Маран Ата - Господ Долази

Врлина заборављања на себе, АПРИЛ 22

»А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живиму телу, живим вером сина Божјега, којему омиљех, и предаде себе за мене.« (Галатима 2,20) Мар 120.1

Вером је апостол Павле узео благодат Христову и ова благодат је за-довољила потребе његове душе. Вером је примио небески дар и поделио га са душама које су чезнуле за светлошћу. To је искуство које је и нама потребно. Молите се за овакву веру. Борите се за њу. Верујте да ће вам је Бог дати. Мар 120.2

Треба да се уради велики посао на овој Земљи. Ово није планета снова. Пред нама је стварност. Свуда се виде манифестације сотонине силе. Сарађујмо са Оним који обнавља и уздиже. He заборавимо да онај ко ради са Христом мора црпсти своју снагу на извору свих снага. Хришћанима је потребна снага мисли, чврста воља и знање које долази од проучавања Божје Речи. Они не могу допустити себи да свој ум пуне таштином. Свакога дана морају бити обновљени духовном силом. Мар 120.3

Учите од Онога који је рекао: »Ја сам благ и понизног срца.« Учећи од Њега пронаћи ћете мир. Из дана у дан доживљаваћете искуства са Богом, из дана у дан схватаћете величину Његовог спасења и славу је-динства са Њим. Непрестано ћете учити како да живите као Христос и непрестано ћете расти духовно. Мар 120.4

Ако умремо себи, ако проширимо наше схватање о томе шта нам Христос може бити и шта ми можемо Њему бити, ако се ујединимо је-дан са другим везама Христовог пријатељства, Христос ће радити кроз нас моћном силом. Тада ћемо бити посвећени истином. Бог ће нас заиста одабрати, а Свети Дух управљати нама. Сваки дан ће нам бити драгоцен зато што ћемо у њему видети прилику да искористимо дарове који су нам поверени за благослов другима. (RH, Мај 30,1907) Мар 120.5

Ми морамо заборавити на себе док у љубави обављамо службу за друге. Можда се не сећамо неких дела љубазности које смо учинили... али вечност ће изнети на видело свако дело учињено за спасење душа, сваку реч изговорену за утеху Божјој деци; ова дела учињена у Христово име биће део наше радости кроз сву вечност. (IHP 230) Мар 120.6