Чак међу онима који се називају Божјом децом има таквих који више троше него што треба. Ми треба да се одевамо уредно и укусно, али сестре моје, када купујете и шијете хаљине себи и својој деци, размишљајте о раду у Божјем винограду који још има да се обави. Добро је купити добар материјал и одело лепо сашити: то је пра-ва штедња. Али није потребно стављати на хаљине бо-гате украсе, на које се себично баца много новца по-требног Божјем делу. ПMX 220.3
Нису хаљине оно што нам даје вредност пред Богом. То је унутрашњи накит, благост духа, љубазне речи, пажња коју показујете према другима. То је што Бог цени. Не стављајте на себе непотребне украсе и посветите овако уштеђен новац за унапређење Божјег дела. ПMX 220.4
Бог љуби самоодрицање. — Научите се самоодри-цању и учите томе и своју децу. Делу је потребно све што можете уштедети својим самоодрицањем. Има мно- го невољних којима треба помоћи, неодевених које треба квнути и гладних које треба нахранити. Садашња исти-на треба да се објави онима који је још не познају. ПMX 220.5
Ми смо Христови сведоци, и не смемо дозволити да земаљски интереси толико заокупе наше време и нашу пажњу да занемаримо оно што Бог тражи да нам буде на првом месту. У питању су вечни интереси. „Тражите најпре царство Божје и његову правду.” Христос је све дао за извршење свог дела, и Он нам је оставио ове речи: „Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе, и узме крст свој и иде за мном.” „Тако ћете бити моји ученици.” Христос се жртвовао драговољно и радосно да би извршио вољу свога Оца. Он је био послушан до смрти, и то до смрти на крсту. Да ли нам је самоодри-цање претешко? Зар ћемо одбити да учествујемо у ње-говом страдању? Његова смрт треба да оживи сваки нерв нашег бића и да нас приправи да посветимо ње-говом делу себе и све што имамо. Кад мислимо на оно што је Он учинио за нас, наша срца треба да су испу-њена љубављу. ПMX 221.1
Кад они који признају истину прихвате самоодри-цање које им налаже Божја реч, вест ће напредовати, Господ ће чути наше молитве за обраћење душа. Божји народ ће одсјајивати његово видело, и неверни, видећи добра дела верних, славиће небеског Оца. ПMX 221.2
Љубав према истицању. — Љубав према истицању води расштности и у великом броју младих убија тежњу за племенитијим животом. Уместо да наставе васпитање и образовање, многи од њих се врло рано прихвате неког посла да зараде потребан новац како би задовољили захтеве моде. Та страст је већ упропастила многе младе девојке. ПMX 221.3
Хришћанска једноставност. — Пуританска* једно-ставност требало би да се види у стану и у спољашњем изгледу оних који прихватају свечану истину за наше време. Свако непотребно трошење средстава за одећу и украшавање станова је расипање Господњег новца. Тоје одузимање средстава Божјем делу да би се задово-љила охолост. ПMX 221.4