Маран Ата - Господ Долази

»Гле јагње Божје!«, АПРИЛ 19

»Гле јагње Божје које узе на се грехе cвeтa.« (Јован 1,29) Мар 117.1

Jован је, по природи, имао људских недостатака и слабости, али до-дир божанске љубави га је преобразио. Кад су његови ученици, пошто је отпочела Христова служба, дошли к њему и пожалили му се да сви иду за новим Учитељем, Јован је јасно показао да он потпуно разуме свој однос према Месији и колико је радостан што може поздравити Онога коме је припремио Пут. Мар 117.2

»Не може човек ништа примити«, казао је, »ако му не буде дано с неба. Ви сами мени сведочите да рекох: ја нисам Христос, него сам послан пред Њим. Ова дакле радост моја испуни се. Онај треба да расте, а ја да се умањујем« (Јован 3,27-30). Мар 117.3

Гледајући у вери на Откупитеља, Јован се уздигао до самоодрица-ња. Он се није трудио да привуче људе к себи, него да њихове мисли све више уздиже како би их усмерио на Јагње Божје. Он сам био је са-мо глас, глас у пустињи. Сад је с радошћу прихватио повлачење како би све очи биле управљене на Видело живота. Мар 117.4

Они који верно врше свој позив Божјих гласника не траже за себе никакве почасти. Љубав према Христу баца у засенак љубав према са-моме себи. Они ће увидети да је њихова дужност да као и Јован Кр-ститељ објављују: »Гле јагње Божје које узе на се грехе света« (Јован 1,29). Они ће уздизати Исуса, а са Њим ће се уздићи и човечанство. Мар 117.5

Пророкова душа била је испуњена Божјом светлошћу. Он је био сведок Спаситељеве славе. У Христовој слави сви Његови следбеници треба да буду деоничари. Небеску светлост можемо добити само ако смо вољни да одбацимо себичност и властито ЈА. Карактер Божји можемо упознати и примити Христа путем вере, само ако пристанемо да сваку мисао потчинимо Христу. Свима који тако чине Свети Дух се даје без мере. У Христу »живи свака пунина Божанства телесно. И да будете испуњени у њему« (Колошанима 2,9.10). (8Т 333,334) Мар 117.6