Маран Ата - Господ Долази

309/366

Неописива лепота, НОВЕМБАР 4

»Гледајући на начелника вере и свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и ceдe с десне стране престола Божјега.« (Јеврејима 12,2) Мар 316.1

»Ово вам казах«, рекао је Христос, »да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни« (Јован 15,11). Мар 316.2

Христос је увек пред собом могао да види резултат своје мисије. Његов земаљски живот, препун мучења и самопожртвовања, охрабриван је мишљу да овај Његов бол неће бити узалудан. Он ће обновити Божји лик у људском. Он ће нас подигнути из прашине, поново нам обликовати карактер по узору на Његов и овенчати нас славом. Мар 316.3

Христос је видео труд своје душе и био је задовољан. Видео је радост оних који ће кроз Његово понижење добити опроштај и вечни живот. Био је рањен због њихових грехова, мучен због њихове покварености. Његовим бичевима они су били излечени. Чуо је откупљене који су певали песму Мојсијеву и Јагњетову. Иако је крвљу морао да придобије човека, иако је грехе света требало да понесе на својој невиној души, иако је сенка неописиве туге била на Њему, ипак, због радости коју је видео изабрао је да поднесе крст и претрпи срамоту и презир. Мар 316.4

Ову радост сви Његови следбеници треба да деле. Ми већ овде треба да вером уђемо у Спаситељеву радост. (МН 504) Мар 316.5

Онима који Га приме, Он даје силу да постану синови Божји Уколико у овом животу буду верни Богу, они ће најзад »гледати лице његово, и име његово биће на челима њиховима« (Откривење 22,4). Има ли веће је радости него да гледамо Бога? Има ли веће радости за једног грешника који је спасен благодаћу Христовом него да гледа у Божје лице и познаје Га као Оца? (8Т 267,268) Мар 316.6