Маран Ата - Господ Долази

235/366

Време запечаћења се приближава, АВГУСТ 22

»Мени ваља радити дела онога који ме посла докје дан: доћи ће ноћ кад нико не може paдumu.« (Јован 9,4) Мар 242.1

Време запечаћења је врло кратко и ускоро ће се завршити. Сада је време, док четири анђела још држе ветрове, да утврдимо свој и избор. (EW 58) Мар 242.2

Била сам у духу пренесена у време кад ће се објављивање вести трећег анђела приводити крају. На вернима је почивала Божја сила. Они су завршили своје дело и били спремни за час искушења. Мар 242.3

Они су примили позни дажд или освежење од лица Господњег, те је сведочанство поново оживело. Последња велика опомена свуда је одјекнула и то је распалило бес становника Земље, који нису вољни да ту вест прихвате. Мар 242.4

Видела сам анђеле како журно одлазе и поново се враћају на небо. Један анђео »са оправом писарском уз бедрицу« вратио се са Земље и обавестио Исуса да је његово дело довршено и да су свети пребројани и запечаћени. Затим сам видела Исуса... како спушта кадионицу. Подигао је своје руке и снажним гласом узвикнуо: »Сврши ce.« (EW 279) Мар 242.5

Видела сам такође да многи не схватају какви морају бити да би у време невоље, кад Првосвештеник више не буде у Светињи могли да опстану пред Богом. Они који ће примити печат Бога живога у време невоље биће заштићени, и у њима ће се потпуно огледати Исусов лик. Видела сам да многи занемарују толико потребну припрему, очекујући да ће их »освежење« или »позни дажд« оспособити да опстану у дан Господњи и да живе у Његовој присутности. О, колико њих сам видела у време невоље без Божје заштите! (EW 71) Мар 242.6

Када Исус напусти светињу, онда ће они који се затекну свети и праведни и даље остати свети и праведни. Сви њихови греси биће из-брисани, а они запечаћени печатом живога Бога. Међутим, неправедни и погани заувек ће остати такви, јер више неће бити Свештеника који би њихове жртве, признања и молитве принео Очевом престолу. Отуда оно што треба учинити да би се душе спасиле од буре гнева која наилази мора бити учињено пре него што Исус напусти Светињу над светињама у небеском храму. (EW 48) Мар 242.7