Маран Ата - Господ Долази

Највреднији начин размишљања, МАРТ 10

»Видите какву нам је љубав отац дао, да се деца Божја назовемо и будемо; зато cвeт не познаје нас, јер њега не позна.« (1. Јованова 3,1) Мар 77.1

О, каква је то љубав, каква ненадмашна љубав, да се ми као грешници и туђинци можемо вратити натраг Богу и бити усвојени у Његову породицу! Можемо My се обратити драгим именом: »Оче наш...« Мар 77.2

Сва родитељска љубав која је каналима људских срца текла из ге-нерације у генерацију, сви извори нежности који су се отварали у људским душама представљају само мајушни поточић у односу на бескрајан океан Божје љубави. Језик то не може исказати; перо то не може описати. О њој можете размишљати сваки дан у свом животу; можете марљиво истраживати Писмо да бисте је разумели; можете се послужити свим силама и способностима које вам је Бог дао настојећи да схватите љубав и саосећање небеског Оца, а опет се пред вама пружа бескрај. Ту љубав можете проучавати вековима, па ипак никада нећете у потпуности схватити ширину и дубину Божје љубави коју је показао тиме што је дао свог Сина да умре за свет. Ни сама вечност неће моћи у потпуности да је открије. Ипак, кад проучавамо Библију и размишљамо о Христовом животу и плану спасења отвориће нам се ум да схватимо. (5Т 739,740) Мар 77.3

Христос је дошао на овај свет да открије Бога као Бога љубави, пу-ног милости, нежности и саучешћа. (5Т 738,739) Мар 77.4

Било би добро да проведемо један сат свакога дана размишљајући и посматрајући Христов живот од колевке до Голготе. Требало би да проучавамо сваку појединост из Његовог живота и да у машти себи живо представимо сваки призор, нарочито оне последње из Његовог земаљског живота. Тако размишљајући о Његовим учењима и патња-ма, као и о бесконачној жртви коју је поднео за откупљење људског рода, можемо јачати своју веру, оживети своју љубав и постати дубље прожети духом који је испуњавао и нашег Спаситеља. Ако желимо бити спасени, сви морамо да учимо у подножју крста поуку о покајању и вери. Размишљање о Христу на крсту пробудиће у нама захвалност и све што је племенито и узвишено. (4Т 374) Мар 77.5