Маран Ата - Господ Долази

Време испитивања, ФЕБРУАР 3

»Jep je Господ Бог који свезна, и он удешава намере.« (1. Самуилова 2,3) Мар 42.1

Видела сам анђела да стоји са вагом у рукама и вага мисли и побуде Божјег народа, нарочито младих. На једном тасу биле су мисли и стремљења окренута ка небу, а на другом мисли и побуде усмерене ка Земљи. На овом другом тасу налазило се: читање романа, мисли о одевању и показивању, таштина, понос итд. О, каквог ли свечаног тре-нутка! Анђели Божји стоје се вагама мерећи мисли Његове тобожње деце - оних који тврде да су мртви за свет, а живи за Бога. Тас који је натоварен земаљским мислима, таштином и поносом брзо се спустио доле. Тас са мислима и побудама управљеним ка небу подигао се истом брзином којом се други спустио. О, како је тај лаган био! Ја могу рећи оно што сам видела, али никада не могу дочарати узвишен и живописан призор који је остао у моме уму кад сам видела анђела са вагом. Анђео је казао: »Могу ли овакви ући у небо? He, никада. Реци им да је нада коју сада гаје узалудна и све док се не покају не могу се спасти.« Мар 42.2

Показано ми је да се многи упоређују и мере између себе. Овога не би требало да буде. Нама нико није дат као пример осим Христа. Он је наш истински Узор и свако би требало да се бори и истиче у сличности Њему. Мар 42.3

Видела сам да неки још увек једва знају шта је самоодрицање или жртвовање шта значи патити због истине. Нико неће доћи на небо ко се није жртвовао. Потребно је неговати Дух самоодрицања и пожр-твованости. Неки нису жртвовали себе на олтар Богу. Они попуштају жустром, хировитом темпераменту, удовољавају свом апетиту и угађају сопственим интересима не обазиру се на Бога. Они који желе да се жртвују за вечни живот, имаће га. Он ће бити вредан патње, ра-запињања својег ‘ja’ и жртвовања сваког идола. Вечна слава надмашује све земаљске радости. Мар 42.4