Маран Ата - Господ Долази

ДЕЦЕМБАР—Коначни суд и нова Земља

Панорама светог града, ДЕЦЕМБАР. 1

»Jep нам се свима ваља јавити на суду Христову, да примимо сваки што је који у телу чинио, или добро или зло.« (2. Коринћанима 5,10) Мар 343.1

Изнад престола се види крст и редом се појављују призори Адамовог пада у грех и свега што се догађало у великом плану спасења: Спаситељево рођење у понизности, његова једноставност и послушност у младости, крштење на Јордану, пост и кушање у пустињи, његова јавна служба, која открива људима скупоцене благослове неба, дани испуњени делима љубави и милосрђа, ноћи испуњене молитвама и бдењима у самоћи; завера из зависти, мржња и пакост као награда за његова доброчинства, страшна и тајанствена душевна борба у Гетсиманији под теретом греха целога света; издајство и предаја зли-ковачкој руљи, страшни догађаји када је мирни Заточеник, напуштен од својих вољених ученика, био насилно вучен по јерусалимским улицама; извођење Божјег Сина на суд у палати поглавара свештеничког, затим извођење у Пилатову судницу и пред кукавичког и свирепог Ирода; исмевање, ружење, злостављање и најзад смрт - све је то живописно приказано. Мар 343.2

И сада се пред мноштвом које дрхти приказује последњи догађај - Мученик клецајући, пун стрпљења, корача стазом ка Голготи. Кнез Неба виси на крсту; охоли свештеници и злурада руља ругају се Њего-вој самртној борби. Натприродна тама, земљотрес, одваљене стене и отворени гробови означавају час када је Искупитељ света издахнуо. Мар 343.3

Ови страшни призори појављују се управо онако како су се и оди-грали. Сотона, његови анђели и поданици немају силе да се окрену да не би посматрали слику сопственог дела. Свако од присутних сећа се онога што је учинио. Сви сада увиђају страхоту своје кривице. Узалуд покушавају да се сакрију пред величанством Његовог лица које сија као Сунце, док искупљени стављају своје круне пред Спаситељеве ноге и кличу: »Он је умро за мене!« (GC 666,667) Мар 343.4