Маран Ата - Господ Долази

Кроз небеска врата, ФЕБРУАР 26

»Вером би Енох пренесен да не види смрти; ...јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.« (Јеврејима 11,5) Мар 65.1

Ми живимо у поквареном свету. Због покварености које све више има љубав многих је охладнела. Енох је ходао са Богом три стотине година. Сада нас краткоћа времена пожурује да тражимо праведност. Да ли би било неопходно да страхоте дана Господњег буду пред нама да би нас натерале на исправне поступке? Можемо се угледати на Еноха. Стотинама година ходао је са Богом. Он је живео у изопаченом добу када се морална поквареност ширила свуда око њега; па ипак, он је вежбао свој ум да буде посвећен и да воли чистоту. Његови разговори били су само о небеским стварима. Извежбао је свој ум да иде овим путем и носио је божанско обележје. Мар 65.2

И Енох се сусретао са искушењима као и ми. Био је окружен друш-твом које није било пријатељски настројено према праведности, као и ово којим смо ми окружени. Ваздух који је удисао био је упрљан грехом и поквареношћу баш као што је и данас, па ипак, он је живео светим животом. Био је неокаљан гресима који су владали тада. Према томе, и ми можемо остати чисти и неискварени. Он је био један од представника светих људи који живе међу опасностима последњег времена. Због своје верне послушности Богу био је пренесен на небо. Тако ће и остали верни бити пренесени на небо. (2Т 121.122) Мар 65.3

»Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видети.« Три стоти-не година Енох је трагао за чистотом срца да би могао бити у хармо-нији са небом. Три века је ходао са Богом. Из дана у дан чезнуо је за блискијом заједницом. Све више и више расла је заједница све док га Бог није узео к себи. Стајао је на прагу вечног живота и врата су се отворила; ходање са Богом, тако дуго одржавано на Земљи, наставље-но је и он је прошао кроз врата светог града, први између људи који су тамо ушли. Мар 65.4

Бог нас позива на такву заједницу. Карактер оних који ће бити откупљени приликом Господњег другог доласка мора бити свет као што је био и Енохов. (8Т 331) Мар 65.5