Пoрука Младим Хришћанима

БИБЛИЈА — НАЈЗАНИМЉИВИЈА КЊИГА

Млади и стари занемарују Библију. Они не проуча-вају Библију систематски, нити је прихватају као пра-вило живота. Нарочито су млади у том погледу немарни. Већина њих има времена за читање других књига, али не налази времена за свакодневно проучавање Библије, која показује пут ка вечном животу. Они са интересова-њем читају некорисне приче а занемарују Библију, која је наш водич у бољи и племенитији живот. Да машта није покварена читањем измишљених прича, она би им била интересантнија од било које друге књиге, коју су икад читали. ПMX 198.3

Млади ум не може да постигне пун развој занемару-јући Реч Божју, најчистији извор мудрости. Ми смо у свету који је Бог створио, живимо у присутности Ство-ритеља. Ми смо створени по његовом обличју. Он бди над нама, љуби нас и брине се за нас. Ето, то су вели-чанствени предмети, којима треба да се баве наше мисли и који треба да их управе ка пространом подручју пле-менитог размишљања. Онај који свој ум и своје срце посвети размишљању о таквим предметима, неће се ви-ше задовољавати оним што је ништавно и узбудљиво. ПMX 198.4

Човек тешко може да процени важност познања сте-ченог озбиљним проучавањем Светог писма. Надахнута од Бога, Библија нас чини мудрима за спасење, „да чо-век Божји буде савршен и за свако добро дело при-прављен”. 2. Тим. 3, 15—17. Она заслужује нашу највећу пажњу. Ми не би требало да се задовољимо површним познавањем Писма, већ треба да настојимо да разумемо пуно значење речи истине, да пијемо са извора светих пророчанстава. ПMX 199.1

Описивање греха. — Омладина би учинила најбоље да не чита књиге узбудљивог садржаја које се штампају само ради стицања новца. Такве књиге имају сотонску привлачност. Многи бивају очарани описом злочина и зверстава и имају само једну жељу: доћи на глас макар по цену злочина. Страхоте, злочини, разврат који се ве-што описују у неким строго историјским делима делују као квасац на многа срца наводећи их да почине иста недела. ПMX 199.2

Књиге које описују сотонска дела неких људи раз-тлашују зло. Ове страшне појединости тих дела не за-служују да се понове, и нико од оних који верују у са-дашњу истину не би требало да помогне да се зло ове-ковечи. Кад се ум храни и подстиче таквом лажном хра-Иом, мисли постају нечисте и телесне. ПMX 199.3